1, 2. Koja se pitanja javljaju što se tiče Isusovih reči zabeleženih u Mateju 24:14?

BILO da se ljudima dopada to što propovedamo ili im baš smeta, ogromna većina njih će se složiti s tim da su Jehovini svedoci poznati upravo po toj aktivnosti. Možda smo u službi propovedanja čak i naišli na ljude koji su nam rekli da, iako se ne slažu s našim verovanjima, cene to što radimo. Kao što znamo, Isus je prorekao da će se dobra vest o Božjem Kraljevstvu propovedati po celom svetu (Mat. 24:14). Ali na osnovu čega možemo reći da to što radimo zaista predstavlja ispunjenje Isusovog proročanstva? Da li je arogantno s naše strane to što smatramo da upravo mi postupamo u skladu sa Isusovim rečima?

² Mnoge verske zajednice bi za sebe rekle da propovedaju jevanđelje, to jest dobru vest. Međutim, njihovo propovedanje se često svodi na propovedi koje se iznose u crkvi, na televiziji, internetu ili preko nekih drugih medija, ili pak na spontane razgovore u kojima vernici pričaju drugima o onome što  su saznali o Isusu. Neki smatraju da su njihove dobrotvorne akcije, pružanje medicinske pomoći i otvaranje nekih škola način na koji šire jevanđelje. Ali da li je to ono što je Isus zapovedio svojim učenicima da čine?

3. Prema rečima iz Mateja 28:19, 20, koje četiri stvari se očekuju od Isusovih učenika?

³ Da li je trebalo da Isusovi učenici jednostavno čekaju da ljudi dođu kod njih? Naravno da nije. Isus se nakon svog uskrsenja obratio stotinama svojih učenika i rekao im: „Idite i stvarajte učenike od ljudi iz svih naroda, krsteći ih [...] učeći ih da se drže svega što sam vam zapovedio“ (Mat. 28:19, 20). Dakle, treba uraditi četiri stvari. Moramo stvarati učenike, krstiti ih i učiti ih, ali pre toga moramo otići kod ljudi, jer je Isus rekao: „Idite.“ Jedan vrsni poznavalac Biblije je u vezi sa ovim izrazom rekao: „To je zadatak za svakog vernika, bilo da to znači da treba da pređe ulicu ili okean“ (Mat. 10:7; Luka 10:3).

4. Na šta je Isus ukazao rekavši svojim učenicima da će ih učiniti „ribarima ljudi“?

⁴ Šta je Isus očekivao od svojih učenika? Da li je želeo da svako propoveda za sebe ili je želeo da to organizovano čine? Budući da jedna osoba ne može doći do ljudi „iz svih naroda“, jasno je da Isusovi učenici moraju biti dobro organizovani da bi obavili to delo. Isus je upravo na to ukazao kada je rekao svojim učenicima da će ih učiniti „ribarima ljudi“. (Pročitati Mateja 4:18-22.) On očigledno nije govorio o jednom ribaru koji baca udicu i dokono čeka da neka riba zagrize mamac, već je govorio o ribarenju koje podrazumeva korišćenje ribarskih mreža, a za tako težak posao je potrebna dobra saradnja više ljudi (Luka 5:1-11).

5. Na koja četiri pitanja treba da odgovorimo i zašto?

⁵ Da bismo saznali ko u današnje vreme propoveda dobru vest u skladu sa Isusovim proročanstvom, treba da odgovorimo na sledeća četiri pitanja:

• Šta treba propovedati?

• Iz kojih motiva?

• Na koje načine?

• U kom obimu i koliko dugo?

Odgovori na ova pitanja uveriće nas u to da je ono što radimo zaista u skladu sa Isusovom zapovešću i podstaći će nas da i dalje verno učestvujemo u tom delu (1. Tim. 4:16).

6. Zašto sa sigurnošću možemo reći da Jehovini svedoci propovedaju poruku koju je Isus propovedao?

⁶ Pročitati Luku 4:43. Isus je propovedao „dobru vest o Božjem kraljevstvu“ i od svojih učenika očekuje da to isto čine. Ko propoveda dobru vest ljudima „iz svih naroda“? Odgovor je očigledan — samo Jehovini svedoci. Tu činjenicu priznaju čak i neki koji nas ne vole. Na primer, jedan sveštenik je rekao jednom Svedoku da je kao misionar bio u mnogim zemljama i da je u svakoj od njih pitao Svedoke šta oni u stvari propovedaju. Šta su mu odgovorili? Sveštenik je rekao: „Svi su bili toliko glupi da su mi dali isti odgovor: ’Dobru vest o Božjem Kraljevstvu.‘“ Taj njegov komentar nije dokaz da su ti Svedoci bili „glupi“, već da su ujedinjeni kao što pravi hrišćani i treba da budu (1. Kor. 1:10). Oni su samo prenosili vest koju inače  objavljuje Stražarska kula — glasnik Jehovinog Kraljevstva. Taj časopis izlazi na 254 jezika u skoro 59 miliona primeraka svakog meseca, što ga čini najtiražnijim časopisom na svetu.

