1, 2. (a) Koji primer pokazuje koliko je važno postavljati dobro promišljena pitanja? (Videti sliku na početku članka.) (b) Zašto ne treba da se plašimo razgovora o malo težim temama?

PRE nekoliko godina jedna naša sestra je razgovarala o Bibliji sa svojim mužem koji je pripadao jednoj drugoj hrišćanskoj religiji. On je u razgovoru rekao da veruje u Trojstvo. Shvativši da on možda ne zna šta se u hrišćanskim religijama podrazumeva pod Trojstvom, taktično ga je upitala: „Da li veruješ da je Bog Bog, da je Isus Bog i da je sveti duh Bog, ali da to nisu tri Boga već jedan Bog?“ Njen muž je začuđeno rekao: „Ne, ne verujem u to!“ Nakon toga su vodili vrlo zanimljiv razgovor o pravoj prirodi Boga.

² Ovaj primer pokazuje koliko je važno taktično postavljati dobro promišljena pitanja. Još jedna veoma važna stvar koju iz ovoga možemo naučiti jeste da ne treba da se plašimo razgovora o malo težim temama kao što su Trojstvo, pakao ili postojanje Stvoritelja. Ako se oslonimo na Jehovu i na pouku koju nam pruža, moći ćemo da damo uverljive odgovore kojima ćemo možda dopreti do srca onih s kojima  razgovaramo (Kol. 4:6). Pogledajmo sada kako možemo biti još efikasniji u službi propovedanja. Razmotrićemo kako da (1) postavljamo pitanja na osnovu kojih će osoba izraziti svoje mišljenje, (2) kako da rezonujemo na osnovu biblijskih stihova i (3) kako da pomoću poređenja istaknemo suštinu onoga o čemu govorimo.

3, 4. Zašto je važno postavljati pitanja? Navedi primer.

³ Pitanja nam mogu pomoći da shvatimo u šta naš sagovornik veruje. Zašto je to važno? U Poslovicama 18:13 piše: „Ko odgovara pre nego što sasluša, to mu je ludost i sramota.“ Zato bi bilo dobro da pre nego što se upustimo u razgovor o nekoj biblijskoj temi saznamo šta naš sagovornik misli o tome. U suprotnom bi se moglo desiti da izgubimo silno vreme osporavajući nešto u šta on uopšte ne veruje (1. Kor. 9:26).

⁴ Pretpostavimo da s nekim razgovaramo o paklu. Ne veruju svi da je pakao doslovno mesto na kome se ljudi muče u nekoj vatri. Zato bismo mogli da kažemo: „Pošto ljudi imaju razne predstave o paklu, hteo bih da vas pitam šta vi podrazumevate pod paklom?“ Kada saslušamo odgovor biće nam lakše da mu objasnimo šta Biblija kaže o toj temi.

5. Kako nam pitanja mogu pomoći da saznamo zašto neko u nešto veruje?

⁵ Taktična pitanja nam mogu pomoći i da saznamo zašto neko u nešto veruje. Na primer, možda će nam neko u službi propovedanja reći da ne veruje u Boga. Možda bismo najpre pomislili da je ta osoba stekla takvo mišljenje zbog teorije evolucije (Ps. 10:4). Međutim, neki su izgubili veru u Boga zato što su oni ili drugi koje znaju mnogo patili. Možda im je zbog toga teško da veruju da postoji Stvoritelj kome je stalo do ljudi. Zato ako naš sagovornik kaže da ne veruje u Boga, mogli bismo ga pitati: „Da li ste i ranije imali takvo mišljenje?“ Ako je odgovor odričan, mogli bismo ga pitati zbog čega sada misli da Bog ne postoji. Njegov odgovor nam može pomoći da izaberemo najbolji način da mu u duhovnom smislu pomognemo. (Pročitati Poslovice 20:5.)

6. Šta treba da radimo nakon što postavimo pitanje?

⁶ Kada sagovorniku postavimo neko pitanje, treba da ga pažljivo saslušamo i da uvažimo njegovo mišljenje. Na primer, možda će nam reći da zbog neke tragedije više ne veruje u Boga. Pre nego što mu navedemo dokaze da Bog postoji, bilo bi dobro da budemo saosećajni i da mu kažemo da je sasvim na mestu pitati se zašto ima toliko patnje (Avak. 1:2, 3). Možda će zato što smo strpljivi i saosećajni želeti da sazna nešto više o tome. *

7. Od čega zavisi naša efikasnost u službi propovedanja?

⁷ Naravno, u službi propovedanja prvenstveno koristimo Bibliju. Zahvaljujući njoj možemo biti ’sasvim sposobni i potpuno opremljeni za svako dobro delo‘ (2. Tim. 3:16, 17). Naša efikasnost u službi propovedanja ne zavisi od toga koliko smo biblijskih stihova pročitali već od toga da li smo ih dobro objasnili. (Pročitati Dela apostolska 17:2, 3.) Pogledajmo kao primer tri moguće situacije.

