1. Šta mnogi smatraju kad je reč o religiji?

 POSMATRAJUĆI situaciju u svetu mnogi su došli do zaključka da preovladavajuće hrišćanske i ostale religije ne pomažu mnogo čovečanstvu. Neki smatraju da te religije nemaju Božje odobravanje jer čine loše stvari i pogrešno prikazuju Boga. S druge strane, oni veruju da u svim religijama ima iskrenih vernika koje Bog vidi i prihvata. Po njihovom mišljenju, nema potrebe da takve osobe napuste krivu religiju i da služe Bogu ujedinjeno. Da li i Bog tako misli? Da bismo dobili odgovor, pogledajmo šta Sveto pismo kaže o istoriji Jehovinih slugu.

2. Ko je postao Jehovin narod i po čemu se razlikovao od drugih naroda? (Videti sliku na početku članka.)

² Jehova je još u 20. veku pre n. e. imao svoj narod. Avraham, koji se u Bibliji naziva ’ocem svih koji veruju‘, bio je poglavar domaćinstva od više stotina članova (Rimlj. 4:11; Post. 14:14). Hananski  vladari su ga smatrali ’poglavarem kog je Bog postavio‘ i veoma ga poštovali (Post. 21:22; 23:6). Jehova je sa Avrahamom sklopio savez koji je važio i za njegove potomke (Post. 17:1, 2, 19). Bog je rekao Avrahamu: „Ovo je savez između mene i vas, i tvog potomstva posle tebe, savez kog ćete se držati: Svako muško među vama neka bude obrezano [...] To će služiti kao znak saveza između mene i vas“ (Post. 17:10, 11). Tako su se Avraham i svi muškarci u njegovom domu obrezali (Post. 17:24-27). Obrezanje je bilo znak po kom su se Avrahamovi potomci izdvajali kao jedini narod koji je bio u savezu s Jehovom.

3. Kako je od Avrahamovih potomaka nastao narod?

³ Avrahamov unuk Jakov, to jest Izrael, imao je 12 sinova (Post. 35:10, 22b-26). S vremenom je od njih nastalo 12 izraelskih plemena (Dela 7:8). Zbog velike gladi, Jakov se sa svojim domaćinstvom preselio u Egipat, gde je jedan od njegovih sinova, Josif, bio upravitelj faraonovog dvora i nadgledao raspodelu hrane (Post. 41:39-41; 42:6). Jakovljevi potomci su kasnije postali „velik narod“ (Post. 48:4; pročitati Dela apostolska 7:17).

4. U kakvom su odnosu u početku bili Egipćani i Jakovljevi potomci?

⁴ Jakovljevi potomci su u Egiptu živeli nešto više od dvesta godina, u oblasti Gesem, koja se nalazila u delti Nila (Post. 45:9, 10). Otprilike pola tog razdoblja bili su u miru sa Egipćanima. Živeli su u svojim naseljima baveći se stočarstvom. Faraon, koji je poznavao Josifa i veoma ga cenio, srdačno ih je primio u svoju zemlju (Post. 47:1-6). Iako su Egipćani s prezirom gledali na pastire, morali su da prihvate Izraelce iz poslušnosti faraonu (Post. 46:31-34).

5, 6. (a) Kako se položaj Božjeg naroda u Egiptu promenio? (b) Kako je Mojsije bio spasen i šta je Jehova učinio za svoj narod?

⁵ Ali kasnije se položaj Božjeg naroda drastično promenio. „S vremenom je nad Egiptom zavladao novi kralj koji nije poznavao Josifa. On je rekao svom narodu: ’Gle! Narod Izraelovih sinova brojniji je i moćniji od nas.‘ Zato su Egipćani mučili Izraelove sinove prisiljavajući ih da im budu robovi. Zagorčavali su im život teškim ropstvom: pravljenjem maltera od gline i cigala, ropskim poslovima u polju i drugim poslovima kojima su ih mučili kao robove“ (Izl. 1:8, 9, 13, 14).

⁶ Taj faraon je čak naredio da se sva muška deca koju rode Jevrejke odmah ubiju (Izl. 1:15, 16). U to vreme se rodio Mojsije. Kada je imao tri meseca, majka ga je sakrila u trsku na obali Nila, gde ga je našla faraonova ćerka. Ona ga je kasnije usvojila. Srećom, rano detinjstvo je proveo uz svoju majku Johavedu i tako je postao veran Jehovin sluga (Izl. 2:1-10; Jevr. 11:23-25). Jehova je video nevolju svog naroda i odlučio da ga, posredstvom Mojsija, oslobodi od onih koji su ga tlačili (Izl. 2:24, 25; 3:9, 10). Tako bi oni postali narod koji je Bog otkupio (Izl.  15:13; pročitati Ponovljene zakone 15:15).

