ФЕРНАНДО * је био као на иглама. Двојица старешина су му рекла да би желела да попричају с њим насамо. Током неколико претходних посета покрајинског надгледника, старешине су му објасниле на чему треба да ради да би му могле поверити неке дужности у скупштини. Међутим, како је време пролазило, Фернандо је почео да се пита да ли ће икада постати старешина. Прошла је још једна посета покрајинског надгледника њиховој скупштини. Шта ће старешине овог пута рећи?

Током разговора, један од старешина је споменуо стих из 1. Тимотеју 3:1 и рекао да је старешинство скупштине добило писмо у ком стоји да је Фернандо наименован за старешину. Фернандо се исправио и питао: „Шта кажеш?“ Брат је поновио и Фернандово лице се озарило. Када је касније то обавештење прочитано скупштини, осмех је био на сваком лицу.

Има ли нечег лошег у томе што неко жели да постане старешина? Наравно да нема. Према 1. Тимотеју 3:1, „ако неко жели да служи као надгледник, хвале вредну службу жели“. Многа браћа озбиљно схватају те речи и труде се да духовно напредују како би могли прихватити неке одговорности у скупштини. Зато је Божји народ благословљен са преко сто хиљада старешина и слугу помоћника. Међутим, због очигледног пораста броја објавитеља, потребно је још много браће која би се прихватила одговорности у скупштинама. Како би требало радити на остварењу тог циља? И да ли браћа треба да се оптерећују тиме када ће бити наименована, као што се то десило Фернанду?

Грчки глагол који је у Библији преведен са „желети“ указује на жарку жељу да се нешто достигне. То нас можда подсећа на некога ко се упиње да дохвати сочан плод са неког дрвета. Међутим, то што неко жарко жели да служи као надгледник не значи да треба да се отима за такву службу. Зашто то кажемо? Зато што они који искрено желе да служе као старешине треба да имају циљ да обављају  „хвале вредну службу“, а не да буду на неком положају.

Многи захтеви које треба да испуни онај ко жели да обавља ову хвале вредну службу записани су у 1. Тимотеју 3:2-7 и Титу 1:5-9. Указујући на те високе стандарде, Рејмонд, један дугогодишњи старешина, рекао је: „По мом мишљењу, најважније је какви смо као људи. Важно је да будемо добри говорници и учитељи, али те способности неће надоместити потребу да будемо беспрекорни, умерени у свему, разборити, да уредно живимо, да будемо гостољубиви и разумни.“

Брат који заиста жели да служи у скупштини чува се сваког облика нечистоће и непоштења како би остао беспрекоран. Он је у свему умерен, разборит, води уредан живот и разуман је. Зато браћа и сестре у скупштини с поверењем прихватају његове савете и помоћ. Својом гостољубивошћу позитивно утиче на младе и на оне који су недавно упознали истину. Као човек који воли доброту, он пружа утеху и помоћ старима и болеснима. Он то ради зато што жели да помогне другима, а не зато што жели да се наметне одговорној браћи као неко ко би могао бити наименован. *

Старешинама је драго када неком могу помоћи својим саветом и лепом речју, али на сваком појединцу који жели да напредује лежи одговорност да испуни услове који су наведени у Библији. Хенри, један искусни надгледник, каже: „Уколико желиш да напредујеш, вредно ради на остварењу свог циља.“ Осврнувши се на стих из Проповедника 9:10, он објашњава: „’Све што ти дође под руку да чиниш, чини то свом снагом својом.‘ Шта год да ти старешине повере да урадиш, дај све од себе да то урадиш како треба. Уживај у свим пословима који треба да се обаве у скупштини, укључујући и брисање пода. С временом ће твој рад и труд бити примећени.“ Уколико желиш да једног дана служиш као старешина, буди вредан и поуздан у свим видовима свете службе. У твом животу треба да буде очигледна понизност, а не понос или амбиција (Мат. 23:8-12).

Неки који прижељкују да добију одговорности у скупштини могу доћи у искушење да на неки суптилан начин утичу на старешинство. Други негодују кад им старешине дају савет. Било би добро да таква браћа размисле о следећем питању: ’Да ли гледам на своје интересе или стварно желим да бринем о Јеховином стаду?‘

Они који желе да напредују у скупштини, не треба да сметну с ума још један захтев за старешине, а то је да ’буду пример стаду‘ (1. Петр. 5:1-3). Примерна особа неће бити неискрена и непоштена. Она је стрпљива и истрајава у светој служби без обзира на то да ли тренутно има неке одговорности у скупштини. Када неко постане старешина, он се неће неким чудом ослободити својих мана (Бр. 12:3; Пс. 106:32, 33). Осим тога, може бити да неки брат ’ни због чега не осећа грижу савести‘, али други можда из неких разлога и немају баш тако добро мишљење о њему (1. Кор. 4:4). Према томе, ако ти старешине дају неки конкретан савет темељен на Библији, потруди се да га прихватиш без љутње. Ради на томе да га примениш.

