Biblija je jedinstvena zbirka religioznih tekstova. Nijedna druga knjiga nije uticala na verovanja toliko mnogo ljudi i tokom toliko dugog perioda. Pa ipak, nijedno drugo delo nije bilo predmet tolikog preispitivanja i kritike.

Primera radi, neki izučavaoci sumnjaju u to da su današnje Biblije pouzdani prepisi izvornih rukopisa. Jedan profesor teoloških studija je rekao: „Jednostavno ne možemo biti sigurni da smo tačno rekonstruisali originalni tekst. Imamo samo prepise pune grešaka, od kojih su neki nastali vekovima nakon originala i očigledno se u mnogo čemu razlikuju od njih.“

Drugi sumnjaju u autentičnost Biblije zbog sredine u kojoj su odrasli. Na primer, čovek po imenu Fajzal je odrastao u nehrišćanskoj porodici u kojoj se smatralo da Biblija jeste sveta knjiga, ali da je s vremenom izmenjena. „Zbog toga sam bio sumnjičav prema onima koji su sa mnom želeli da razgovaraju o Bibliji. Na kraju krajeva, oni nisu imali originalnu Bibliju, već samo njenu kopiju!“

Zbog čega je važno da znamo da li je Biblija menjana? Razmislimo o sledećim pitanjima: Da li bismo mogli da nađemo utehu u biblijskim obećanjima za budućnost ukoliko ne bismo bili sigurni da su ona bila deo originalnog teksta? (Rimljanima 15:4). Da li bismo uzimali u obzir biblijske savete pri donošenju ozbiljnih odluka u vezi sa zaposlenjem, porodicom ili verom ukoliko bi današnje Biblije bile samo loše kopije, koje su napravili obični ljudi?

Tačno je da više nema izvornih biblijskih rukopisa, ali zato postoji na hiljade drevnih prepisa Biblije. Kako su oni opstali uprkos tome što su pisani na propadljivim materijalima, uprkos protivljenjima i nastojanjima da se izmeni njihov tekst? Kako njihov opstanak može izgraditi naše poverenje u autentičnost današnjih Biblija? Pogledajmo odgovore na ova pitanja u neverovatnoj priči koja sledi.