1, 2. O kakvim se razmiricama i sporovima govori u Postanku i od kakvog je to značaja za nas?

DA LI si nekada razmišljao o razmiricama i sporovima koje su imale neke biblijske ličnosti? Ako pogledamo prvih nekoliko poglavlja Postanka, videćemo da je Kain ubio Avelja (Post. 4:3-8), da je Lameh ubio mladića koji ga je udario (Post. 4:23), da su se Avrahamovi (Avramovi) i Lotovi pastiri svađali (Post. 13:5-7), da je Agara prezirala Saru (Saraju), zbog čega se Sara žalila Avrahamu (Post. 16:3-6) i da je Ismailo bio protiv svakoga i svačija se ruka dizala protiv njega (Post. 16:12).

² Zašto je sve to zabeleženo u Bibliji? Zato što na osnovu tih primera možemo naučiti zašto treba da sačuvamo mir s drugima i kako da to učinimo. Ti zapisi govore o stvarnim ličnostima koje su se borile sa stvarnim problemima. Kada shvatimo da je njihov trud zaista doveo do dobrih rezultata, imaćemo još više razloga da to što smo naučili primenimo i u svom životu. Svi ti primeri nam u suštini pomažu da shvatimo kako treba odnosno kako ne treba da se postavimo u sličnim situacijama (Rimlj. 15:4).

3. O čemu će biti reči u ovom članku?

 ³ U ovom članku ćemo govoriti o tome zašto Jehovine sluge treba da rešavaju međusobne razmirice i kako da to najbolje urade. Osim toga, razmotrićemo biblijska načela koja nam mogu pomoći da rešavamo konfliktne situacije i da sačuvamo mir i sa Bogom i sa ljudima.

4. Kakav način razmišljanja preovladava u svetu i kakve su posledice?

⁴ Satana je glavni krivac za sukobe i razdore koji muče čovečanstvo. On je još u edenskom vrtu tvrdio da svako za sebe, nezavisno od Boga, može i treba da odredi šta je dobro a šta zlo (Post. 3:1-5). Posledice takvog načina razmišljanja su očigledne. Svet je prepun pojedinaca i grupa koji smatraju da niko nema pravo da postavlja merila po kojima treba živeti, a takav stav u njima rađa ponos, samoživost i rivalstvo. Svako ko prihvata takvo gledište zapravo prihvata Satanin stav da je sasvim u redu gledati samo svoju korist, ne obazirući se na druge. To vodi do sukoba. Božja Reč nas podseća na činjenicu da „čovek sklon gnevu izaziva svađu, i ko se lako ljuti, čini mnoge prestupe“ (Posl. 29:22).

5. Šta je Isus rekao o rešavanju razmirica?

⁵ Isus je u Propovedi na gori poučavao svoje učenike da budu u miru jedni s drugima i da preduprede neke nesporazume i potencijalne sukobe, čak i ako bi zbog toga morali da pretrpe izvesnu štetu. Na primer, rekao im je da budu krotki, zatim da budu mirotvorci, da se ne gneve, da što pre rešavaju razmirice i da vole svoje neprijatelje (Mat. 5:5, 9, 22, 25, 44).

6, 7. (a) Zašto je važno da bez odlaganja rešavamo međusobne razmirice? (b) Na koja pitanja treba da sebi iskreno odgovorimo?

⁶ Sve što činimo u našoj službi Bogu, što podrazumeva naše molitve, prisustvovanje sastancima, službu propovedanja, kao i druge aktivnosti, bilo bi uzaludno ako ne bismo bili u miru s drugima (Mar. 11:25). Ne možemo biti Božji prijatelji ako nismo spremni da drugima oprostimo njihove propuste. (Pročitati Luku 11:4 i Efešanima 4:32.)

⁷ Jehova od svih svojih slugu očekuje da opraštaju i da budu u dobrim odnosima s drugima. Zato bi bilo dobro da svako od nas iskreno odgovori sebi na sledeća pitanja: Da li spremno opraštam suvernicima? Da li rado provodim vreme s njima? Ako ti savest govori da bi trebalo da se popraviš kada je reč o opraštanju drugima, moli se Jehovi da ti u tome pomogne. Naš nebeski Otac će sigurno uslišiti takve ponizne molitve (1. Jov. 5:14, 15).

8, 9. Kako je najbolje reagovati na uvredu?

