1. Зашто је важно како се у служби проповедања опходимо према људима? Наведи пример. (Видети слику на почетку чланка.)

ЈЕДАН брачни пар на Фиџију је пре неколико година делио позивнице за Спомен-свечаност. Док су напољу разговарали са једном женом, почела је да пада киша. Наш брат је дао тој жени један кишобран, а он је остао да стоји под другим кишобраном са својом супругом. Тај гест је оставио толико леп утисак на ту жену да је дошла на Спомен-свечаност. Искрено је рекла да се не сећа баш много о чему су разговарали, али да се сећа како су се опходили према њој. Наш брат и сестра су једноставно поступали у складу са златним правилом.

2. Шта је златно правило и како га можемо спровести у дело?

² Шта је златно правило? То је савет који је Исус дао када је рекао: „Све [...] што желите да људи чине вама, чините и ви њима“ (Мат. 7:12). Како тај савет можемо спровести у дело? У суштини, тако што ћемо предузети два корака. Прво треба да се питамо: ’Да сам ја на његовом или њеном месту, како бих волео да се други опходе према мени?‘ А затим треба да учинимо све што можемо да у складу с тим и поступамо (1. Кор. 10:24).

3, 4. (а) Објасни зашто се златно правило не односи само на опхођење према суверницима. (б) О чему ћемо говорити у овом чланку?

 ³ Када говоримо о златном правилу, често га примењујемо на наше опхођење према суверницима. Али Исус није рекао да треба да га примењујемо само међу браћом и сестрама. Он је споменуо златно правило када је говорио о томе како треба да се понашамо према другим људима, укључујући чак и наше непријатеље. (Прочитати Луку 6:27, 28, 31, 35.) Ако златно правило треба да примењујемо у опхођењу са нашим непријатељима, сигурно треба да га примењујемо и када сведочимо људима, од којих можда многи ’исправно гледају на вечни живот‘ (Дела 13:48).

⁴ Сада ћемо размотрити следећа четири питања о којима треба да размишљамо док смо у служби проповедања: Ко су ти људи с којима желимо да разговарамо? Где их можемо наћи? Када је најбоље да их посетимо? Како да им приђемо? Као што ћемо видети, ова питања ће нам помоћи да схватимо како би људи желели да се према њима опходимо и да затим наш приступ томе прилагодимо (1. Кор. 9:19-23).

5. Која питања треба себи да поставимо?

⁵ Свака особа с којом разговарамо у служби проповедања јесте личност за себе. Свако однекуд потиче и има своје проблеме (2. Лет. 6:29). Када некоме желимо да пренесемо добру вест, треба да се питамо: ’Да та особа неким случајем куца на моја врата, како бих волео да се опходи према мени? Да ли би ми било драго да ме просуђује и процењује пре него што ишта сазна о мени? Или бих више волео да ме најпре упозна?‘ Размишљање о овим питањима помоћи ће нам да поступамо у складу са златним правилом и да свакога посматрамо као личност за себе.

6, 7. Шта треба да радимо ако неко у служби проповедања изгледа као да хоће да се свађа с нама?

⁶ Нико не воли да га окарактеришу као „негативца“. Ево једног примера: Ми се као прави хришћани трудимо да поступамо у складу са библијским саветом да ’наше речи увек буду љубазне‘ (Кол. 4:6). Али пошто смо несавршени, понекад нешто кажемо а после се због тога кајемо (Јак. 3:2). Ако смо према некоме били нељубазни, можда зато што нам је био лош дан, сигурно не бисмо волели да нас неко окарактерише као „грубе“ и „безобзирне“. Надамо се да ће та особа показати мало разумевања. Зар онда не би требало да и ми имамо разумевања за друге?

⁷ Ако у служби проповедања наиђемо на некога ко би изгледа хтео да се свађа с нама, зар не би било добро да покушамо да схватимо зашто се тако понаша? Можда је под неким стресом у школи или на послу? Можда има неке озбиљне здравствене проблеме? Многи који су у првом моменту били узрујани, лепо су реаговали када су се Јеховини сведоци опходили према њима љубазно и с поштовањем (Посл. 15:1; 1. Петр. 3:15).