7. Zašto možemo reći da sveštenici u hrišćanskim crkvama ne propovedaju poruku koju je Isus propovedao?

⁷ Sveštenici u hrišćanskim crkvama ne propovedaju o Božjem Kraljevstvu. Ako uopšte i govore o Božjem Kraljevstvu, mnogi od njih kažu da je to neko osećanje ili stanje u srcima ljudi (Luka 17:21). Oni ne čine ništa da pomognu ljudima da shvate da je Božje Kraljevstvo nebeska vlast u kojoj Isus Hrist vlada kao Kralj, da će jedino ono rešiti sve probleme čovečanstva i da će uskoro odstraniti sve zlo sa zemlje (Otkr. 19:11-21). Uglavnom govore o Isusu samo u vreme Božića i Uskrsa. Izgleda da ne znaju šta će sve Isus učiniti kao Kralj Božjeg Kraljevstva. Budući da su izgubili iz vida koju poruku treba da propovedaju ljudima, da li treba da nas čudi što su zaboravili iz kojih motiva to treba da rade?

8. Šta ne bi smeo biti motiv za propovedanje dobre vesti?

⁸ Iz kojih motiva mi propovedamo dobru vest? Motiv svakako nije sakupljanje novca i izgradnja impresivnih zdanja. Isus je rekao svojim učenicima: „Besplatno ste dobili, besplatno i dajte“ (Mat. 10:8). Božja Reč ne sme biti nešto na čemu se zarađuje (2. Kor. 2:17). Oni koji propovedaju dobru vest ne treba da očekuju da za to budu plaćeni. (Pročitati Dela apostolska 20:33-35.) Iako su te Isusove reči sasvim jasne, većina crkava je zaokupljena sakupljanjem novca kojim održavaju svoja zdanja i plaćaju sveštenstvo i druge zaposlene. U mnogim slučajevima, vodeći ljudi u hrišćanskim crkvama zgrnuli su sebi veliko bogatstvo (Otkr. 17:4, 5).

9. Kako Jehovini svedoci pokazuju da iz ispravnih motiva propovedaju dobru vest?

⁹ Šta se u tom pogledu može reći za Jehovine svedoke? Njihovo delo se podupire dobrovoljnim prilozima (2. Kor. 9:7). Od onih koji dolaze na njihove sastanke ili kongrese ne traži se da daju priloge. Jehovini svedoci su samo prošle godine proveli skoro dve milijarde sati u propovedanju dobre vesti i svakog meseca su vodili više od devet miliona besplatnih biblijskih kurseva. I ne samo što nisu plaćeni za ono što rade već i spremno troše svoj novac da bi u tome učestvovali. Govoreći o delu koje obavljaju Jehovini svedoci, jedan profesor je rekao: „Njihov glavni cilj je propovedanje i poučavanje [...] Oni nemaju sveštenstvo, što u velikoj meri smanjuje troškove.“ Iz kojih motiva mi onda propovedamo? Jednostavno rečeno, mi propovedamo zato što volimo Jehovu i svoje bližnje, a ne zato što smo na to primorani. Takva spremnost je prorečena u Psalmu 110:3. (Pročitati.)

10. Kako su Isus i njegovi učenici propovedali dobru vest?

¹⁰ Kako su Isus i njegovi učenici propovedali dobru vest? Odlazili su kod ljudi gde god su ih mogli naći — na javnim mestima i u njihovim domovima. Išli su od kuće do kuće tražeći one koji će hteti  da prihvate dobru vest (Mat. 10:11; Luka 8:1; Dela 5:42; 20:20). Takvim sistematskim pristupom mogli su stići do svih ljudi.

11, 12. Koja razlika postoji između hrišćanskih crkava i Jehovinih svedoka kada je reč o propovedanju dobre vesti?

¹¹ Da li hrišćanske crkve propovedaju dobru vest onako kako je to Isus radio? Obično imaju plaćeno sveštenstvo koje drži propovedi. Umesto da stvaraju nove učenike, verske vođe se više trude da zadrže članove koje već imaju. Ponekad neki sveštenici pokušavaju da podstaknu vernike da na neki način propovedaju. Na primer, početkom 2001. godine, papa Jovan Pavle II je u jednom pismu rekao da članovi crkve treba da propovedaju jevanđelje i to sa istom revnošću kao i apostol Pavle, koji je rekao: „Teško meni ako ne objavljujem dobru vest!“ Papa je zatim rekao da delo propovedanja treba da obavljaju svi članovi crkve, a ne samo nekolicina izabranih. Ali veoma malo vernika se odazvalo na ovaj poziv.