⁸ Budući da smo svi nesavršeni, pre ili kasnije neko će reći ili uraditi nešto čime će nas uvrediti. To je neizbežno (Prop. 7:20; Mat. 18:7). Kako ćemo tada reagovati? Pogledajmo šta se dogodilo u sledećoj situaciji: Na jednom skupu jedna sestra se pozdravila sa dvojicom braće na način koji je jedan od njih smatrao neprikladnim. Kada su njih dvojica ostali sami, uvređeni brat je počeo da kritikuje sestru zbog onoga što je rekla. Ali drugi brat ga  je podsetio na to da ona već 40 godina verno služi Jehovi uprkos teškim okolnostima i da sigurno nije mislila ništa loše. Brat je malo razmislio o tome, a onda je rekao: „Stvarno si u pravu.“ Tako se sve završilo na tome.

⁹ Šta iz ovoga možemo naučiti? Da li će neka situacija prerasti u problem zavisi od naše reakcije. Ako volimo druge, bićemo spremni da previdimo manje prestupe. (Pročitati Poslovice 10:12 i 1. Petrovu 4:8.) Jehova veoma ceni to što smo spremni da pređemo preko prestupa (Posl. 19:11; Prop. 7:9). Zato kada nas sledeći put neko uvredi ili bude neljubazan prema nama, najpre treba da se pitamo: „Mogu li jednostavno preći preko toga? Treba li od ovoga da pravim sporno pitanje?“

10. (a) Kako je jedna sestra u početku reagovala na kritike? (b) Koji biblijski stihovi su joj pomogli da sačuva unutrašnji mir?

¹⁰ Mora se priznati da nije uvek lako ignorisati negativne komentare koje čujemo o sebi. O tome svedoči primer jedne pionirke, koju ćemo zvati Lusi. Neki u skupštini su dovodili u pitanje kvalitet njene službe i način na koji koristi vreme. To ju je uznemiravalo i zato je tražila savet od zrele braće. Ona je rekla da joj je biblijski savet koji je dobila pomogao da ne razmišlja više toliko o negativnom mišljenju drugih već da se usredsredi na Jehovino mišljenje koje je u suštini najvažnije. Veoma su je ohrabrili stihovi iz Mateja 6:1-4. (Pročitati.) Ti stihovi su je podsetili na to da njen cilj treba da bude da ugodi Jehovi. „Čak i kada neki kažu nešto loše što se tiče moje službe“, kaže Lusi, „to ne umanjuje moju radost jer znam da dajem sve od sebe da bih ugodila Jehovi.“ Ovakvo razmišljanje je pomoglo Lusi da negativne komentare ne uzima k srcu.

11, 12. (a) Kako treba da postupimo ako smatramo da neko ima nešto protiv nas? (b) Šta možemo naučiti od Avrahama što se tiče rešavanja razmirica? (Videti sliku na početku članka.)

¹¹ „Svi često grešimo“ (Jak. 3:2). Pretpostavimo da si primetio da se neki brat uvredio zbog onoga što si rekao ili uradio. Šta bi bilo dobro da uradiš? Isus je rekao: „Ako [...] doneseš svoj dar na oltar i tamo se setiš da tvoj brat ima nešto protiv tebe, ostavi svoj dar tamo pred oltarom, pa idi i prvo se pomiri sa svojim bratom, a onda se vrati i prinesi svoj dar“ (Mat. 5:23, 24). Dakle, trebalo bi da razgovaraš sa svojim bratom. Nemoj izgubiti iz vida da tvoj cilj nije da dokažeš da i on u određenoj meri snosi krivicu za problem, već da se izviniš i pomiriš s njim. Ne može se dovoljno naglasiti koliko je važno da budemo u dobrim odnosima s našom braćom.

¹² U biblijskim zapisima možemo videti kako su neke Božje sluge mirnim putem rešavale međusobne razmirice. U jednom takvom slučaju radilo se o Avrahamu i njegovom bratancu Lotu. Obojica su imala mnogo stoke i njihovi pastiri su se po svemu sudeći svađali oko ispaše. Avraham je u želji da reši tu situaciju ponudio Lotu da bira gde će se smestiti sa svojim domaćinstvom (Post. 13:1, 2, 5-9). Zaista izvanredan primer! Avraham nije gledao na svoje  interese, već je želeo da sačuva mir. Da li je bio na gubitku zbog svoje velikodušnosti? Ni najmanje. Neposredno posle toga, Jehova je obećao Avrahamu velike blagoslove (Post. 13:14-17). Bog nikada neće dozvoliti da njegove sluge pretrpe trajnu štetu zato što su postupali u skladu s njegovim načelima i rešavali razmirice u duhu ljubavi. ^[1]