7, 8. Kako su Izraelci postali Božji sveti narod?

⁷ Jehova je nazivao Izraelce svojim narodom, iako oni tada još uvek nisu bili organizovani kao narod. Poslao je Mojsija i Arona da kažu faraonu: „Ovako kaže Jehova, Izraelov Bog: ’Pusti moj narod da ide i da u pustinji održi svečanost meni u čast‘“ (Izl. 5:1).

⁸ Da bi Izraelce izbavio iz ropstva, Jehova je naneo Egipćanima deset nevolja i njihovu vojsku i faraona potopio u Crvenom moru (Izl. 15:1-4). Posle manje od tri meseca, Jehova je sklopio savez sa Izraelcima na gori Sinaj i dao im čuveno obećanje koje je glasilo: „Ako budete dobro slušali moj glas i držali se mog saveza, bićete moje dragoceno vlasništvo između svih drugih naroda [...] sveti narod“ (Izl. 19:5, 6).

9, 10. (a) Prema Ponovljenim zakonima 4:5-8, kako su zbog Zakona Izraelci postali drugačiji od ostalih naroda? (b) Kako su Izraelci mogli pokazati da su „narod svet Jehovi“?

⁹ Pre nego što su u Egiptu bili prisiljeni na ropstvo, Jevreji su bili plemensko društvo koje su predvodili poglavari porodica, patrijarsi. Kao i Božje sluge pre njih, oni su u svom domaćinstvu imali ulogu vladara, sudija i sveštenika (Post. 8:20; 18:19; Jov 1:4, 5). A onda je preko Mojsija Jehova dao Izraelcima Zakon po kom su se razlikovali od svih drugih naroda. (Pročitati Ponovljene zakone 4:5-8; Ps. 147:19, 20.) Uvedeno je sveštenstvo, a ulogu sudija su dobile starešine, uvažavane zbog svog znanja i mudrosti (Pon. zak. 25:7, 8). Zakon je regulisao verski i društveni život novoformirane nacije.

¹⁰ Pred sam ulazak u Obećanu zemlju, Jehova je ponovio Izraelcima svoje zakone, a Mojsije im je rekao: „Jehova je danas učinio da obećaš da ćeš biti njegov narod, njegovo dragoceno vlasništvo, kao što ti je i obećao, i da ćeš se držati svih njegovih zapovesti. On će te uzvisiti iznad svih drugih naroda koje je stvorio, i donosićeš mu hvalu, slavu i čast, i ti ćeš biti narod svet Jehovi, svom Bogu“ (Pon. zak. 26:18, 19).

11-13. (a) Ko se pridružio Božjem izabranom narodu? (b) Šta su morali da urade neizraelci koji su želeli da služe Jehovi?

¹¹ Iako je Jehova izabrao Izraelce za svoj narod, on nije zabranio da pripadnici drugih naroda žive s njima. Dozvolio je da se „mešovito mnoštvo“ neizraelaca, uključujući i Egipćane, priključi njegovom narodu prilikom izlaska iz Egipta (Izl. 12:38, fusnota). Za vreme sedme nevolje, neke „faraonove sluge“ su se uplašile Jehovine reči i sigurno su kasnije bile deo mnoštva koje je napustilo Egipat (Izl. 9:20).

¹² Pre nego što su Izraelci prešli reku Jordan da bi zauzeli Hanan, Mojsije im je rekao da ’vole strance‘ koji žive među njima (Pon. zak. 10:17-19). Bog je rekao svom narodu da prihvate  svakog stranca koji želi da se drži temeljnih zakona datih preko Mojsija (Lev. 24:22). Neki stranci su počeli da služe Jehovi sa istim stavom kao i Moavka Ruta, koja je rekla Izraelki Nojemini: „Tvoj narod biće moj narod i tvoj Bog moj Bog“ (Ruta 1:16). Oni su postali prozeliti, a muškarci među njima su morali da se obrežu (Izl. 12:48, 49). Jehova ih je rado prihvatio kao deo svog izabranog naroda (Br. 15:14, 15).

¹³ Iz molitve koju je Solomon uputio prilikom posvećenja hrama vidi se da je Jehova prihvatao i ljude iz drugih naroda. Solomon je rekao: „Kad tuđinac koji ne pripada tvom narodu Izraelu, nego je došao iz daleke zemlje zbog tvog velikog imena i zbog tvoje snažne ruke i podignute mišice, dođe i pomoli se okrenut prema ovom domu, tada čuj s nebesa, s mesta gde prebivaš, i učini sve za šta te moli taj tuđinac, da bi svi narodi na zemlji upoznali tvoje ime i bojali se tebe kao i tvoj narod Izrael, i da bi znali da ovaj dom koji sam sagradio nosi tvoje ime“ (2. Let. 6:32, 33). Kao što je bilo i u Isusovo vreme, svaki neizraelac koji je želeo da služi Jehovi morao je da postane deo naroda s kojim je on bio u savezu (Jov. 12:20; Dela 8:27).

