У ПИТСБУРГУ, у Пенсилванији, 1870. године једна мала група је почела да дубоко проучава Свето писмо. Предвођени Чарлсом Тејзом Раселом, истраживали су о Христовој откупној жртви и убрзо су увидели да она има суштинску важност у испуњењу Јеховине намере. Били су одушевљени кад су схватили да откупнина омогућава спасење, чак и за оне који још нису чули за Исуса! Покренути захвалношћу, сваке године су обележавали Исусову смрт (1. Кор. 11:23-26).

Брат Расел је почео да издаје Сионску стражарску кулу, која је од почетка наглашавала откупнину као највећи израз Божје љубави. У Стражарској кули је период Спомен-свечаности назван „најзначајнијим периодом у години“, а читаоци су подстакнути да обележавају Христову смрт, у Питсбургу или другде. „Чак и ако су окупљени само двоје или троје оних који верују“ — или пак један — „у срцу ће бити сједињени с Господом.“

Сваке године је све више људи долазило у Питсбург на Спомен-свечаност. „Очекује вас топла и искрена добродошлица“, писало је на позивници. Истраживачи Библије су радо пружали смештај и храну својој духовној браћи и сестрама. Након Спомен-свечаности 1886. одржан је тродневни „велики састанак“. Стражарска кула је позвала читаоце речима: „Дођите, подстакнути срцем препуним љубави према Господу, његовој браћи и његовој истини.“

Неколико година су Истраживачи Библије у Питсбургу организовали и конгрес за оне које је вера у откупнину покренула да дођу на Спомен-свечаност. Пошто је број Истраживача Библије растао, Спомен-свечаност је почела да се одржава и на другим местима широм света. Реј Боп, који је припадао скупштини Чикаго, рекао је да су 1910-их ти скупови трајали по неколико сати зато што су скоро сви присутни узимали симболе.

Који симболи су коришћени? Иако се знало да је Исус током Господове вечере користио вино, једно време се у Стражарској кули препоручивало да се користи сок од свежег грожђа или од куваног сувог грожђа, јер би вино могло довести у искушење „оне који су слаби“. Међутим, могли су да га узму они који су сматрали да „треба користити ферментисано вино“. Истраживачи Библије су касније разумели да је чисто црно вино одговарајући симбол Исусове крви.

Обележавање Исусове смрти било је прилика за дубоко размишљање о важним стварима. Ипак, у неким скупштинама је тада преовладавала суморна атмосфера, а након програма, присутни би се разишли скоро без  речи. Али у књизи Јехова, објављеној 1934, писало је да Спомен-свечаност не треба одржавати „с тугом“ због Исусове болне смрти већ „с радошћу“ јер је 1914. почео да влада као краљ.

Године 1935. једна историјска промена је утицала на будуће прославе Спомен-свечаности. Наиме, разјашњено је значење израза „велико мноштво“ из Откривења 7:9. До тада су Јеховине слуге сматрале да овој групи припадају хришћани који су мање ревни. Те године су разумели да ово небројено мноштво представља верне Христове следбенике који се надају животу на рајској земљи. Након тог објашњења и помног самоиспитивања, Расел Погензи је признао: „Јехова није својим светим духом у мени пробудио небеску наду.“ Попут многе верне браће, брат Погензи је престао да узима симболе али је и даље присуствовао Спомен-свечаности.

Током овог „најзначајнијег периода у години“, организоване су посебне акције које су биле добра прилика за свакога да у служби проповедања покаже цењење за откупнину. Међутим, било је оних који су узимали симболе али нису желели да иду у службу. Они су 1932. у Билтену подстакнути да промене свој став и почну да проповедају поруку истине. Две године касније, Билтен је подстакао све који то могу да буду помоћни пионири. Постављено је питање: „Да ли ће до Спомен-свечаности бити хиљаду добровољаца?“ У вези с помазаницима, у Информатору је писало: „Осетиће потпуну радост само ако сведоче за Краљевство.“ То је касније важило и за оне који се надају животу на земљи. *

Спомен-свечаност је најсветији догађај у години за све Јеховине слуге. Одржавају је чак и у тешким околностима. Перл Инглиш и њена сестра Ора су 1930. пешачиле око 80 километара да би присуствовале обележавању Исусове смрти. Док је био у затвору у Кини, мисионар Харолд Кинг је у самици писао песме о Спомен-свечаности, а симболе је правио од црних рибизли и пиринча. Од источне Европе преко Средње Америке па до Африке, храбри хришћани су упркос ратовима и забранама обележавали Исусову смрт. Без обзира на то где смо и какве нам су околности, ми се састајемо са суверницима да бисмо обележили то вече и тиме одали част Јехови Богу и Исусу Христу.