8. Зашто треба да проповедамо свим људима?

⁸ У служби проповедања срећемо људе из свих друштвених слојева. На пример, само током протеклих неколико година у серији чланака „Библија мења животе“, која излази у Стражарској кули, објављено је више од 60 искустава. Неки људи о којима говоре ти чланци некада су били лопови, пијанице, криминалци или наркомани. Неки су  били политичари, свештена лица или каријеристи. Други су живели неморално. Али сви су они прихватили добру вест, почели да проучавају Библију, променили се и постали Јеховини сведоци. Зато немојмо мислити да неки људи никада неће прихватити добру вест. (Прочитати 1. Коринћанима 6:9-11.) Немојмо изгубити из вида да људи из свих друштвених слојева могу прихватити истину (1. Кор. 9:22).

9. Зашто треба да поштујемо приватно власништво људи којима проповедамо?

⁹ Ми обично проповедамо људима тако што их посећујемо код њихове куће (Мат. 10:11-13). Што се нас тиче, сигурно нам је важно да људи поштују наше власништво, јер желимо да се у својој кући осећамо безбедно и да имамо своју приватност. Исто то желе и људи којима проповедамо. Зато треба да размислимо како бисмо у служби од куће до куће могли да покажемо да поштујемо њихово власништво (Дела 5:42).

10. Шта не треба да радимо у служби проповедања?

¹⁰ У данашњем свету у коме има пуно криминала многи су подозриви према непознатим особама (2. Тим. 3:1-5). Зато не бисмо смели да им дајемо повода да буду сумњичави. На пример, претпоставимо да смо покуцали на нечија врата и да нам нико није отворио. Можда бисмо могли пасти у искушење да погледамо кроз прозор да ли унутра има некога или да обилазимо око куће тражећи домаћина. Можда бисмо то урадили у жељи да пронађемо што више људи. Али да ли би то узнемирило станара? Шта би његове комшије могле да помисле? (Дела 10:42). Ми смо сигурно ревни у нашој служби и имамо добре мотиве (Римљ. 1:14, 15). Али било би мудро да пазимо да не узнемиравамо људе на нашем подручју. Апостол Павле је написао: „Ни у чему не дајемо никакав разлог за спотицање, да се нашој служби не би имало шта приговорити“ (2. Кор. 6:3). Неки ће се можда заинтересовати за библијску истину кад виде да поштујемо и њих и њихово власништво. (Прочитати 1. Петрову 2:12.)

11. Зашто ценимо када други поштују наше време?

¹¹ Већина од нас има доста обавеза. Зато морамо направити добар план и одредити приоритете (Еф. 5:16; Фил. 1:10). Вероватно нам није баш право када нам нешто поремети планове. Зато ценимо када други поштују наше време и када нас не задржавају предуго. Како нам златно правило може помоћи да покажемо да поштујемо оне којима проповедамо?

12. Како можемо утврдити када је најбоље време да проповедамо људима на нашем подручју?

¹² Када је најбоље време за службу проповедања? Размислимо о томе када су људи на нашем подручју обично код куће. Када ће вероватно имати времена да нас саслушају? Било би добро да свој распоред прилагодимо њима. У неким деловима света најбоље време за проповедање од куће до куће јесу рани вечерњи сати. Ако је тако и на твом подручју, да ли би могао да планираш да барем мало идеш у службу проповедања управо у то време? (Прочитати 1. Коринћанима 10:24.) Можемо бити сигурни да ће нас Јехова благословити зато што се жртвујемо да бисмо проповедали у време које највише одговара људима на нашем подручју.

13. Како можемо показати поштовање према људима?

