JEHOVA je velikodušan Bog (Jak. 1:17). Od tajanstvenog zvezdanog prostranstva do zelenog zemljinog prekrivača, sve što je Jehova stvorio nepobitno svedoči o njegovoj velikodušnosti (Ps. 65:12, 13; 147:7, 8; 148:3, 4).

Duboka zahvalnost prema Stvoritelju inspirisala je psalmistu da napiše pesmu kojom je veličao Jehovina dela. Dok čitaš 104. psalam, verovatno deliš njegova osećanja. On je rekao: „Pevaću Jehovi celog svog života, pesmom ću hvaliti Boga svoga dokle god me bude“ (Ps. 104:33). Nesumnjivo je to i tvoja želja.

Jehova želi da budemo velikodušni poput njega. On nam pruža čvrste razloge za to. Nadahnuo je apostola Pavla da napiše: „Onima koji su u sadašnjem svetu bogati zapovedaj da ne budu uobraženi i da se ne uzdaju u nesigurno bogatstvo, nego u Boga, koji nam bogato daje sve da u tome uživamo. Zapovedaj im da čine dobro, da se bogate dobrim delima, da budu darežljivi, spremni da s drugima dele ono što imaju. Time će skupljati ono blago koje je dobar temelj za budućnost, kako bi osvojili pravi život“ (1. Tim. 6:17-19).

U svom drugom pismu skupštini u Korintu, Pavle je istakao koji je ispravan stav prema davanju. Napisao je: „Neka svako učini kako je odlučio u srcu, ne nerado ili na silu, jer Bog voli onoga ko radosno daje“ (2. Kor. 9:7). Nadalje je govorio o tome ko ima koristi od velikodušnog davanja. S jedne strane, to su oni kojima se pomaže, jer njihove potrebe bivaju podmirene, a s druge strane oni koji pružaju pomoć, jer dobijaju bogate blagoslove u duhovnom pogledu (2. Kor. 9:11-14).

Pavle je zatim ukazao na najsnažniji dokaz Božje velikodušnosti, rekavši: „Hvala Bogu na njegovom neopisivom daru“ (2. Kor. 9:15). Taj dar obuhvata sve što Jehova u svojoj dobroti čini za svoj narod preko Isusa Hrista. To je toliko dragoceno da se rečima ne može opisati!

Kako možemo pokazati da zahvalni za sve što su Jehova i njegov Sin učinili za nas, kao i za ono što će tek učiniti? Jedan od načina je da velikodušno koristimo svoje vreme, snagu i sredstva u službi za Jehovu, koliko god nam to okolnosti dozvoljavaju (1. Let. 22:14; 29:3-5; Luka 21:1-4).