1. Шта многи сматрају кад је реч о религији?

 ПОСМАТРАЈУЋИ ситуацију у свету многи су дошли до закључка да преовладавајуће хришћанске и остале религије не помажу много човечанству. Неки сматрају да те религије немају Божје одобравање јер чине лоше ствари и погрешно приказују Бога. С друге стране, они верују да у свим религијама има искрених верника које Бог види и прихвата. По њиховом мишљењу, нема потребе да такве особе напусте криву религију и да служе Богу уједињено. Да ли и Бог тако мисли? Да бисмо добили одговор, погледајмо шта Свето писмо каже о историји Јеховиних слугу.

2. Ко је постао Јеховин народ и по чему се разликовао од других народа? (Видети слику на почетку чланка.)

² Јехова је још у 20. веку пре н. е. имао свој народ. Аврахам, који се у Библији назива ’оцем свих који верују‘, био је поглавар домаћинства од више стотина чланова (Римљ. 4:11; Пост. 14:14). Ханански  владари су га сматрали ’поглаварем ког је Бог поставио‘ и веома га поштовали (Пост. 21:22; 23:6). Јехова је са Аврахамом склопио савез који је важио и за његове потомке (Пост. 17:1, 2, 19). Бог је рекао Аврахаму: „Ово је савез између мене и вас, и твог потомства после тебе, савез ког ћете се држати: Свако мушко међу вама нека буде обрезано [...] То ће служити као знак савеза између мене и вас“ (Пост. 17:10, 11). Тако су се Аврахам и сви мушкарци у његовом дому обрезали (Пост. 17:24-27). Обрезање је било знак по ком су се Аврахамови потомци издвајали као једини народ који је био у савезу с Јеховом.

3. Како је од Аврахамових потомака настао народ?

³ Аврахамов унук Јаков, то јест Израел, имао је 12 синова (Пост. 35:10, 22б-26). С временом је од њих настало 12 израелских племена (Дела 7:8). Због велике глади, Јаков се са својим домаћинством преселио у Египат, где је један од његових синова, Јосиф, био управитељ фараоновог двора и надгледао расподелу хране (Пост. 41:39-41; 42:6). Јаковљеви потомци су касније постали „велик народ“ (Пост. 48:4; прочитати Дела апостолска 7:17).

4. У каквом су односу у почетку били Египћани и Јаковљеви потомци?

⁴ Јаковљеви потомци су у Египту живели нешто више од двеста година, у области Гесем, која се налазила у делти Нила (Пост. 45:9, 10). Отприлике пола тог раздобља били су у миру са Египћанима. Живели су у својим насељима бавећи се сточарством. Фараон, који је познавао Јосифа и веома га ценио, срдачно их је примио у своју земљу (Пост. 47:1-6). Иако су Египћани с презиром гледали на пастире, морали су да прихвате Израелце из послушности фараону (Пост. 46:31-34).

5, 6. (а) Како се положај Божјег народа у Египту променио? (б) Како је Мојсије био спасен и шта је Јехова учинио за свој народ?

⁵ Али касније се положај Божјег народа драстично променио. „С временом је над Египтом завладао нови краљ који није познавао Јосифа. Он је рекао свом народу: ’Гле! Народ Израелових синова бројнији је и моћнији од нас.‘ Зато су Египћани мучили Израелове синове присиљавајући их да им буду робови. Загорчавали су им живот тешким ропством: прављењем малтера од глине и цигала, ропским пословима у пољу и другим пословима којима су их мучили као робове“ (Изл. 1:8, 9, 13, 14).

⁶ Тај фараон је чак наредио да се сва мушка деца коју роде Јеврејке одмах убију (Изл. 1:15, 16). У то време се родио Мојсије. Када је имао три месеца, мајка га је сакрила у трску на обали Нила, где га је нашла фараонова ћерка. Она га је касније усвојила. Срећом, рано детињство је провео уз своју мајку Јохаведу и тако је постао веран Јеховин слуга (Изл. 2:1-10; Јевр. 11:23-25). Јехова је видео невољу свог народа и одлучио да га, посредством Мојсија, ослободи од оних који су га тлачили (Изл. 2:24, 25; 3:9, 10). Тако би они постали народ који је Бог откупио (Изл.  15:13; прочитати Поновљене законе 15:15).