13. Kako je jedan nadglednik reagovao na oštre reči i šta možemo naučiti iz tog primera?

¹³ Pogledajmo i jedan primer iz našeg vremena. Kada je novi nadglednik jednog kongresnog odeljenja telefonirao jednom bratu i zamolio ga da pomogne u tom odeljenju, taj brat mu je uputio neke oštre reči i spustio mu slušalicu. Bio je ljut na prethodnog nadglednika tog odeljenja. Novi nadglednik se nije uvredio, ali nije mogao ni da ostavi tu stvar nerešenu. Sat vremena kasnije ponovo je nazvao tog brata i predložio mu da se negde nađu i da porazgovaraju. Sastali su se nakon nedelju dana u Dvorani Kraljevstva. Najpre su se pomolili, a onda su razgovarali oko sat vremena tokom kojih je brat izneo svoju stranu priče. Nadglednik ga je s razumevanjem saslušao, a zatim su razmotrili neke biblijske stihove. Obojica su bili zadovoljni i rastali su se kao prijatelji. Sarađivali su na kongresu i naš brat je zaista zahvalan nadgledniku što je bio strpljiv i ljubazan prema njemu.

14, 15. (a) U kojim situacijama je na mestu primeniti savet iz Mateja 18:15-17? (b) Koja tri koraka je Isus opisao i koji cilj treba da imamo kada ih primenjujemo?

¹⁴ Većina razmirica koje nastanu među suhrišćanima mogu i treba  da se reše između onih kojih se to tiče. Međutim, u nekim situacijama to nije moguće i zato treba uključiti i druge. (Pročitati Mateja 18:15-17.) „Greh“ o kome je Isus govorio u ovim stihovima ne odnosi se na neke manje razmirice među suhrišćanima. Zašto to možemo reći? Zato što je Isus rekao da ukoliko osoba koja je počinila greh ne pokazuje znake kajanja, iako je razgovarala sa bratom, sa svedocima ili sa starešinama, za nas treba da bude „kao neznabožac i kao poreznik“. To bi u današnje vreme značilo da treba da bude isključena. Takav greh bi recimo mogao biti prevara ili kleveta, ali se ni u kom slučaju ne odnosi na preljubu, homoseksualnost, otpadništvo, idolopoklonstvo ili neke druge velike grehe. Takvim gresima se u svakom slučaju moraju pozabaviti starešine.

¹⁵ Isus je dao ovaj savet sa ciljem da se bratu pomogne u duhu ljubavi (Mat. 18:12-14). Kao prvo, trebalo bi da pokušamo da rešimo problem ne uključujući druge. Možda sa tom osobom treba razgovarati i više puta. Ako to ne uspe, treba da razgovaramo pred nekima koji znaju situaciju ili koji mogu utvrditi da li je zaista počinjen neki greh. Ako uz njihovu pomoć uspeš da rešiš problem, „pridobio si svog brata“. Tu stvar treba prijaviti starešinama samo ako iz više pokušaja nisi uspeo da rešiš problem sa bratom.

16. Zašto se može reći da je postupanje u skladu sa Isusovim rečima efikasan i ljubazan način rešavanja problema?

¹⁶ Vrlo su retki slučajevi u kojima treba proći sva tri koraka opisana u Mateju 18:15-17. To je zaista dobro, zato što to znači da se rešenje obično pronađe pre nego što situacija dođe do te tačke da osoba koja se ne kaje za svoje grehe mora biti isključena iz skupštine. Prestupnik obično shvata gde je pogrešio i spreman je da popravi situaciju. Možda se povređena osoba više ne ljuti i želi da mu oprosti. Bilo kako bilo, Isusove reči ukazuju na to da skupština ne treba da bude uključena u taj spor pre vremena. Starešine će se uključiti samo ukoliko su prethodna dva koraka preduzeta i ukoliko postoje čvrsti dokazi da je stvarno počinjen neki greh.

17. Šta očekuje one koji se trude da budu u miru sa svima?

¹⁷ Sve dok smo nesavršeni dešavaće se da povredimo jedni druge. Isusov učenik Jakov je rekao: „Ako neko u rečima ne greši, on je savršen čovek, sposoban da zauzda i celo telo“ (Jak. 3:2). Dok rešavamo razmirice, treba da damo sve od sebe da tražimo mir i težimo za njim (Ps. 34:14). Tako ćemo biti u dobrim odnosima sa suvernicima i doprinećemo jedinstvu u skupštini (Ps. 133:1-3). I što je najvažnije, imaćemo blizak odnos sa Jehovom, Bogom koji daje mir (Rimlj. 15:33). Takve blagoslove će imati svi koji rešavaju razmirice u duhu ljubavi.