1, 2. (а) Који пример показује колико је важно постављати добро промишљена питања? (Видети слику на почетку чланка.) (б) Зашто не треба да се плашимо разговора о мало тежим темама?

ПРЕ неколико година једна наша сестра је разговарала о Библији са својим мужем који је припадао једној другој хришћанској религији. Он је у разговору рекао да верује у Тројство. Схвативши да он можда не зна шта се у хришћанским религијама подразумева под Тројством, тактично га је упитала: „Да ли верујеш да је Бог Бог, да је Исус Бог и да је свети дух Бог, али да то нису три Бога већ један Бог?“ Њен муж је зачуђено рекао: „Не, не верујем у то!“ Након тога су водили врло занимљив разговор о правој природи Бога.

² Овај пример показује колико је важно тактично постављати добро промишљена питања. Још једна веома важна ствар коју из овога можемо научити јесте да не треба да се плашимо разговора о мало тежим темама као што су Тројство, пакао или постојање Створитеља. Ако се ослонимо на Јехову и на поуку коју нам пружа, моћи ћемо да дамо уверљиве одговоре којима ћемо можда допрети до срца оних с којима  разговарамо (Кол. 4:6). Погледајмо сада како можемо бити још ефикаснији у служби проповедања. Размотрићемо како да (1) постављамо питања на основу којих ће особа изразити своје мишљење, (2) како да резонујемо на основу библијских стихова и (3) како да помоћу поређења истакнемо суштину онога о чему говоримо.

3, 4. Зашто је важно постављати питања? Наведи пример.

³ Питања нам могу помоћи да схватимо у шта наш саговорник верује. Зашто је то важно? У Пословицама 18:13 пише: „Ко одговара пре него што саслуша, то му је лудост и срамота.“ Зато би било добро да пре него што се упустимо у разговор о некој библијској теми сазнамо шта наш саговорник мисли о томе. У супротном би се могло десити да изгубимо силно време оспоравајући нешто у шта он уопште не верује (1. Кор. 9:26).

⁴ Претпоставимо да с неким разговарамо о паклу. Не верују сви да је пакао дословно место на коме се људи муче у некој ватри. Зато бисмо могли да кажемо: „Пошто људи имају разне представе о паклу, хтео бих да вас питам шта ви подразумевате под паклом?“ Када саслушамо одговор биће нам лакше да му објаснимо шта Библија каже о тој теми.

5. Како нам питања могу помоћи да сазнамо зашто неко у нешто верује?

⁵ Тактична питања нам могу помоћи и да сазнамо зашто неко у нешто верује. На пример, можда ће нам неко у служби проповедања рећи да не верује у Бога. Можда бисмо најпре помислили да је та особа стекла такво мишљење због теорије еволуције (Пс. 10:4). Међутим, неки су изгубили веру у Бога зато што су они или други које знају много патили. Можда им је због тога тешко да верују да постоји Створитељ коме је стало до људи. Зато ако наш саговорник каже да не верује у Бога, могли бисмо га питати: „Да ли сте и раније имали такво мишљење?“ Ако је одговор одричан, могли бисмо га питати због чега сада мисли да Бог не постоји. Његов одговор нам може помоћи да изаберемо најбољи начин да му у духовном смислу помогнемо. (Прочитати Пословице 20:5.)

6. Шта треба да радимо након што поставимо питање?

⁶ Када саговорнику поставимо неко питање, треба да га пажљиво саслушамо и да уважимо његово мишљење. На пример, можда ће нам рећи да због неке трагедије више не верује у Бога. Пре него што му наведемо доказе да Бог постоји, било би добро да будемо саосећајни и да му кажемо да је сасвим на месту питати се зашто има толико патње (Авак. 1:2, 3). Можда ће зато што смо стрпљиви и саосећајни желети да сазна нешто више о томе. *

7. Од чега зависи наша ефикасност у служби проповедања?

⁷ Наравно, у служби проповедања првенствено користимо Библију. Захваљујући њој можемо бити ’сасвим способни и потпуно опремљени за свако добро дело‘ (2. Тим. 3:16, 17). Наша ефикасност у служби проповедања не зависи од тога колико смо библијских стихова прочитали већ од тога да ли смо их добро објаснили. (Прочитати Дела апостолска 17:2, 3.) Погледајмо као пример три могуће ситуације.