7, 8. Како су Израелци постали Божји свети народ?

⁷ Јехова је називао Израелце својим народом, иако они тада још увек нису били организовани као народ. Послао је Мојсија и Арона да кажу фараону: „Овако каже Јехова, Израелов Бог: ’Пусти мој народ да иде и да у пустињи одржи свечаност мени у част‘“ (Изл. 5:1).

⁸ Да би Израелце избавио из ропства, Јехова је нанео Египћанима десет невоља и њихову војску и фараона потопио у Црвеном мору (Изл. 15:1-4). После мање од три месеца, Јехова је склопио савез са Израелцима на гори Синај и дао им чувено обећање које је гласило: „Ако будете добро слушали мој глас и држали се мог савеза, бићете моје драгоцено власништво између свих других народа [...] свети народ“ (Изл. 19:5, 6).

9, 10. (а) Према Поновљеним законима 4:5-8, како су због Закона Израелци постали другачији од осталих народа? (б) Како су Израелци могли показати да су „народ свет Јехови“?

⁹ Пре него што су у Египту били присиљени на ропство, Јевреји су били племенско друштво које су предводили поглавари породица, патријарси. Као и Божје слуге пре њих, они су у свом домаћинству имали улогу владара, судија и свештеника (Пост. 8:20; 18:19; Јов 1:4, 5). А онда је преко Мојсија Јехова дао Израелцима Закон по ком су се разликовали од свих других народа. (Прочитати Поновљене законе 4:5-8; Пс. 147:19, 20.) Уведено је свештенство, а улогу судија су добиле старешине, уважаване због свог знања и мудрости (Пон. зак. 25:7, 8). Закон је регулисао верски и друштвени живот новоформиране нације.

¹⁰ Пред сам улазак у Обећану земљу, Јехова је поновио Израелцима своје законе, а Мојсије им је рекао: „Јехова је данас учинио да обећаш да ћеш бити његов народ, његово драгоцено власништво, као што ти је и обећао, и да ћеш се држати свих његових заповести. Он ће те узвисити изнад свих других народа које је створио, и доносићеш му хвалу, славу и част, и ти ћеш бити народ свет Јехови, свом Богу“ (Пон. зак. 26:18, 19).

11-13. (а) Ко се придружио Божјем изабраном народу? (б) Шта су морали да ураде неизраелци који су желели да служе Јехови?

¹¹ Иако је Јехова изабрао Израелце за свој народ, он није забранио да припадници других народа живе с њима. Дозволио је да се „мешовито мноштво“ неизраелаца, укључујући и Египћане, прикључи његовом народу приликом изласка из Египта (Изл. 12:38, фуснота). За време седме невоље, неке „фараонове слуге“ су се уплашиле Јеховине речи и сигурно су касније биле део мноштва које је напустило Египат (Изл. 9:20).

¹² Пре него што су Израелци прешли реку Јордан да би заузели Ханан, Мојсије им је рекао да ’воле странце‘ који живе међу њима (Пон. зак. 10:17-19). Бог је рекао свом народу да прихвате  сваког странца који жели да се држи темељних закона датих преко Мојсија (Лев. 24:22). Неки странци су почели да служе Јехови са истим ставом као и Моавка Рута, која је рекла Израелки Нојемини: „Твој народ биће мој народ и твој Бог мој Бог“ (Рута 1:16). Они су постали прозелити, а мушкарци међу њима су морали да се обрежу (Изл. 12:48, 49). Јехова их је радо прихватио као део свог изабраног народа (Бр. 15:14, 15).

¹³ Из молитве коју је Соломон упутио приликом посвећења храма види се да је Јехова прихватао и људе из других народа. Соломон је рекао: „Кад туђинац који не припада твом народу Израелу, него је дошао из далеке земље због твог великог имена и због твоје снажне руке и подигнуте мишице, дође и помоли се окренут према овом дому, тада чуј с небеса, с места где пребиваш, и учини све за шта те моли тај туђинац, да би сви народи на земљи упознали твоје име и бојали се тебе као и твој народ Израел, и да би знали да овај дом који сам саградио носи твоје име“ (2. Лет. 6:32, 33). Као што је било и у Исусово време, сваки неизраелац који је желео да служи Јехови морао је да постане део народа с којим је он био у савезу (Јов. 12:20; Дела 8:27).