14-16. (a) U kom smislu se od Izraelaca očekivalo da svedoče za Jehovu? (b) Kakvu moralnu obavezu ima Božji narod?

¹⁴ Izraelci su obožavali svog Boga Jehovu, dok su drugi narodi obožavali svoje bogove. Jehova je nadahnuo proroka Isaiju da to uporedi sa sudskim slučajem. Pozvao je bogove ostalih naroda da dovedu svedoke koji će dokazati njihovo božanstvo. On je rekao: „Neka se svi narodi skupe na jedno mesto, neka se okupe plemena. Ko od njihovih bogova to može proreći? Mogu li nam javiti šta će se prvo dogoditi? Neka dovedu svoje svedoke i neka  se opravdaju, ili neka ih ti svedoci čuju, pa neka kažu: ’Istina je‘“ (Is. 43:9).

¹⁵ Bogovi drugih naroda ništa nisu mogli da dokažu jer su to bili samo nemi, beživotni idoli (Is. 46:5-7). S druge strane, Jehova je svom narodu Izraelu rekao: „Vi ste moji svedoci [...] i moj sluga kog sam izabrao, da biste znali i verovali mi i razumeli da sam ja onaj isti. Pre mene nijedan bog nije bio načinjen i posle mene neće biti nijednog. Ja, ja sam Jehova, i osim mene nema spasitelja [...] Zato ste vi moji svedoci [...] a ja sam Bog“ (Is. 43:10-12).

¹⁶ Ovaj sudski slučaj od opšteg značaja za sva stvorenja bavio se pitanjem ko je pravi Bog. U njemu je Jehovin izabrani narod jasno i glasno trebalo da posvedoči da je Jehova jedini pravi Bog. On ih je nazvao ’narodom koji je sebi stvorio da razglasi njegovu hvalu‘ (Is. 43:21). Bili su narod koji nosi njegovo ime. Pošto ih je Jehova izbavio iz Egipta, imali su moralnu obavezu da zastupaju njegovu vrhovnu vlast pred drugim narodima. Trebalo je da imaju isti stav kao prorok Mihej. Takav stav treba da imaju i današnje Božje sluge. Mihej je napisao: „Svi će narodi hoditi u ime svog boga, a mi ćemo hoditi u ime Jehove, našeg Boga, doveka, u svu večnost“ (Mih. 4:5).

17. Kako je Izrael postao ’iskvarena tuđa loza‘?

¹⁷ Nažalost, Izraelci nisu ostali verni svom Bogu Jehovi. Potpali su pod uticaj naroda koji su se klanjali bogovima od drveta i kamena. U osmom veku pre naše ere, prorok Osija je napisao: „Izrael je loza koja se iskvarila [...] umnožava svoje oltare [...] Srce im je postalo licemerno. Zato su krivi“ (Os. 10:1, 2). Otprilike 150 godina kasnije, Jeremija je zabeležio: „Ja sam te posadio kao crvenu plemenitu lozu, kao dobro seme. Zašto si se onda promenio prema meni i postao iskvarena mladica neke tuđe loze? [...] Gde su tvoji bogovi koje si sebi načinio? Neka ustanu ako mogu da te spasu kad te snađe nevolja [...] Moj narod zaboravlja mene“ (Jer. 2:21, 28, 32).

18, 19. (a) Koje proročanstvo govori o tome da će Jehova izabrati sebi nov narod? (b) O čemu će biti reči u sledećem članku?

¹⁸ Umesto da daju dobar plod time što bi podupirali pravu religiju i ponašali se kao verni svedoci Jehove, Izraelci su donosili truo plod uplevši se u idolopoklonstvo. Zato je Isus dvoličnim judejskim vođama rekao: „Božje kraljevstvo uzeće se od vas i daće se narodu koji donosi njegove plodove“ (Mat. 21:43). Novom narodu, duhovnom Izraelu, mogli su pripadati samo oni s kojima bi Jehova sklopio novi savez. On je preko proroka Jeremije o duhovnom Izraelu rekao: „Biću njihov Bog, i oni će biti moj narod“ (Jer. 31:31-33).

¹⁹ Pošto su Izraelci postali neverni, Jehova je u prvom veku za svoj narod izabrao duhovni Izrael. Ali ko danas sačinjava njegov narod? Po čemu se mogu prepoznati prave Božje sluge? O tome će govoriti sledeći članak.