8, 9. (а) Како можемо резоновати с неким ко верује да је Исус Бог? (б) Имаш ли још неку идеју како би водио разговор на ту тему?

 ⁸ Прва ситуација: У служби проповедања наилазимо на особу која сматра да је Исус Бог. На основу којих библијских стихова можемо разговарати с њом? Могли бисмо је замолити да прочита стих из Јована 6:38, где је Исус цитиран како каже: „Нисам сишао с неба да вршим своју вољу, него вољу онога који ме је послао.“ Затим бисмо је могли питати: „Ако је Исус Бог, ко га је онда послао с неба на земљу? Зар не би требало да онај који га је послао буде већи од њега? На крају крајева, онај ко некога пошаље да изврши неки задатак несумњиво је на вишем положају од онога коме је тај задатак поверен.“

⁹ Могли бисмо прочитати и Филипљанима 2:9, где апостол Павле каже шта је Бог учинио након Исусове смрти и ускрсења. У том стиху пише: „Зато га је Бог и узвисио [Исуса] и дао му име које је изнад сваког другог имена.“ Да бисмо подстакли особу да резонује на темељу тог стиха, могли бисмо је питати: „Ако је Исус био једнак Богу пре него што је умро, а Бог га је након тога узвисио, зар онда Исус не би био већи од Бога? Али може ли ико бити већи од Бога?“ Ако та особа поштује Божју Реч и ако је довољно искрена, можда ће након оваквог разговора имати жељу да сазна нешто више о тој теми (Дела 17:11).

10. (а) Како можемо резоновати с неким ко верује у пакао? (б) Имаш ли још неку идеју како би водио разговор на ту тему?

¹⁰ Друга ситуација: Религиозна особа верује да ће се зли људи вечно мучити у паклу. Можда она у то верује зато што жели да зли људи плате за своја недела. Како можемо разговарати са особом која има такво мишљење? Као прво, можемо јој рећи да ће зли заиста бити кажњени (2. Сол. 1:9). Затим можемо прочитати Постанак 2:16, 17 где се каже да је смрт казна за грех. Могли бисмо објаснити да је Адам својим грехом читав људски род осудио на смрт (Римљ. 5:12). Можемо истаћи да Бог није рекао да ће га због тога мучити у паклу. Затим бисмо је могли питати: „Да је постојала могућност да Адам и Ева за казну буду вечно мучени у паклу, зар не би било у реду да их Бог на то упозори?“ Онда бисмо могли прочитати Постанак 3:19. У осуди коју је Бог изрекао нигде се не спомиње пакао. Бог је рекао Адаму да ће се за казну вратити у прах. Затим бисмо је могли  питати: „Да ли би било праведно да Бог каже Адаму да ће се вратити у прах, ако је заправо мислио да ће га мучити у паклу?“ Ако та особа нема предрасуда, можда ће је овакво питање подстаћи да мало дубље размишља о овој теми.

11. (а) Како можемо резоновати с неким ко верује да људи имају бесмртну душу? (б) Имаш ли још неку идеју како би водио разговор на ту тему?

¹¹ Трећа ситуација: У служби проповедања наилазимо на особу која верује да људи имају бесмртну душу. То веровање може утицати на њено тумачење Библије. На пример, претпоставимо да с таквом особом разматрамо Псалам 146:4. (Прочитати.) Она би могла мислити да тај стих подупире веровање у бесмртност људске душе. Како бисмо могли резоновати с њом? Не морамо да читамо неке друге стихове већ можемо једноставно усмерити пажњу на један детаљ који се налази управо у том стиху. Ту се каже да кад човек умре „пропадну све мисли његове“. Затим бисмо могли да је питамо да ли се слаже с тим да уколико човек има бесмртну душу, онда приликом смрти његове мисли не би нестале. Вероватно ће се сложити с тим. Онда бисмо могли рећи да овај детаљ јасно показује да људи немају бесмртну душу. Зато је логично закључити да је дух заправо животна сила, а не нешто што наставља да живи после смрти (Пост. 2:7).