14-16. (а) У ком смислу се од Израелаца очекивало да сведоче за Јехову? (б) Какву моралну обавезу има Божји народ?

¹⁴ Израелци су обожавали свог Бога Јехову, док су други народи обожавали своје богове. Јехова је надахнуо пророка Исаију да то упореди са судским случајем. Позвао је богове осталих народа да доведу сведоке који ће доказати њихово божанство. Он је рекао: „Нека се сви народи скупе на једно место, нека се окупе племена. Ко од њихових богова то може прорећи? Могу ли нам јавити шта ће се прво догодити? Нека доведу своје сведоке и нека  се оправдају, или нека их ти сведоци чују, па нека кажу: ’Истина је‘“ (Ис. 43:9).

¹⁵ Богови других народа ништа нису могли да докажу јер су то били само неми, беживотни идоли (Ис. 46:5-7). С друге стране, Јехова је свом народу Израелу рекао: „Ви сте моји сведоци [...] и мој слуга ког сам изабрао, да бисте знали и веровали ми и разумели да сам ја онај исти. Пре мене ниједан бог није био начињен и после мене неће бити ниједног. Ја, ја сам Јехова, и осим мене нема спаситеља [...] Зато сте ви моји сведоци [...] а ја сам Бог“ (Ис. 43:10-12).

¹⁶ Овај судски случај од општег значаја за сва створења бавио се питањем ко је прави Бог. У њему је Јеховин изабрани народ јасно и гласно требало да посведочи да је Јехова једини прави Бог. Он их је назвао ’народом који је себи створио да разгласи његову хвалу‘ (Ис. 43:21). Били су народ који носи његово име. Пошто их је Јехова избавио из Египта, имали су моралну обавезу да заступају његову врховну власт пред другим народима. Требало је да имају исти став као пророк Михеј. Такав став треба да имају и данашње Божје слуге. Михеј је написао: „Сви ће народи ходити у име свог бога, а ми ћемо ходити у име Јехове, нашег Бога, довека, у сву вечност“ (Мих. 4:5).

17. Како је Израел постао ’искварена туђа лоза‘?

¹⁷ Нажалост, Израелци нису остали верни свом Богу Јехови. Потпали су под утицај народа који су се клањали боговима од дрвета и камена. У осмом веку пре наше ере, пророк Осија је написао: „Израел је лоза која се искварила [...] умножава своје олтаре [...] Срце им је постало лицемерно. Зато су криви“ (Ос. 10:1, 2). Отприлике 150 година касније, Јеремија је забележио: „Ја сам те посадио као црвену племениту лозу, као добро семе. Зашто си се онда променио према мени и постао искварена младица неке туђе лозе? [...] Где су твоји богови које си себи начинио? Нека устану ако могу да те спасу кад те снађе невоља [...] Мој народ заборавља мене“ (Јер. 2:21, 28, 32).

18, 19. (а) Које пророчанство говори о томе да ће Јехова изабрати себи нов народ? (б) О чему ће бити речи у следећем чланку?

¹⁸ Уместо да дају добар плод тиме што би подупирали праву религију и понашали се као верни сведоци Јехове, Израелци су доносили труо плод уплевши се у идолопоклонство. Зато је Исус дволичним јудејским вођама рекао: „Божје краљевство узеће се од вас и даће се народу који доноси његове плодове“ (Мат. 21:43). Новом народу, духовном Израелу, могли су припадати само они с којима би Јехова склопио нови савез. Он је преко пророка Јеремије о духовном Израелу рекао: „Бићу њихов Бог, и они ће бити мој народ“ (Јер. 31:31-33).

¹⁹ Пошто су Израелци постали неверни, Јехова је у првом веку за свој народ изабрао духовни Израел. Али ко данас сачињава његов народ? По чему се могу препознати праве Божје слуге? О томе ће говорити следећи чланак.