1, 2. (а) Зашто је оданост Богу важна хришћанима и како то утиче на њихов став према споровима у свету? (Видети слику на почетку чланка.) (б) Чему су многи људи посебно привржени и до чега то често води?

ОДАНОСТ Богу и неутралност у светским споровима су правим хришћанима важне увек, а не само у ратно доба. Због чега? Кад смо се предали Јехови, ми смо му такорећи обећали да ћемо га волети, бити му одани и послушни (1. Јов. 5:3). Без обзира на то где живимо и из ког народа и културе потичемо, жеља нам је да се држимо Божјих праведних мерила. Оданост Јехови и његовом Краљевству важнија је од свега за шта смо емотивно везани (Мат. 6:33). Она подразумева да смо потпуно неутрални у погледу сукоба и спорова који потресају људско друштво (Ис. 2:4; прочитати Јована 17:11, 15, 16).

² Многи људи осећају снажну приврженост према својој домовини, народу и култури, па чак и спортским тимовима своје земље. Нажалост, последице тога могу бити ривалство и мржња, а у екстремним случајевима крвопролиће и геноцид. Покушаји  људских власти да реше такве проблеме неминовно утичу на нас и нашу породицу јер смо део људског друштва. Пошто смо створени са осећајем за правду, могли бисмо бити озлојеђени због неких одлука које власт донесе (Пост. 1:27; Пон. зак. 32:4). Како реагујемо у таквим околностима? Лако би се могло десити да станемо на нечију страну.

3, 4. (а) Зашто се прави хришћани не мешају у светске сукобе и спорове? (б) Шта ћемо осмотрити у овом чланку?

³ Понекад државна власт врши притисак на грађане да заузму страну у неком конфликту. Прави хришћани то не могу прихватити. Ми не учествујемо у политичким размирицама нити у оружаним сукобима (Мат. 26:52). Не желимо да упаднемо у замку да било који део Сатаниног света сматрамо бољим од осталих (2. Кор. 2:11). Решени смо да немамо удела у томе, јер нисмо део света. (Прочитати Јована 15:18, 19.)

⁴ Међутим, сви смо несавршени и због тога се неки од нас морају борити да искорене негативне ставове према људима који се разликују од њих (Јер. 17:9; Еф. 4:22-24). У овом чланку ће бити осмотрена начела која ће нам помоћи да се одупремо таквим склоностима. Такође ћемо видети како свој ум и савест можемо обликовати тако да будемо одани Божјем Краљевству.

5, 6. Како је Исус реаговао на предрасуде које су постојале у његово доба и зашто?

⁵ Ако си икад у недоумици како да поступиш у одређеној ситуацији, било би мудро да се питаш: ’Шта би Исус урадио да је на мом месту?‘ Народ ком је Исус припадао састојао се од људи из Јудеје, Галилеје, Самарије и других области. Из Библије сазнајемо да је владало непријатељство између људи из различитих крајева (Јов. 4:9). Постојала је нетрпељивост између фарисеја и садукеја (Дела 23:6-9), обичног народа и порезника (Мат. 9:11) и између оних који су завршили рабинске школе и оних који нису стекли такво образовање (Јов. 7:49). У првом веку, Израелци су мрзели Римљане под чијом су влашћу тада били. Премда је Исус заступао истину о Богу и знао да „спасење долази од Јудејаца“, никад није говорио својим ученицима да је њихов народ бољи од других (Јов. 4:22). Сасвим супротно, поучавао их је да воле све људе као своје ближње (Лука 10:27).

⁶ Зашто Исус није одобравао уобичајене јудејске предрасуде? Зато што ни он ни његов Отац не стају ни на чију страну у светским споровима. Кад је са својим Сином створио људе, Јехова је желео да они напуне целу земљу (Пост. 1:27, 28). Наши прародитељи су створени тако да од њих проистекну различите расе. Ни Јехова ни Исус не уздижу ниједну расу, народ или језик изнад осталих (Дела 10:34, 35; Откр. 7:9, 13, 14). Изузетно је важно да се угледамо на њих (Мат. 5:43-48).