¹² Šta se može reći za Jehovine svedoke? Jedino oni propovedaju da je Isus počeo da vlada kao Kralj 1914. godine. U skladu sa Isusovom zapovešću, služba propovedanja zauzima važno mesto u njihovom životu (Mar. 13:10). U jednoj knjizi piše sledeće: „Za Jehovine svedoke nema ničeg važnijeg od propovedanja“ (Pillars of Faith— American Congregations and Their Partners). Osvrnuvši se na komentar jednog Svedoka, autorka je napisala: „Kad naiđu na ljude koji su gladni, usamljeni ili bolesni, trude se da im pomognu [...] ali nikada ne gube iz vida da je njihov glavni zadatak da prenesu ljudima vest o predstojećem kraju sveta i o tome da je neophodno da nešto preduzmu kako bi se spasli.“ Jehovini svedoci i dalje prenose tu vest onako kako su to radili Isus i njegovi učenici.

13. U kom obimu treba da se propoveda dobra vest?

¹³ Isus je rekao da će njegovi sledbenici propovedati dobru vest „po celom svetu“ (Mat. 24:14). Treba da stvaraju učenike „od ljudi iz svih naroda“ (Mat. 28:19, 20). To znači da će propovedanje dobre vesti biti globalnog karaktera.

14, 15. Šta dokazuje da ono što rade Jehovini svedoci predstavlja ispunjenje Isusovog proročanstva što se tiče obima propovedanja? (Videti sliku na početku članka.)

¹⁴ Pogledajmo neke činjenice koje govore u prilog tome da ono što rade Jehovini svedoci zaista predstavlja ispunjenje Isusovog proročanstva što se tiče obima propovedanja. U Sjedinjenim Državama ima otprilike 600 000 sveštenika u raznim hrišćanskim crkvama, a Jehovinih svedoka ima oko 1 200 000. Širom sveta Katolička crkva ima nešto više  od 400 000 sveštenika, a Jehovinih svedoka ima više od osam miliona u 240 zemalja i teritorija. Dakle, nema sumnje da Jehovini svedoci propovedaju dobru vest po celom svetu, na slavu i čast Jehovi (Ps. 34:1; 51:15).

¹⁵ Mi kao Jehovini svedoci želimo da sa dobrom vešću stignemo do što više ljudi pre nego što ovaj svet dođe svome kraju. Zato prevodimo i objavljujemo biblijsku literaturu, koju besplatno delimo ljudima. To obuhvata milione knjiga, časopisa, traktata i pozivnica za kongrese i Spomen-svečanost na više od 700 jezika. Slobodno možemo reći da smo u tom pogledu jedinstveni u svetu. Sveto pismo — prevod Novi svet štampano je u više od 200 miliona primeraka na oko 130 jezika. Samo prošle godine odštampali smo otprilike četiri i po milijarde primeraka biblijske literature. Na našem zvaničnom sajtu mogu se naći informacije na više od 750 jezika. Može li se reći da ijedna druga verska zajednica radi tako nešto?

16. Na osnovu čega znamo da Jehovini svedoci imaju Božji sveti duh?

¹⁶ Dokle će se propovedati? Isus je rekao da će se propovedati sve dok ne dođe kraj ovog sveta. Da li pripadnici neke druge verske zajednice objavljuju dobru vest tokom ovih poslednjih dana? Neki od njih možda kažu da imaju sveti duh, ali da delo propovedanja obavljamo mi. Ali zar nije činjenica da u delu propovedanja mogu istrajati samo oni koji imaju Božji sveti duh? (Dela 1:8; 1. Petr. 4:14). Neke verske zajednice s vremena na vreme pokušavaju da rade ono što rade Jehovini svedoci, ali im to obično ne polazi za rukom. Neki provode određeno vreme u nekoj vrsti misionarske službe, a zatim se vraćaju svakodnevnom životu. Drugi čak idu od vrata do vrata, ali ne propovedaju dobru vest o Božjem Kraljevstvu. Dakle, ne može se reći da oni obavljaju delo koje je Isus započeo.

17, 18. (a) Zašto čiste savesti možemo reći da dobru vest o Božjem Kraljevstvu danas propovedaju Jehovini svedoci? (b) Zahvaljujući čemu možemo nastaviti sa svojom službom?

¹⁷ Ko danas zaista propoveda dobru vest o Božjem Kraljevstvu? Čiste savesti možemo reći da su to Jehovini svedoci. Zašto smo toliko sigurni u to? Zato što propovedamo isto što je i Isus propovedao, dobru vest o Božjem Kraljevstvu. Odlazimo kod ljudi, kao što je to Isus radio. To činimo iz ispravnih motiva, a to su ljubav prema Jehovi i bližnjima. To delo obavljamo u najvećem mogućem obimu budući da propovedamo ljudima iz svih naroda i jezika. I nastavićemo da to činimo sve dok ne dođe kraj.

¹⁸ Zaista je neverovatno to što Božji narod postiže u ovom značajnom vremenu u kome živimo. Ali zahvaljujući čemu je sve to moguće? Apostol Pavle je dao odgovor na to pitanje u poslanici Filipljanima: „Bog, zato što to hoće, deluje u vama da biste i želeli i postupali“ (Fil. 2:13). Neka nam naš nebeski Otac Jehova i dalje daje snagu koja nam je neophodna da učinimo sve što možemo kako bismo potpuno izvršili svoju službu (2. Tim. 4:5).