U PITSBURGU, u Pensilvaniji, 1870. godine jedna mala grupa je počela da duboko proučava Sveto pismo. Predvođeni Čarlsom Tejzom Raselom, istraživali su o Hristovoj otkupnoj žrtvi i ubrzo su uvideli da ona ima suštinsku važnost u ispunjenju Jehovine namere. Bili su oduševljeni kad su shvatili da otkupnina omogućava spasenje, čak i za one koji još nisu čuli za Isusa! Pokrenuti zahvalnošću, svake godine su obeležavali Isusovu smrt (1. Kor. 11:23-26).

Brat Rasel je počeo da izdaje Sionsku stražarsku kulu, koja je od početka naglašavala otkupninu kao najveći izraz Božje ljubavi. U Stražarskoj kuli je period Spomen-svečanosti nazvan „najznačajnijim periodom u godini“, a čitaoci su podstaknuti da obeležavaju Hristovu smrt, u Pitsburgu ili drugde. „Čak i ako su okupljeni samo dvoje ili troje onih koji veruju“ — ili pak jedan — „u srcu će biti sjedinjeni s Gospodom.“

Svake godine je sve više ljudi dolazilo u Pitsburg na Spomen-svečanost. „Očekuje vas topla i iskrena dobrodošlica“, pisalo je na pozivnici. Istraživači Biblije su rado pružali smeštaj i hranu svojoj duhovnoj braći i sestrama. Nakon Spomen-svečanosti 1886. održan je trodnevni „veliki sastanak“. Stražarska kula je pozvala čitaoce rečima: „Dođite, podstaknuti srcem prepunim ljubavi prema Gospodu, njegovoj braći i njegovoj istini.“

Nekoliko godina su Istraživači Biblije u Pitsburgu organizovali i kongres za one koje je vera u otkupninu pokrenula da dođu na Spomen-svečanost. Pošto je broj Istraživača Biblije rastao, Spomen-svečanost je počela da se održava i na drugim mestima širom sveta. Rej Bop, koji je pripadao skupštini Čikago, rekao je da su 1910-ih ti skupovi trajali po nekoliko sati zato što su skoro svi prisutni uzimali simbole.

Koji simboli su korišćeni? Iako se znalo da je Isus tokom Gospodove večere koristio vino, jedno vreme se u Stražarskoj kuli preporučivalo da se koristi sok od svežeg grožđa ili od kuvanog suvog grožđa, jer bi vino moglo dovesti u iskušenje „one koji su slabi“. Međutim, mogli su da ga uzmu oni koji su smatrali da „treba koristiti fermentisano vino“. Istraživači Biblije su kasnije razumeli da je čisto crno vino odgovarajući simbol Isusove krvi.

Obeležavanje Isusove smrti bilo je prilika za duboko razmišljanje o važnim stvarima. Ipak, u nekim skupštinama je tada preovladavala sumorna atmosfera, a nakon programa, prisutni bi se razišli skoro bez  reči. Ali u knjizi Jehova, objavljenoj 1934, pisalo je da Spomen-svečanost ne treba održavati „s tugom“ zbog Isusove bolne smrti već „s radošću“ jer je 1914. počeo da vlada kao kralj.

Godine 1935. jedna istorijska promena je uticala na buduće proslave Spomen-svečanosti. Naime, razjašnjeno je značenje izraza „veliko mnoštvo“ iz Otkrivenja 7:9. Do tada su Jehovine sluge smatrale da ovoj grupi pripadaju hrišćani koji su manje revni. Te godine su razumeli da ovo nebrojeno mnoštvo predstavlja verne Hristove sledbenike koji se nadaju životu na rajskoj zemlji. Nakon tog objašnjenja i pomnog samoispitivanja, Rasel Pogenzi je priznao: „Jehova nije svojim svetim duhom u meni probudio nebesku nadu.“ Poput mnoge verne braće, brat Pogenzi je prestao da uzima simbole ali je i dalje prisustvovao Spomen-svečanosti.

Tokom ovog „najznačajnijeg perioda u godini“, organizovane su posebne akcije koje su bile dobra prilika za svakoga da u službi propovedanja pokaže cenjenje za otkupninu. Međutim, bilo je onih koji su uzimali simbole ali nisu želeli da idu u službu. Oni su 1932. u Biltenu podstaknuti da promene svoj stav i počnu da propovedaju poruku istine. Dve godine kasnije, Bilten je podstakao sve koji to mogu da budu pomoćni pioniri. Postavljeno je pitanje: „Da li će do Spomen-svečanosti biti hiljadu dobrovoljaca?“ U vezi s pomazanicima, u Informatoru je pisalo: „Osetiće potpunu radost samo ako svedoče za Kraljevstvo.“ To je kasnije važilo i za one koji se nadaju životu na zemlji. *

Spomen-svečanost je najsvetiji događaj u godini za sve Jehovine sluge. Održavaju je čak i u teškim okolnostima. Perl Ingliš i njena sestra Ora su 1930. pešačile oko 80 kilometara da bi prisustvovale obeležavanju Isusove smrti. Dok je bio u zatvoru u Kini, misionar Harold King je u samici pisao pesme o Spomen-svečanosti, a simbole je pravio od crnih ribizli i pirinča. Od istočne Evrope preko Srednje Amerike pa do Afrike, hrabri hrišćani su uprkos ratovima i zabranama obeležavali Isusovu smrt. Bez obzira na to gde smo i kakve nam su okolnosti, mi se sastajemo sa suvernicima da bismo obeležili to veče i time odali čast Jehovi Bogu i Isusu Hristu.