7, 8. (а) У ком спору хришћани морају изабрати страну? (б) Чега хришћани треба да буду свесни кад се ради о решавању друштвених и политичких проблема?

⁷ Међутим, постоји један спор у ком морамо изабрати страну — наиме, морамо подржати Јеховину врховну власт. Она је први пут оспорена у Едену, када је Сатана тврдио да би људима било боље без Јеховине власти. Сада се сви морају  определити за власт коју сматрају бољом — Јеховину или Сатанину. Да ли јасно показујеш да си на Јеховиној страни тиме што не доносиш одлуке самовољно већ се водиш његовим законима и мерилима? Да ли верујеш да је његово Краљевство једини лек за недаће које погађају човечанство? Или сматраш да су људи способни да управљају сами собом? (Пост. 3:4, 5).

⁸ Од твог мишљења о томе зависиће и твој став према горућим питањима у свету. Политичари, активисти и реформатори одавно се боре да пронађу решење за проблеме који изазивају поделе. Неки од њих то чине искрено и с најбољом намером. Па ипак, хришћани су свесни да само Божје Краљевство може решити проблеме човечанства и остварити истинску правду. Морамо препустити Јехови да то учини. На крају крајева, ако би свако од нас заговарао решење које сматра најбољим, у скупштинама би брзо дошло до подела.

9. Који се проблем у првом веку појавио међу хришћанима у Коринту и на шта је Павле подстакао ту браћу?

⁹ У првом веку, јединство скупштине у Коринту било је угрожено. Међу члановима скупштине се могло чути: „’Ја сам Павлов‘, ’А ја Аполов‘, ’А ја Кифин‘, ’А ја Христов‘.“ Шта год да је био узрок тих подела, апостол Павле је био узнемирен због тога. Изгледало је да је ’Христ подељен‘. Шта је било решење тог проблема који је реметио мир у скупштини? Павле је написао Коринћанима: „Подстичем вас, браћо, именом нашег Господа Исуса Христа, да сви једно говорите и да међу вама не буде подела, него да будете потпуно уједињени истим умом и истим начином размишљања.“ Ни у данашњој хришћанској скупштини не смеју постојати поделе било које врсте (1. Кор. 1:10-13; прочитати Римљанима 16:17, 18).

10. Како је апостол Павле указао хришћанима на потребу да буду неутрални у политичким и другим сукобима у свету?

¹⁰ Павле је подстакао помазане хришћане да размишљају о свом грађанству на небесима, а не о ономе што је земаљско (Фил. 3:17-20). * Требало је да поступају као „посланици који заступају Христа“. Посланик односно амбасадор заступа свој народ у другој држави и зато се не меша у проблеме земље у коју је послат. Слично томе, помазаници су одани Божјем Краљевству и не мешају се у политичке и друге сукобе у овом свету (2. Кор. 5:20). Хришћани који се надају вечном животу на земљи имају исти став јер су и они поданици Божјег Краљевства.

11, 12. (а) У каквој средини се хришћани морају посебно трудити да остану одани Божјем Краљевству? (б) С којим проблемом се суочила једна наша сестра и како га је решила?

¹¹ У многим деловима света, људи су изузетно поносни на историју, културу и језик свог народа. У таквој средини, хришћанин мора обликовати свој начин размишљања и савест, како би исправно поступио у околностима кад је његова неутралност на испиту. На који начин?

¹² Погледајмо како је то учинила Мирјета, * која живи у југоисточној  Европи. Од малих ногу је васпитавана да мрзи једну нацију. Проучавајући Библију, сазнала је да је Јехова непристран, а да Сатана жели да људи мрзе једни друге. Зато се трудила да из срца искорени национализам. Међутим, кад је у њеној земљи избило етничко насиље, поново су је обузела непријатељска осећања и било јој је тешко да проповеда припадницима те нације. Ипак, схватила је да не може седети скрштених руку и надати се да ће та отровна осећања нестати сама од себе. Усрдно је молила Јехову да јој помогне не само да савлада тај проблем него и да више учествује у служби и испуни услове да постане пионир. „Схватила сам да је служба проповедања најбољи лек за све“, каже она. „Док сам у служби, настојим да испољавам љубав попут Јеховине, па негативна осећања полако нестају.“

13. (а) Због чега се једна сестра лоше осећала и шта је предузела? (б) Шта можемо научити из њеног искуства?

