1, 2. (a) Šta je neophodno da bismo bili spaseni? (b) Šta će nam pomoći da ostanemo na putu spasenja?

KAD smo postali Hristovi učenici, stupili smo na put koji vodi u život, bilo na nebu bilo na zemlji. Isus je rekao: „Ko istraje do kraja [svog života ili ovog zlog sveta], taj će biti spasen“ (Mat. 24:13). Da bismo bili spaseni, neophodno je da do kraja ostanemo verni Bogu. Međutim, dok naše putovanje traje, moramo paziti da nam nešto ne odvrati pažnju ili da ne zalutamo (1. Jov. 2:15-17). Kako možemo ostati na pravom putu?

² Isus nam je pružio savršen primer kako treba ići putem koji vodi u život. Njegovo putovanje opisano je u Bibliji i iz nje saznajemo kakva je on osoba. Dok proučavamo te zapise, raste i naša ljubav prema njemu i naša vera u njega. (Pročitati 1. Petrovu 1:8, 9.) Apostol Petar je rekao da nam je Isus ostavio primer kako da u svemu idemo njegovim stopama (1. Petr. 2:21). Jedino tako ćemo stići do svog odredišta  — do spasenja. * Iz prethodnog članka smo saznali kako možemo biti ponizni i samilosni poput Isusa. Sada će biti reči o tome kako možemo biti hrabri i razboriti poput njega.

3. Šta je hrabrost i kako je stičemo?

³ Hrabrost je vrsta pouzdanja koje nas jača i bodri. Opisuje se kao „postojanost u suočavanju s nedaćama“, „zastupanje onoga što je ispravno“ i „podnošenje patnje s dostojanstvom i verom“. Hrabrost ide ruku pod ruku sa strahom, nadom i ljubavlju. U kom smislu? Strah pred Bogom daje nam hrabrost da pobedimo strah od čoveka (1. Sam. 11:7; Posl. 29:25). Čvrsta nada nam pomaže da budemo usredsređeni na budućnost, a ne na sadašnje nevolje (Ps. 27:14). Samopožrtvovana ljubav nas podstiče da budemo hrabri i onda kad zbog toga možemo doći u opasnost (Jov. 15:13). Hrabrost stičemo tako što se uzdamo u Boga i idemo stopama njegovog Sina (Ps. 28:7).

4. Kako je Isus ispoljio hrabrost dok je bio „među učiteljima“ u hramu? (Videti sliku na početku članka.)

⁴ Isus se i kao 12-godišnji dečak odvažno držao onoga što je ispravno. Pogledajmo šta se desilo kad je jednom prilikom ’u hramu sedeo među učiteljima‘. (Pročitati Luku 2:41-47.) Ti učitelji su bili vrsni poznavaoci Mojsijevog zakona, kao i ljudskih predanja koja su otežavala ljudima da se drže Zakona. Ali Isus nije strahovao od njih i ćutao već im je postavljao pitanja. To sigurno nisu bila detinjasta pitanja radoznalog dečaka. Isus je svojim dubokim pitanjima privukao pažnju tih učitelja i naveo ih da se zamisle. Možda su pokušali da ga zbune postavljajući mu teška pitanja, ali to im nije pošlo za rukom. Svi koji su ga slušali, pa i učitelji, „divili su se njegovoj oštroumnosti i njegovim odgovorima“, kojima je branio istinu iz Božje Reči.

5. Kako Isusova služba svedoči o njegovoj hrabrosti?

⁵ Tokom svoje službe, Isus je na mnogo načina ispoljio hrabrost. Odvažno je razotkrio istinu o verskim vođama koje su obmanjivale narod lažnim učenjima (Mat. 23:13-36). Nije dozvolio da ga svet iskvari (Jov. 16:33). Istrajno je propovedao uprkos protivljenju (Jov. 5:15-18; 7:14). Dva puta je očistio hram isteravši iz njega one koji su ga skrnavili (Mat. 21:12, 13; Jov. 2:14-17).

6. Kako je Isusova hrabrost došla do izražaja tokom poslednjeg dana njegovog života na zemlji?

⁶ Kad razmišljamo o Isusovoj hrabrosti dok se suočavao s najtežim patnjama, vera nam je ojačana. Razmisli o hrabrosti koju je ispoljio tokom poslednjeg dana svog života na zemlji. On je znao do čega će dovesti niz događaja koje je pokrenuo njegov izdajnik Juda. Pa ipak, tokom proslave Pashe, Isus mu je rekao: „Što činiš, učini brže!“ (Jov. 13:21-27). Kad su vojnici došli u getsimanski vrt da ga uhapse, hrabro je rekao da je on taj koga traže. Premda mu je život bio u opasnosti, nastojao je da zaštiti svoje učenike (Jov. 18:1-8). Tokom saslušanja pred Sinedrionom, odvažno je potvrdio da je on  Hrist i Božji Sin, premda je znao da prvosveštenik traži izgovor da ga pogubi (Mar. 14:60-65). Isus je ostao veran Bogu sve do smrti na stubu za pogubljenje. Pre nego što je u mukama izdahnuo, svestan da je izvršio Božju volju, rekao je: „Svršeno je!“ (Jov. 19:28-30).

