1. Objasni razliku između želja i potreba.

ČOVEK ima malo potreba, a bezbroj želja. Izgleda da mnogi ne vide razliku između želja i potreba. Pod potrebama se podrazumeva ono što nam je neophodno za život. Na primer, hrana, odeća i krov nad glavom su osnovne životne potrebe. S druge strane, stvari koje nam nisu neophodne za život, ali želimo da ih imamo spadaju u želje.

2. Koje sve želje ljudi imaju?

² Želje umnogome zavise od toga gde živimo. U zemljama u razvoju, mnogi bi jednostavno voleli da mogu imati mobilni telefon, motocikl ili malo parče zemljišta. S druge strane, u bogatijim zemljama ljudi žele ekskluzivnu garderobu, veću kuću i bolji automobil. Međutim, u kojoj god zemlji da živimo, svi možemo upasti u zamku materijalizma i želeti više stvari — bez obzira na to da li su nam potrebne i da li ih sebi možemo priuštiti.

3. Šta je materijalizam?

³ Šta je materijalizam? To je shvatanje koje materijalnom bogatstvu daje prednost nad duhovnim vrednostima. Materijalizam je u uskoj vezi s našim željama, prioritetima u životu i onim čemu stremimo. On u nama stvara želju za gomilanjem materijalnih stvari. Materijalista ne mora da ima mnogo novca i skupe stvari. Čak i siromašni mogu postati žrtve materijalizma i zapostaviti duhovnost (Jevr. 13:5).

4. Kako Satana koristi želje očiju?

⁴ Iza današnjeg potrošačkog društva stoji Satana i on želi da nas navede da mislimo kako nam je potrebno više u materijalnom pogledu da bismo bili srećni. On zna koliko može biti snažna „želja očiju“ i nastoji da je iskoristi (1. Jov. 2:15-17; Post. 3:6; Posl. 27:20). Ovaj svet nudi gotovo sve što možemo zamisliti — od izvanrednih do gotovo apsurdnih stvari. Da li si ikada kupio nešto ne zbog toga što ti je bilo potrebno već zato što si to video u reklamama ili ti je zapalo za oko kad si kupovao nešto drugo? Da li si kasnije shvatio da ti je u životu bilo sasvim dobro i bez toga? Bespotrebne stvari nam samo komplikuju život i oduzimaju snagu. One nas mogu navesti da počnemo da zapostavljamo duhovne aktivnosti — na primer, proučavanje Biblije, pripremanje za sastanke i odlazak na njih, kao i redovno učestvovanje u službi propovedanja. Zato imajmo na umu upozorenje apostola Jovana: „Svet prolazi i njegova želja.“

5. Šta se može desiti onima koji svoju energiju troše na zgrtanje materijalnih stvari?

⁵ Satana želi da robujemo bogatstvu, a ne Jehovi (Mat. 6:24). Oni koji skoro svu svoju energiju troše na zgrtanje materijalnih stvari nemaju pravi smisao u životu, budući da su usmereni na svoje sebične želje. Pored toga, duhovno su prazni i mogu očekivati život pun nevolja i frustracija (1. Tim. 6:9, 10; Otkr. 3:17). To je Isus dobro opisao u svom poređenju o sejaču. Kada seme istine bude „posejano među trnje [...] želje za svim ostalim [...] uguše reč, i ona ostane bez ploda“ (Mar. 4:14, 18, 19).

6. Šta učimo od Varuha?

⁶ Razmislimo o Jeremijinom pisaru Varuhu. Dok se bližilo prorečeno uništenje Jerusalima, Varuh je počeo da traži „velike stvari za sebe“, očigledno nešto što nije imalo trajnu vrednost. Međutim, jedino čemu se mogao nadati jeste to da će mu Jehova spasti život, baš kao što mu je i obećao: „Tebi ću tvoju dušu dati kao plen“ (Jer. 45:1-5). Jehova sigurno nije nameravao da sačuva ičije stvari u gradu koji će uništiti (Jer. 20:5). Budući da se bliži kraj ovog sveta, sada nije vreme da gomilamo materijalne stvari. Ne treba da očekujemo da će išta što posedujemo, koliko god da nam je dragoceno, opstati u velikoj nevolji (Posl. 11:4; Mat. 24:21, 22; Luka 12:15).

7. Šta ćemo sada osmotriti i zašto je to važno?

⁷ Isus nam je pružio najbolje savete kako da se pobrinemo za svoje potrebe, a da zadržimo na umu ono što je najvažnije. Njegovi saveti  nam takođe pomažu da ne postanemo materijalisti i da se ne opteretimo brigama. O tome možemo čitati u Propovedi na gori (Mat. 6:19-21). Hajde da dublje osmotrimo deo koji je zabeležen u Mateju 6:25-34. To će nam pomoći da vidimo koliko je važno da nam na prvom mestu bude Kraljevstvo, a ne materijalne stvari (Luka 12:31).