¹³ Осмотримо још један пример. Зоила се из Мексика преселила у Европу. У скупштини којој припада има браће и сестара из једног дела Јужне Америке. Приметила је да неки од њих са омаловажавањем и подсмехом говоре о њеној земљи, тамошњим обичајима, па чак и о музици. Како би се ти осећао на њеном месту? Сасвим је разумљиво што је Зоила била тужна због тога. За похвалу је то што је молила Јехову да јој помогне да негативна осећања не ухвате корен у њеном срцу. Нека браћа се и даље боре с проблемима попут њеног. Имајући то у виду, будимо пажљиви, како никад не бисмо рекли или урадили нешто што би створило поделе или потхрањивало патриотска осећања (Римљ. 14:19; 2. Кор. 6:3).

14. Шта ће нам помоћи да на људе гледамо попут Јехове?

¹⁴ Да ли се у твојој породици или средини истиче неки облик патриотизма? Да ли се таква осећања још скривају у твом срцу? Као хришћани, не смемо дозволити да национализам обликује наше мишљење о другима. Али шта ако увидиш да ипак имаш негативно гледиште о људима из других народа, култура, језика и раса? Било би добро да размишљаш о томе како Јехова гледа на национализам и предрасуде. Истражуј више о тим и сличним темама током личног или породичног проучавања. Затим моли Јехову да ти помогне да о другим људима имаш исто гледиште као он. (Прочитати Римљанима 12:2.)

15, 16. (а) Како остали људи често реагују на нашу решеност да будемо одани Богу? (б) Како родитељи могу помоћи деци да остану одана Јехови?

¹⁵ Пре или касније, све Јеховине слуге ће се наћи у ситуацији када ће им савест налагати да поступе другачије од осталих — својих колега, школских другова, комшија, рођака и других (1. Петр. 2:19). Нема сумње да морамо бити другачији. Нисмо изненађени ако нас свет мрзи због нашег става, јер нас је Исус упозорио да ће бити тако. Већина оних који нам се противе не разуме колико је за хришћане важно да остану неутрални. С друге стране, за нас је то од примарног значаја.

¹⁶ Да бисмо остали одани Јехови, морамо бити непоколебљиви упркос претњама (Дан. 3:16-18). Нико није имун на страх од човека, али младима је можда посебно тешко да се издвајају од осталих. Ако се од ваше деце у школи очекује да певају химну или учествују у прославама државних празника, учините  све да им помогнете. Током породичног проучавања објасните им како Јехова гледа на такве обичаје, да би могла одважно да се суоче с тим изазовима. Поучите их да своје лично уверење изнесу јасно и с поштовањем (Римљ. 1:16). Пружите им подршку тако што ћете разговарати с њиховим наставницима ако је потребно.

17. Који став треба да избегавамо и зашто?

¹⁷ Нема ничег необичног у томе што у извесној мери волимо своју земљу — њену културу, језик, храну и природне лепоте. Међутим, морамо се чувати става „моје је најбоље“. Јехова жели да уживамо у свим његовим разноликим делима (Пс. 104:24; Откр. 4:11). Зашто бисмо онда инсистирали на томе да је најбоље оно што ми волимо?

18. Зашто је добро да усвојимо Јеховино гледиште о другима?

¹⁸ Бог жели да „све врсте људи“ упознају истину и добију вечни живот (Јов. 3:16; 1. Тим. 2:3, 4). Отвореност према мноштву различитих идеја обогаћује нас и чува наше хришћанско јединство. Да бисмо остали одани Јехови, морамо се држати по страни од светских трвења. Међу нама нема места за поделе. Свим срцем смо захвални Јехови што нас је ослободио ставова који преовладавају у Сатанином свету и распирују неслогу, понос и надметање. Зато се увек трудимо да градимо мир и имамо став који се огледа у псалмистиним речима: „Гле, како је добро и како је дивно кад браћа живе заједно у јединству!“ (Пс. 133:1).