 ¹³ Како још можемо показати поштовање према људима? Када наиђемо на некога ко жели да нас саслуша, треба да дамо добро сведочанство али не треба да се предуго задржавамо. Можда смо ту особу прекинули у неком важном послу. Ако каже да је заузета, можемо рећи да је нећемо дуго задржавати и да стварно будемо од речи (Мат. 5:37). На крају разговора било би добро да је питамо када би јој највише одговарало да је поново посетимо. Неки објавитељи кажу: „Било би ми драго да наставимо разговор неки други пут. Да ли би вам одговарало да вам телефонирам или да вам пошаљем поруку пре него што дођем?“ Када се прилагођавамо људима на подручју и поштујемо њихово време, ми у ствари поступамо попут апостола Павла који је рекао да ’не гледа своју корист, него корист многих, како би били спасени‘ (1. Кор. 10:33).

14-16. (а) Зашто треба да јасно кажемо станару због чега смо дошли? Наведи пример. (б) Какав приступ има један путујући надгледник?

¹⁴ Замислимо да једног дана преко телефона чујемо непознат глас. Не познајемо ту особу, а она нас пита какву храну волимо. Питамо се ко би то могао бити и шта у ствари хоће. Можда ћемо из пристојности нешто рећи, али ћемо вероватно ставити до знања да не желимо да наставимо разговор. А  сада замислимо да нам се та особа преко телефона лепо представи, да нам каже да се бави здравом исхраном и да нам љубазно понуди неке корисне информације. Вероватно бисмо такву особу радије саслушали. На крају крајева, и ми волимо када су људи конкретни и у исто време љубазни према нама. Како у служби проповедања можемо бити љубазни и учтиви према људима?

¹⁵ На многим подручјима је важно да одмах на почетку разговора јасно кажемо станару због чега смо дошли. Тачно је да ми имамо веома корисне информације које желимо да му пренесемо, али замислимо да без икаквог представљања одједном само почнемо своју презентацију питањем попут следећег: „Ако бисте могли да решите неки проблем у свету, који би то проблем био?“ Ми знамо да је сврха таквог питања да сазнамо како особа размишља и да затим усмеримо разговор на Библију. Међутим, станар би се могао питати: ’Ко је овај човек и зашто ме то пита? О чему се заправо ради?‘ Сигурно желимо да људима буде пријатно док с нама разговарају (Фил. 2:3, 4). Како то можемо постићи?

¹⁶ Један путујући надгледник каже да има успеха користећи следећи приступ. Након што поздрави станара и представи се, он му да примерак трактата Да ли желите да сазнате истину? и каже: „Данас овај трактат дајемо свима у овом крају. У њему се налазе одговори на шест питања о којима многи размишљају. Ово је за вас.“ Тај брат каже да је већина људи спремнија за разговор када сазна сврху наше посете. Он затим пита особу: „Да ли сте можда размишљали о неком од ових питања?“ Ако она изабере неко питање, брат отвори трактат и покаже шта Библија каже о тој теми. У супротном, сам изабере неко питање и настави разговор тако да тој особи не буде непријатно. Наравно, има много начина да се започне разговор. На неким подручјима се очекује да пре него што кажемо зашто смо дошли испоштујемо неке обичаје. Суштина је у томе да наш приступ прилагодимо људима на нашем подручју.

17. Како можемо примењивати златно правило у нашој служби?

¹⁷ Који су онда неки од начина на које можемо примењивати златно правило у нашој служби? Сваку особу сматрајмо личношћу за себе. Поштујмо приватно власништво других људи. Службу обављајмо у време када су људи код куће и када је вероватније да ће нас саслушати. Добру вест преносимо на начин који ће се људима допасти.

18. Зашто је добро да у служби проповедања поступамо по златном правилу?

¹⁸ Много добра се може постићи када се према другима опходимо онако како бисмо желели да се они опходе према нама. Када смо пријатни и љубазни, људи ће видети да се ми заиста држимо библијских начела, а то ће донети славу нашем небеском Оцу (Мат. 5:16). Можда ће због нашег става више људи прихватити истину (1. Тим. 4:16). Без обзира на то како људи реагују на добру вест, ми смо задовољни када знамо да смо учинили све што смо могли да бисмо извршили своју службу (2. Тим. 4:5). Поступајмо и ми попут апостола Павла, који је написао: „Све чиним ради добре вести, да бих је проповедао другима“ (1. Кор. 9:23). Зато у служби проповедања увек примењујмо златно правило.