Многа браћа која би волела да добију неке одговорности у скупштини имају утисак да предуго чекају на то. Ако већ годинама имаш ’жељу да служиш као надгледник‘, да ли на неки начин постајеш нестрпљив? Уколико је тако, обрати пажњу на следећи библијски стих: „Од предугог ишчекивања разболи се срце, а остварена жеља дрво је живота“ (Посл. 13:12).

Када неки дуго жељени циљ изгледа недостижно, може се десити да клонемо духом. То се десило Аврахаму. Јехова је обећао да ће му подарити сина, али године су пролазиле а Сара и он и даље нису имали деце (Пост. 12:1-3, 7). Када је већ зашао у године, рекао је: „Суверени Господе Јехова, шта ћеш ми дати кад немам деце [...] Ниси ми дао потомство.“ Јехова га је затим уверио да ће му дати сина баш као што је и обећао. Међутим, прошло је још најмање 14 година пре него што су се испуниле Божје речи (Пост. 15:2-4; 16:16; 21:5).

Да ли је Аврахам изгубио радост у служењу Јехови због тога што је морао да чека на испуњење његових обећања? Није. Он никада није сумњао у Бога. И даље је жељно ишчекивао награду. Апостол Павле је написао: „Тако је Аврахам, показавши стрпљење, добио то обећање“ (Јевр. 6:15). На крају је Свемоћни Бог благословио овог верног човека, надмашивши сва његова очекивања. Шта можемо научити из његовог искуства?

Уколико би волео да служиш као старешина, али још увек ниси наименован иако је прошло већ доста година, и даље се уздај у Јехову. Пази да не изгубиш радост у служби. Ворен, који је многима помогао да духовно напредују, објашњава зашто је то важно: „Да би се видело да ли неки брат испуњава услове да служи као старешина, потребно је да прође неко време. Како време пролази, полако ће постајати све јасније какве ставове и способности има неки брат, а то ће се видети по томе како се понаша и како обавља послове који су  му поверени. Неки сматрају да су нешто постигли само ако добију одређена задужења у скупштини. Такав начин размишљања је погрешан и може прерасти у опсесију. Уколико верно служиш Јехови, за тебе се може рећи да си успешна особа, без обзира на то у ком својству му служиш.“

Један брат је чекао више од десет година да буде наименован за старешину. Указавши на добро познати опис једне визије из првог поглавља Језекиљеве књиге, он прича шта је из свега тога научио: „Јехова одлучује којом ће брзином ићи његове кочије, то јест његова организација. Можда имамо своју представу о томе када нешто треба да се догоди, али Јехова зна када је право време за то. Није најважније шта бих ја желео. Оно што ја желим не мора увек да буде оно што Јехова зна да ми треба.“

Уколико се надаш да ћеш једног дана обављати хвале вредну службу надгледника, потруди се да допринесеш лепој атмосфери и радости у скупштини. Ако ти се чини да време споро пролази, ради на томе да не подлегнеш негативним емоцијама и нестрпљењу. Рејмонд којег смо раније поменули каже: „Амбиција и задовољство не иду једно уз друго. Они који су превише оптерећени тиме да постану старешине лишени су огромне радости која произлази из служења Јехови.“ Развијај код себе плодове духа, посебно дуготрпљивост. Ради на својој духовности тако што ћеш проучавати Библију. Више иди у службу проповедања и побољшај своје способности у поучавању заинтересованих особа. Редовно проучавај са својом породицом и пружи им вођство у духовним активностима. Уживај у свакој прилици коју имаш да будеш у друштву браће и сестара. Тако нећеш ускратити себи радост док се приближаваш остварењу свог циља.

Прилика да радимо на томе да испунимо услове за неко задужење у скупштини заправо је благослов од Јехове. Ни Јехова, а ни одговорна браћа не желе да они који теже за службом надгледника буду незадовољни и несрећни у својој служби. Бог подржава и благосиља све оне који му из чистих мотива служе и наравно при томе им не наноси никакав бол (Посл. 10:22).

Чак и ако већ дуже време имаш жељу да добијеш неке одговорности у скупштини, постоји много тога што можеш да урадиш да би духовно напредовао. Јехова неће заборавити ништа од свега што си радио с циљем да испуниш услове за наименовање, као ни твој труд у скупштини и бригу за добробит твоје породице. Потруди се да ти служење Јехови увек причињава радост, какве год дужности да су ти поверене.