8, 9. (a) Zašto ne treba da se previše brinemo za ono što nam je potrebno? (b) Šta Isus zna o ljudima i njihovim potrebama?

⁸ Pročitati Mateja 6:25. Isus je znao da njegovi učenici brinu kako će podmiriti svoje osnovne potrebe i zato im je u Propovedi na gori rekao: „Ne brinite se za svoj život.“ On je želeo da im pomogne da shvate zašto ne treba da se brinu. Znao je da brige, čak i kad su opravdane, mogu toliko opteretiti um neke osobe da ona počne da zapostavlja svoju duhovnost. Pošto je voleo svoje učenike, u svojoj propovedi ih je još četiri puta upozorio na tu opasnost (Mat. 6:27, 28, 31, 34).

⁹ Zašto nam je Isus rekao da ne brinemo za hranu i odeću? Zar to nisu osnovne životne potrebe? Naravno da jesu. Ukoliko nam one nisu podmirene, zar se nećemo brinuti? Hoćemo, i Isus je to znao. On je bio dobro upoznat s tim šta je ljudima potrebno. Pored toga, znao je da će se vekovima kasnije, njegovi učenici koji budu živeli u „poslednjim danima“, kada budu „naročito teška vremena“, suočavati s velikim problemima (2. Tim. 3:1). Znao je da im neće biti lako pošto će se boriti s nezaposlenošću, inflacijom i nestašicom hrane, a mnogi od njih i s krajnjim siromaštvom. Pa ipak, znao je da je „život više od hrane i telo od odeće“.

10. Šta treba da nam bude važnije od materijalnih stvari?

¹⁰ Isus je u svojoj propovedi već pomenuo koliko je važno moliti se Bogu da nam podmiri fizičke potrebe: „Daj nam danas hleb naš za ovaj dan“ (Mat. 6:11). O istoj temi je jednom drugom prilikom rekao: „Hleb naš potreban za ovaj dan daj nam danas“ (Luka 11:3). Međutim, njegove reči ne znače da materijalne potrebe treba da zaokupe naše misli. U svojoj molitvi je istakao da je važnije da se molimo da dođe Božje Kraljevstvo (Mat. 6:10; Luka 11:2). Da bi umirio one koji su ga slušali, ispričao je neke primere kako se Jehova divno brine o onome što je stvorio.

11, 12. Šta učimo iz toga kako se Jehova brine o pticama? (Videti sliku na početku članka.)

¹¹ Pročitati Mateja 6:26. Isus je rekao: „Pogledajte ptice nebeske.“ Ptice su mala stvorenja, ali mogu da pojedu mnogo voća, semenki, insekata i crvića. U odnosu na svoju težinu, one proporcionalno jedu mnogo više nego ljudi. Pa ipak, one ne moraju da obrađuju zemlju da bi imale šta da jedu. Jehova im pruža sve što im treba (Ps. 147:9). Naravno, on ih ne hrani doslovno tako što im stavlja hranu u kljun. One moraju da je potraže, ali hrane ima u izobilju.

¹² Za Isusa je bilo nezamislivo da se njegov nebeski Otac pobrine za ptice, a da se ne pobrine za osnovne ljudske potrebe ^[1] (1. Petr. 5:6, 7). Međutim, Jehova nas neće doslovno hraniti, već  se mi moramo pobrinuti za hranu. Ali u tome nismo sami, jer nas Jehova može podržati. Kada smo u besparici i nemamo dovoljno za život, on može pokrenuti nekoga da nam priskoči u pomoć. U svojoj propovedi, Isus nije govorio o tome gde ptice žive, ali mi znamo da se Jehova pobrinuo i za to. Obdario ih je instinktom i potrebnim veštinama i u prirodi im je obezbedio materijale potrebne za izradu gnezda. Na sličan način, Jehova može i nama pomoći da imamo odgovarajući dom za svoju porodicu.

13. Zbog čega smo mi vredniji od ptica?

¹³ Isus je svojim slušaocima postavio sledeće pitanje: „Zar vi niste vredniji od [ptica]?“ On je očigledno mislio na to da će ubrzo nakon toga dati svoj život za ljude. (Uporediti s Lukom 12:6, 7.) Hristova otkupna žrtva se primenjuje samo na ljude, ne na životinje. On je svoj život dao da bismo mi mogli živeti večno (Mat. 20:28).

14. Šta ne možemo postići ako se brinemo?

¹⁴ Pročitati Mateja 6:27. Zašto je Isus rekao da zabrinutost ne može nimalo produžiti nečiji život? Zbog toga što je to činjenica. Zapravo, preterana zabrinutost će nam pre skratiti život.

15, 16. (a) Čemu nas ljiljani u polju mogu poučiti? (Videti sliku na početku članka.) (b) O kojim pitanjima treba da razmislimo i zašto?