7. Mladi, šta mislite o tome što nosite Jehovino ime i kako možete pokazati hrabrost?

⁷ Kako možemo biti hrabri poput Isusa? U školi. Mladi, hrabro je kad školskim drugovima i ostalima kažete da ste Jehovini svedoci, iako će vas oni možda ismevati zbog toga. Na taj način pokazujete da ste ponosni što nosite Jehovino ime. (Pročitati Psalam 86:12.) Možda ste pod pritiskom da prihvatite evoluciju. Ali vi imate čvrste dokaze za veru u biblijski zapis o stvaranju. Pomoću brošure Poreklo života — pet pitanja koja zaslužuju odgovor, možete pružiti uverljive dokaze onima koji žele da čuju „obrazloženje nade koja je u vama“ (1. Petr. 3:15). Bićete srećni jer ste zastupali istinu iz Božje Reči.

8. Zbog čega odvažno propovedamo?

⁸ U službi propovedanja. Budući da smo pravi hrišćani, treba da ’odvažno govorimo u Jehovino ime‘ (Dela 14:3). Šta nam uliva tu odvažnost? Kao prvo, znamo da je ono što propovedamo istina jer se temelji na Božjoj Reči (Jov. 17:17). Kao drugo, svesni smo da smo „Božji saradnici“ i da imamo podršku svetog duha (1. Kor. 3:9; Dela 4:31). Kao treće, jasno nam je da svojom revnošću u službi pokazujemo odanost Jehovi i ljubav prema bližnjem (Mat. 22:37-39). Ispunjeni hrabrošću, nećemo prestati da propovedamo. Čvrsto smo rešeni da razotkrijemo laži koje sprečavaju ljude da vide istinu (2. Kor. 4:4). Istrajno ćemo propovedati dobru vest uprkos ravnodušnosti, ismevanju ili protivljenju (1. Sol. 2:1, 2).

9. Kako možemo biti hrabri i kad patimo?

⁹ U teškim periodima. Pouzdanje u Boga daje nam veru i hrabrost da se suočimo s teškim problemima. Kad umre neko koga volimo, ožalošćeni smo ali ne gubimo nadu. Uvereni smo da će nam „Bog svake utehe“ dati snagu (2. Kor. 1:3, 4; 1. Sol. 4:13). Može se desiti da se ozbiljno razbolimo ili povredimo. Iako patimo zbog toga, nećemo pogaziti svoja uverenja i prihvatiti lečenje protivno biblijskim načelima (Dela 15:28, 29). Ako padnemo u depresiju, srce nas može osuđivati, ali nećemo se predati jer se uzdamo u Boga koji je „blizu onih koji su slomljenog srca“ * (1. Jov. 3:19, 20; Ps. 34:18).

10. Šta je razboritost i kako razborit hrišćanin govori i postupa?

¹⁰ Razboritost je dobro prosuđivanje — sposobnost da se razlikuje dobro od zla i potom donese mudra odluka (Jevr. 5:14). Definiše se i kao „sposobnost da se ispravno prosudi u pitanjima koja se tiču vere“. Razborit hrišćanin svojim govorom i postupcima  jača prijateljstvo s Bogom. Trudi se da ojača druge i pazi da ih ne povredi svojim rečima (Posl. 11:12, 13). „Spor [je] na gnev“ (Posl. 14:29). „Razborit čovek hodi pravo“, držeći se puta koji vodi u život (Posl. 15:21). Da bismo stekli razboritost, moramo proučavati Božju Reč i postupati u skladu s onim što smo naučili (Posl. 2:1-5, 10, 11). Posebno će nam pomoći razmišljanje o Isusovom životu, jer je on bio najrazboritiji čovek koji je ikada živeo.

11. Kako se razboritost ogledala u Isusovim rečima?

¹¹ Razboritost se ogledala u svemu što je Isus govorio i činio. Njegov govor. Isusova razboritost je dolazila do izražaja kad je propovedao dobru vest. Njegovim „privlačnim rečima“ divili su se svi koji su ga slušali (Luka 4:22; Mat. 7:28). Ono što je govorio temeljilo se na Božjoj Reči — često je čitao i citirao iz nje ili ukazivao na biblijske stihove koji su najbolje isticali pouku (Mat. 4:4, 7, 10; 12:1-5; Luka 4:16-21). Duboko je uticao na svoje slušaoce objašnjavajući im Sveto pismo. Primera radi, nakon uskrsenja je razgovarao s dvojicom učenika na putu u Emaus i „protumačio im je ono što je pisano o njemu u svim Pismima“. Učenici su kasnije rekli: „Zar nam nije srce gorelo dok [...] nam je tumačio Pisma?“ (Luka 24:27, 32).