8, 9. (a) Kako možemo rezonovati s nekim ko veruje da je Isus Bog? (b) Imaš li još neku ideju kako bi vodio razgovor na tu temu?

 ⁸ Prva situacija: U službi propovedanja nailazimo na osobu koja smatra da je Isus Bog. Na osnovu kojih biblijskih stihova možemo razgovarati s njom? Mogli bismo je zamoliti da pročita stih iz Jovana 6:38, gde je Isus citiran kako kaže: „Nisam sišao s neba da vršim svoju volju, nego volju onoga koji me je poslao.“ Zatim bismo je mogli pitati: „Ako je Isus Bog, ko ga je onda poslao s neba na zemlju? Zar ne bi trebalo da onaj koji ga je poslao bude veći od njega? Na kraju krajeva, onaj ko nekoga pošalje da izvrši neki zadatak nesumnjivo je na višem položaju od onoga kome je taj zadatak poveren.“

⁹ Mogli bismo pročitati i Filipljanima 2:9, gde apostol Pavle kaže šta je Bog učinio nakon Isusove smrti i uskrsenja. U tom stihu piše: „Zato ga je Bog i uzvisio [Isusa] i dao mu ime koje je iznad svakog drugog imena.“ Da bismo podstakli osobu da rezonuje na temelju tog stiha, mogli bismo je pitati: „Ako je Isus bio jednak Bogu pre nego što je umro, a Bog ga je nakon toga uzvisio, zar onda Isus ne bi bio veći od Boga? Ali može li iko biti veći od Boga?“ Ako ta osoba poštuje Božju Reč i ako je dovoljno iskrena, možda će nakon ovakvog razgovora imati želju da sazna nešto više o toj temi (Dela 17:11).

10. (a) Kako možemo rezonovati s nekim ko veruje u pakao? (b) Imaš li još neku ideju kako bi vodio razgovor na tu temu?

¹⁰ Druga situacija: Religiozna osoba veruje da će se zli ljudi večno mučiti u paklu. Možda ona u to veruje zato što želi da zli ljudi plate za svoja nedela. Kako možemo razgovarati sa osobom koja ima takvo mišljenje? Kao prvo, možemo joj reći da će zli zaista biti kažnjeni (2. Sol. 1:9). Zatim možemo pročitati Postanak 2:16, 17 gde se kaže da je smrt kazna za greh. Mogli bismo objasniti da je Adam svojim grehom čitav ljudski rod osudio na smrt (Rimlj. 5:12). Možemo istaći da Bog nije rekao da će ga zbog toga mučiti u paklu. Zatim bismo je mogli pitati: „Da je postojala mogućnost da Adam i Eva za kaznu budu večno mučeni u paklu, zar ne bi bilo u redu da ih Bog na to upozori?“ Onda bismo mogli pročitati Postanak 3:19. U osudi koju je Bog izrekao nigde se ne spominje pakao. Bog je rekao Adamu da će se za kaznu vratiti u prah. Zatim bismo je mogli  pitati: „Da li bi bilo pravedno da Bog kaže Adamu da će se vratiti u prah, ako je zapravo mislio da će ga mučiti u paklu?“ Ako ta osoba nema predrasuda, možda će je ovakvo pitanje podstaći da malo dublje razmišlja o ovoj temi.

11. (a) Kako možemo rezonovati s nekim ko veruje da ljudi imaju besmrtnu dušu? (b) Imaš li još neku ideju kako bi vodio razgovor na tu temu?

¹¹ Treća situacija: U službi propovedanja nailazimo na osobu koja veruje da ljudi imaju besmrtnu dušu. To verovanje može uticati na njeno tumačenje Biblije. Na primer, pretpostavimo da s takvom osobom razmatramo Psalam 146:4. (Pročitati.) Ona bi mogla misliti da taj stih podupire verovanje u besmrtnost ljudske duše. Kako bismo mogli rezonovati s njom? Ne moramo da čitamo neke druge stihove već možemo jednostavno usmeriti pažnju na jedan detalj koji se nalazi upravo u tom stihu. Tu se kaže da kad čovek umre „propadnu sve misli njegove“. Zatim bismo mogli da je pitamo da li se slaže s tim da ukoliko čovek ima besmrtnu dušu, onda prilikom smrti njegove misli ne bi nestale. Verovatno će se složiti s tim. Onda bismo mogli reći da ovaj detalj jasno pokazuje da ljudi nemaju besmrtnu dušu. Zato je logično zaključiti da je duh zapravo životna sila, a ne nešto što nastavlja da živi posle smrti (Post. 2:7).

