U Bibliji je zapisano da je Isus vraćao mrtve u život. U njoj se takođe navodi gde i kada su se ta uskrsenja odigrala, što dokazuje da to nisu izmišljeni događaji. Evo jednog primera. U leto 31. godine n. e. mnoštvo ljudi je putovalo sa Isusom iz Kapernauma ka Nainu. Kad su stigli do tog mesta, tamo su zatekli još mnogo ljudi i svi su oni bili očevici onoga što se zatim desilo. Isus je uskrsnuo mladića, sina jedne udovice. Možemo biti sigurni u to, jer je taj događaj zapisan u Božjoj Reči, Bibliji, i odigrao se pred mnogim svedocima. (Pročitajte Luku 7:11-15.)

Isus je takođe uskrsnuo svog prijatelja Lazara, koji je četiri dana bio mrtav. I tom prilikom je bilo mnogo očevidaca i zato možemo verovati da se to zaista desilo. (Pročitajte Jovana 11:39-45.)

Isus je saosećao s drugima i zato je uskrsavao mrtve. Time je takođe pokazao da je od svog Oca, koji je stvorio život, dobio moć nad smrću. (Pročitajte Jovana 5:21, 28, 29.)

Time što je uskrsnuo neke osobe, Isus je pružio garanciju da će ispuniti sva svoja obećanja za budućnost. On će uskrsnuti veoma mnogo ljudi, uključujući i „nepravednike“, to jest one koji nisu znali istinu o pravom Bogu. Oni će imati priliku da uče o Jehovi Bogu i da ga zavole. (Pročitajte Dela apostolska 24:15.)