Јосиф, тесар из Назарета, био је Исусов поочим. А ко је био Јосифов отац? У Исусовом родослову у Матејевом јеванђељу наводи се извесни Јаков, док у Лукином стоји да је Јосиф био „син [...] Илијев“. Откуд та разлика? (Лука 3:23; Матеј 1:16).

Матеј је написао: „Јакову се родио Јосиф“, користећи грчки израз из ког се недвосмислено види да је Јаков био Јосифов биолошки отац. Дакле, Матеј је забележио Јосифов родослов, који показује да он потиче из Давидове краљевске лозе, преко које је законско право на краљевски престо било пренесено на Јосифовог посинка, Исуса.

С друге стране, у Луки се за Јосифа каже да је „син [...] Илијев“. Тај израз се може односити и на зета. Сличан пример налазимо у Луки 3:27, где је Салатило, чији је биолошки отац Јехонија, назван сином Нирија (1. Летописа 3:17; Матеј 1:12). Салатило се вероватно оженио Ниријевом ћерком, чије име се не помиње, и тако постао његов зет. Јосиф је у истом смислу био Илијев син, будући да се оженио његовом ћерком Маријом. Према томе, Лука је пратио Исусову лозу „по телу“ преко његове мајке, Марије (Римљанима 1:3). Дакле, у Библији су записана два Исусова родослова, један по мајци, а други по оцу.

У древно доба, на Блиском истоку су се тканине најчешће израђивале од овчје вуне и козје или камиље длаке. Будући да се вуна најчешће користила, у Библији се често помињу овце, стрижа и вунена одећа (1. Самуилова 25:2; 2. Краљевима 3:4; Јов 31:20). Лан, од ког се правило платно, гајио се у Египту и Израелу (Постанак 41:42; Исус Навин 2:6). Могуће је да у библијска времена Израелци нису узгајали памук. У Писму се каже да се он користио у Персији (Јестира 1:6). Свила је била скупоцен материјал који се највероватније могао набавити само од путујућих трговаца с Далеког истока (Откривење 18:11, 12).

„Вуна је постојала у разним природним бојама и нијансама, од снежнобеле до тамнобраон“, каже се у једној књизи (Jesus and His World). Такође, вуна се често бојила. Скерлетна боја, која је била јако скупа, добијала се од једне врсте морских пужева. За прављење црвене, жуте, плаве и црне боје користили су се корен, лист и други делови биљака, као и инсекти.