12. Zašto je Isus koristio poređenja?

¹² Isus je u delu propovedanja osim pitanja koristio i poređenja. (Pročitati Mateja 13:34, 35.) Ona su mu pomogla da otkrije koliko su iskreni oni koji su ga slušali (Mat. 13:10-15). Poređenja su doprinela tome da njegova učenja budu prihvatljiva i upečatljiva. Kako i mi možemo koristiti poređenja?

13. Pomoću kog poređenja možemo objasniti da je Bog veći od Isusa?

¹³ Najbolje bi bilo da poređenja budu jednostavna. Na primer, kada objašnjavamo da je Bog veći od Isusa, možda bismo mogli koristiti sledeći pristup. Najpre bismo mogli spomenuti da su i Bog i Isus rekli da su oni kao otac i sin (Luka 3:21, 22; Jov. 14:28). Zatim bismo mogli pitati svog sagovornika: „Kada biste hteli da nekim jednostavnim poređenjem objasnite da su dve osobe jednake, da li biste za njih rekli da su otac i sin?“ Možda će reći da bi ih pre uporedio sa dva brata, možda čak sa blizancima. Ako to kaže, možemo reći da je to vrlo logično poređenje. Zatim ga možemo pitati: „Ako smo se mi setili tako dobrog poređenja, zašto onda ne bi Isus, koji je zaista bio Veliki Učitelj, koristio to isto poređenje? On je jednostavno rekao da je Bog njegov Otac. Isus je time istakao da je Bog stariji od njega i da ima veću vlast od njega.“

14. Koje poređenje pokazuje da ne bi bilo logično zaključiti da je Bog zadužio Ðavola da muči ljude u paklu?

¹⁴ Pogledajmo još jedan primer. Neki smatraju da je Bog zadužio Ðavola da muči ljude u paklu. Sledećim poređenjem možemo pomoći svom sagovorniku da uvidi koliko bi to bilo nelogično. Mogli bismo reći: „Zamislite da vaše dete postane veoma buntovno i da počne da radi neke loše stvari. Kako biste na to reagovali?“ Naš sagovornik će verovatno reći da bi gledao kako da ga odvrati od toga. Sigurno bi i više puta pokušao da mu pomogne da se popravi (Posl. 22:15). Tada  bismo ga mogli pitati šta bi uradio ako bi dete ostalo pri svome. Većina roditelja bi rekla da bi na kraju morali da ga kazne. Zatim bismo ga mogli pitati: „A kako biste reagovali ako biste saznali da vaše dete sve to radi zato što je pod uticajem jednog vrlo lošeg čoveka?“ Roditelj bi sigurno bio ljut na tog čoveka. Da bismo istakli suštinu poređenja, mogli bismo ga pitati: „Pošto ste saznali koliko taj čovek loše utiče na vaše dete, da li biste od njega tražili da ga kazni umesto vas?“ Odgovor će naravno biti odričan. Sasvim je jasno da Bog ne bi poverio Satani da kažnjava upravo one ljude na koje tako loše utiče.

15, 16. (a) Zašto ne treba da očekujemo da će svi prihvatiti dobru vest? (b) Da li treba da budemo posebno nadareni da bismo bili uspešni u službi propovedanja? Navedi primer. (Videti i okvir „ Korisni članci“.)

¹⁵ Čak i ako se trudimo da postavljamo dobra pitanja, da rezonujemo sa sagovornicima i da koristimo logična poređenja, mi smo svesni toga da neće svi prihvatiti dobru vest o Božjem Kraljevstvu (Mat. 10:11-14). Nemojmo izgubiti iz vida da je relativno malo ljudi prihvatilo Isusova učenja iako je on bio najveći Učitelj svih vremena (Jov. 6:66; 7:45-48).

¹⁶ S druge strane, čak i ako smatramo da nismo nešto posebno nadareni za službu propovedanja, ipak možemo biti uspešni u njoj. (Pročitati Dela apostolska 4:13.) Božja Reč nam pruža mnogo razloga da verujemo da će ’svi koji ispravno gledaju na večni život‘ prihvatiti dobru vest (Dela 13:48). Zato nemojmo ići u krajnosti. Trudimo se da budemo još bolji u službi propovedanja, ali nemojmo se obeshrabriti kada ljudi ne prihvate dobru vest. Ako se oslonimo na Jehovu i pouku koju nam pruža, bićemo bolji učitelji, a to će koristiti i nama i onima koji nas slušaju (1. Tim. 4:16). Jehova nam može pomoći da se snađemo i da svakome odgovorimo onako kako treba. U sledećem članku ćemo videti kako poštovanje zlatnog pravila može doprineti našem uspehu u službi propovedanja.