12, 13. Koji primeri pokazuju da je Isus bio spor na gnev i razuman?

¹² Njegova osećanja i stav. Zbog svoje razboritosti, Isus je bio staložen, „spor na gnev“ (Posl. 16:32). Bio je blag (Mat. 11:29). Uvek se strpljivo ophodio sa svojim učenicima, uprkos njihovim manama (Mar. 14:34-38; Luka 22:24-27). Ostajao je smiren čak i kad je trpeo nepravdu (1. Petr. 2:23).

¹³ Budući da je bio razborit, Isus je bio i razuman. Nije se kruto držao slova Zakona već je shvatao njegovu svrhu i postupao je po tome. Na primer, razmisli o događaju koji je zabeležen u Marku 5:25-34. (Pročitati.) Žena koja je patila od krvarenja došla je kroz mnoštvo ljudi do Isusa, dotakla mu haljinu i bila izlečena. Pošto je po Zakonu bila nečista, nije smela da dotakne nikoga (Lev. 15:25-27). Ali Isus je bio svestan da u Zakonu postoje važnije stvari, kao što su „milosrđe i vernost“, i zbog toga je nije prekorio (Mat. 23:23). Blago joj je rekao: „Kćeri, tvoja vera te je izlečila. Idi s mirom, i budi zdrava od svoje mučne bolesti.“ Vođen razboritošću, ispoljio je dirljivu dobrotu i blagost.

14. Kakav je način života Isus izabrao i šta mu je pomoglo da ostane pri svojoj odluci?

¹⁴ Njegov način života. Isus je pokazao razboritost i tako što je izabrao najbolji životni pravac i zatim ga se držao. Potpuno se posvetio propovedanju dobre vesti, što je postalo njegovo životno delo (Luka 4:43). Donosio je odluke koje su mu omogućile da bude usredsređen na svoju misiju i da je uspešno dovrši. Mudro je odlučio da vodi jednostavan život kako bi što više vremena i snage posvetio službi (Luka 9:58). Bio je svestan potrebe da poučava druge da nastave s propovedanjem i nakon njegove smrti (Luka 10:1-12;  Jov. 14:12). Svojim sledbenicima je obećao da će ih podupirati u tom delu „do svršetka ovog poretka“ (Mat. 28:19, 20).

15. Kako u svom govoru možemo pokazati razboritost?

¹⁵ Osmotrimo kako se još možemo ugledati na Isusa. Naš govor. Dok razgovaramo sa suvernicima, cilj nam je da ih izgradimo, a ne da ih obeshrabrimo (Ef. 4:29). Kad govorimo drugima o Božjem Kraljevstvu, mi se trudimo da budemo taktični, da naše reči budu ’solju začinjene‘ (Kol. 4:6). Nastojimo da zapazimo šta stanara brine i zanima i usmeravamo razgovor u tom pravcu. Imamo na umu da lepe reči otvaraju vrata, ali i srca. Pored toga, kad objašnjavamo svoja verovanja, dopuštamo da Biblija govori umesto nas. Da bismo pokazali da je ona temelj za naša učenja, mi je citiramo ili čitamo iz nje kad god je to moguće. Svesni smo da poruka iz Biblije ostavlja daleko jači utisak od svega što bismo mi mogli reći (Jevr. 4:12).

16, 17. (a) Kako možemo pokazati da nismo skloni ljutnji i da smo razumni? (b) Kako možemo ostati usredsređeni na našu službu?

¹⁶ Naša osećanja i stav. Razboritost nam pomaže da budemo staloženi i da se ne ljutimo brzo (Jak. 1:19). Kad nas drugi uvrede, trudimo se da razumemo šta ih je navelo da nešto kažu ili urade. To nam pomaže da se smirimo i da ’pređemo preko prestupa‘ (Posl. 19:11). Razboritost nam pomaže i da budemo razumni. Zato nastojimo da budemo realni u onome što očekujemo od suvernika, imajući u vidu da ne znamo sa čim se oni suočavaju. Spremni smo da saslušamo njihovo mišljenje i uvažimo ga kad je to na mestu (Fil. 4:5).

¹⁷ Naš način života. Kao Isusovi sledbenici, svesni smo da ne postoji veća čast od toga što propovedamo dobru vest. To nas motiviše da donosimo odluke koje će nam pomoći da ostanemo usredsređeni na tu službu. Duhovne aktivnosti su nam na prvom mestu i vodimo jednostavan život kako bismo što više učestvovali u službi propovedanja pre nego što dođe kraj (Mat. 6:33; 24:14).

18. Kako možemo ostati na putu spasenja i šta ćeš činiti nadalje?

¹⁸ Da li si uživao u ovom osmatranju nekih Isusovih osobina? Zamisli koliko dobra nam može doneti ako upoznamo i njegove druge osobine i nastojimo da budemo poput njega. Neka nam bude cilj da ’u svemu idemo njegovim stopama‘. Tako ćemo ostati na putu spasenja i približićemo se Jehovi, koga je Isus savršeno oponašao.