¹⁵ Pročitati Mateja 6:28-30. Svi mi želimo da imamo lepu garderobu, pogotovo kada idemo u službu propovedanja, na sastanke  ili kongrese. Ali zar moramo da se brinemo za to? Isus nam je ponovo skrenuo pažnju na Jehovina dela stvaranja. Ovog puta je rekao: „Pogledajte ljiljane u polju.“ Možda je na umu imao prelepo cveće iz porodice ljiljana — poput gladiola, zumbula, irisa ili lala. Nijedan od tih cvetova ne mora da se brine za svoj izgled i za to šta će obući. Pa ipak, toliko su lepi da „ni Solomon u svoj svojoj slavi nije bio odeven kao jedan od njih“.

¹⁶ Zato nemojmo promašiti smisao Isusovih reči: „Ako Bog tako odeva poljsko bilje [...] neće li još pre odenuti vas, maloverni?“ Naravno da hoće. Međutim, Isusovim učenicima je trebalo više vere (Mat. 8:26; 14:31; 16:8; 17:20). Trebalo je da se oslone na Jehovu i da čvrsto veruju da će se on brinuti za njih. A kako je s nama? Koliko verujemo da Jehova želi i može da se pobrine za nas?

17. Šta može ugroziti naš odnos s Jehovom?

¹⁷ Pročitati Mateja 6:31, 32. Mnogi ne veruju da postoji brižan nebeski Otac koji se brine o onima koji stavljaju njega na prvo mesto u svom životu. Ako bismo nastojali da poput njih budemo zaokupljeni materijalnim stvarima, to bi ugrozilo naš odnos s njim. Međutim, možemo biti sigurni da ako radimo ono što treba, a to je da duhovnim vrednostima dajemo prioritet u životu, onda će nas Jehova obilno nagraditi. „Odanost Bogu“ treba da nas navede da budemo zadovoljni kad imamo „hranu, odeću i zaklon“ (1. Tim. 6:6-8).

18. Šta Jehova zna o svakom od nas i šta će učiniti?

¹⁸ Pročitati Mateja 6:33. U životu Hristovih učenika, Kraljevstvo treba da bude ispred svega drugog. Kada je to slučaj, onda će im se, prema Isusovim rečima, sve drugo dodati. Zašto je to rekao? Objašnjenje vidimo u prethodnom stihu: „Vaš nebeski Otac zna da vam je sve to potrebno.“ Jednostavno rečeno, Jehova zna šta nam je potrebno za život. On može i pre nas videti koje su naše potrebe kada je reč o hrani, odeći i zaklonu (Fil. 4:19). On zna koji nam komad odeće treba. Takođe zna koje su naše potrebe što se tiče ishrane i kakav je smeštaj potreban nama i našoj porodici. Jehova će se pobrinuti da imamo ono što nam je zaista potrebno.

19. Zašto ne treba da se opterećujemo onim što bi se moglo desiti?

¹⁹ Pročitati Mateja 6:34. Zapazi da Isus i drugi put kaže: „Ne brinite se.“ On želi da živimo dan za danom, imajući potpuno poverenje da će nam Jehova pomoći. Ukoliko se opterećujemo time šta bi se moglo desiti u budućnosti, onda je to možda pokazatelj da se više oslanjamo na sebe, a ne na Jehovu. To se može loše odraziti na naš odnos s njim (Posl. 3:5, 6; Fil. 4:6, 7).

20. (a) Koje ciljeve možeš sebi postaviti? (b) Kako možeš pojednostaviti život?

²⁰ Bilo bi besmisleno ako bismo svoje vreme i snagu trošili na sticanje materijalnih stvari, a zapostavili služenje Jehovi. Da se to ne bi desilo, važno je da sebi postavljamo duhovne ciljeve. Na primer, da li možeš da pređeš u skupštinu gde je potrebna pomoć u propovedanju? Da li možeš da služiš kao pionir? Ako si već pionir, da li si razmišljao da se prijaviš za Školu za objavitelje Kraljevstva? Da li možeš povremeno da pomažeš u Betelu ili isturenom prevodilačkom odeljenju? Da li možeš povremeno da pomažeš u izgradnji Dvorana Kraljevstva? Razmisli šta bi mogao uraditi da pojednostaviš život kako bi više vremena imao za duhovne aktivnosti. Uz molitvu razmisli o savetima iz okvira „ Kako pojednostaviti život“ i kreni polako da radiš na svom cilju.

21. Šta će nam pomoći da imamo prisan odnos s Jehovom?

²¹ Isus nas je s dobrim razlogom poučio da najpre tražimo Kraljevstvo. Ako to činimo, nikada ne treba da se brinemo za materijalne potrebe. Kada imamo poverenje u Jehovu, kada ne nastojimo da udovoljimo svakom svom prohtevu i kada ne jurimo da kupimo sve što ovaj svet nudi, čak i ako to sebi možemo priuštiti, tada ćemo imati prisan odnos s Jehovom. Ako pojednostavimo život sada, lakše ćemo osvojiti „pravi život“ koji dolazi (1. Tim. 6:19).