12. Зашто је Исус користио поређења?

¹² Исус је у делу проповедања осим питања користио и поређења. (Прочитати Матеја 13:34, 35.) Она су му помогла да открије колико су искрени они који су га слушали (Мат. 13:10-15). Поређења су допринела томе да његова учења буду прихватљива и упечатљива. Како и ми можемо користити поређења?

13. Помоћу ког поређења можемо објаснити да је Бог већи од Исуса?

¹³ Најбоље би било да поређења буду једноставна. На пример, када објашњавамо да је Бог већи од Исуса, можда бисмо могли користити следећи приступ. Најпре бисмо могли споменути да су и Бог и Исус рекли да су они као отац и син (Лука 3:21, 22; Јов. 14:28). Затим бисмо могли питати свог саговорника: „Када бисте хтели да неким једноставним поређењем објасните да су две особе једнаке, да ли бисте за њих рекли да су отац и син?“ Можда ће рећи да би их пре упоредио са два брата, можда чак са близанцима. Ако то каже, можемо рећи да је то врло логично поређење. Затим га можемо питати: „Ако смо се ми сетили тако доброг поређења, зашто онда не би Исус, који је заиста био Велики Учитељ, користио то исто поређење? Он је једноставно рекао да је Бог његов Отац. Исус је тиме истакао да је Бог старији од њега и да има већу власт од њега.“

14. Које поређење показује да не би било логично закључити да је Бог задужио Ђавола да мучи људе у паклу?

¹⁴ Погледајмо још један пример. Неки сматрају да је Бог задужио Ђавола да мучи људе у паклу. Следећим поређењем можемо помоћи свом саговорнику да увиди колико би то било нелогично. Могли бисмо рећи: „Замислите да ваше дете постане веома бунтовно и да почне да ради неке лоше ствари. Како бисте на то реаговали?“ Наш саговорник ће вероватно рећи да би гледао како да га одврати од тога. Сигурно би и више пута покушао да му помогне да се поправи (Посл. 22:15). Тада  бисмо га могли питати шта би урадио ако би дете остало при своме. Већина родитеља би рекла да би на крају морали да га казне. Затим бисмо га могли питати: „А како бисте реаговали ако бисте сазнали да ваше дете све то ради зато што је под утицајем једног врло лошег човека?“ Родитељ би сигурно био љут на тог човека. Да бисмо истакли суштину поређења, могли бисмо га питати: „Пошто сте сазнали колико тај човек лоше утиче на ваше дете, да ли бисте од њега тражили да га казни уместо вас?“ Одговор ће наравно бити одричан. Сасвим је јасно да Бог не би поверио Сатани да кажњава управо оне људе на које тако лоше утиче.

15, 16. (а) Зашто не треба да очекујемо да ће сви прихватити добру вест? (б) Да ли треба да будемо посебно надарени да бисмо били успешни у служби проповедања? Наведи пример. (Видети и оквир „ Корисни чланци“.)

¹⁵ Чак и ако се трудимо да постављамо добра питања, да резонујемо са саговорницима и да користимо логична поређења, ми смо свесни тога да неће сви прихватити добру вест о Божјем Краљевству (Мат. 10:11-14). Немојмо изгубити из вида да је релативно мало људи прихватило Исусова учења иако је он био највећи Учитељ свих времена (Јов. 6:66; 7:45-48).

¹⁶ С друге стране, чак и ако сматрамо да нисмо нешто посебно надарени за службу проповедања, ипак можемо бити успешни у њој. (Прочитати Дела апостолска 4:13.) Божја Реч нам пружа много разлога да верујемо да ће ’сви који исправно гледају на вечни живот‘ прихватити добру вест (Дела 13:48). Зато немојмо ићи у крајности. Трудимо се да будемо још бољи у служби проповедања, али немојмо се обесхрабрити када људи не прихвате добру вест. Ако се ослонимо на Јехову и поуку коју нам пружа, бићемо бољи учитељи, а то ће користити и нама и онима који нас слушају (1. Тим. 4:16). Јехова нам може помоћи да се снађемо и да свакоме одговоримо онако како треба. У следећем чланку ћемо видети како поштовање златног правила може допринети нашем успеху у служби проповедања.