1-3. (a) Šta svima treba da nam bude najvažnije? (b) S kojim se posebnim izazovima suočavaju oni koji uče strani jezik? (Videti sliku na početku članka.) (c) Koja ćemo pitanja osmotriti?

DA BI se ispunilo proročanstvo o tome da će se dobra vest objaviti „svim narodima i plemenima i jezicima i narodnostima“, na hiljade Jehovinih svedoka ulažu poseban trud tako što uče neki drugi jezik (Otkr. 14:6). Da li si i ti među njima? Možda si misionar ili pak služiš u drugoj zemlji u kojoj je potrebna pomoć u propovedanju. Možda se nisi preselio u drugu zemlju, već u skupštinu u kojoj se govori neki drugi jezik.

² Međutim, gde god da služimo, svima nam je najvažnije da mi i naša porodica budemo duhovno jaki (Mat. 5:3). Ali pošto imamo mnogo obaveza, ponekad je izazov da izdvajamo vreme za proučavanje. Oni koji služe na stranom govornom području imaju i dodatne izazove.

³ Na primer, moraju da uče novi jezik. Međutim, da bi ostali duhovno jaki, ne smeju da zapostave duboko proučavanje (1. Kor. 2:10). Kako je to moguće ukoliko  ne razumeju dobro jezik skupštine u kojoj služe? Zašto je važno da roditelji koji služe na stranom govornom području paze da Božja Reč dopire do srca njihove dece?

4. Na osnovu primera iz prošlosti objasni šta može negativno uticati na našu duhovnost.

⁴ Ukoliko ne razumemo pouku iz Božje Reči zato što se iznosi na drugom jeziku, to će sigurno uticati na našu duhovnost. Pogledajmo jedan primer iz prošlosti. Kada je Nemija u petom veku pre n. e. došao u Jerusalim, bio je zabrinut što neka deca nisu znala hebrejski. (Pročitati Nemiju 13:23, 24.) Zbog toga, ona nisu mogla da se poistovete s Božjim narodom i da dobro razumeju pouku iz Božje Reči (Nem. 8:2, 8).

5, 6. Šta može biti problem u porodicama koje služe na stranom jeziku i zašto?

⁵ Neki roditelji koji služe na stranom jeziku primetili su da duhovnost njihove dece slabi. Budući da deca ne razumeju dobro program koji se iznosi na sastancima, pouka im ne dopire do srca. „Razgovor o duhovnim temama treba da uključuje srce i osećanja“, rekao je brat Pedro, ^[1] koji se s porodicom preselio iz Južne Amerike u Australiju (Luka 24:32).

⁶ Kada čitamo nešto na drugom jeziku, to nas ne dira u srce onoliko koliko bi nas diralo da to isto čitamo na maternjem. Pored toga, kada je komunikacija na drugom jeziku otežana, to nas umno i duhovno iscrpljuje. Zato nije dovoljno da samo imamo želju da služimo na stranom jeziku, već i da pazimo na svoju duhovnost (Mat. 4:4).

7. Kako su Vavilonci pokušali da navedu Danila da prihvati njihovu religiju i kulturu?

⁷ Kada su Danilo i njegovi drugovi bili izgnani u Vavilon, Vavilonci su pokušali da ih navedu da prihvate njihovu religiju i kulturu. Na koji način? Poučavali su ih „jeziku Haldejaca“ i dali su im vavilonska imena (Dan. 1:3-7). Na primer, Danilu su dali ime „Valtasar“, ukazujući na Vala, njihovo najvažnije božanstvo. Time je kralj Navuhodonosor izgleda želeo da pokaže da je njegov bog veći od Danilovog Boga, Jehove (Dan. 4:8).

8. Kako je Danilo sačuvao duhovnost u stranoj zemlji?

⁸ Danilu su u Vavilonu ponudili jela s kraljevskog stola. Međutim, on ih je odbio. Zašto? Zato što su takva jela bila nečista po Božjem zakonu, a on je „u svom srcu odlučio da se neće onečistiti“ (Dan. 1:8). Kako je uspeo da sačuva duhovnost dok je živeo u drugoj zemlji? Tako što je proučavao svete spise na maternjem jeziku (Dan. 9:2). Zbog toga je čak i nakon 70 godina izgnanstva bio poznat po svom hebrejskom imenu (Dan. 5:13).

9. Kako je Božja Reč uticala na pisca 119. psalma?

⁹ Još jedan dobar primer je pisac 119. psalma. Ljudi na vlasti su se udružili protiv njega i klevetali ga. Ali on je snagu crpeo iz Božje Reči i držao se Jehove (Ps. 119:23, 61). Dopustio je da misli iz Božje Reči duboko utiču na njegovo srce. (Pročitati Psalam 119:11, 46.)

10, 11. (a) Koji cilj treba da imamo kada proučavamo Božju Reč? (b) Navedi primer koji pokazuje kako treba da proučavamo.

¹⁰ Iako možda imamo mnogo obaveza u skupštini ili na poslu, važno je da odvajamo vreme za proučavanje, kako lično, tako i porodično (Ef. 5:15, 16). Međutim, naš cilj nije samo da pređemo određeno gradivo ili da pripremimo komentare za sastanke. Treba da dopustimo Božjoj Reči da dopre do našeg srca i ojača nam veru.

¹¹ Da bismo to postigli, tokom proučavanja ne treba da mislimo samo na potrebe drugih već i na svoje (Fil. 1:9, 10). Mora se priznati da kada se pripremamo za službu, sastanke i tačke u programu, to ne znači da obavezno gradimo svoju duhovnost. Da to prikažemo: Kuvar mora probati neko jelo pre nego što se ono posluži, ali on ne može živeti od toga. Ukoliko želi da ostane zdrav, mora pripremati obroke i za sebe. Slično tome, i mi treba da hranimo svoje srce duhovnim mislima koje odgovaraju našim potrebama.

12, 13. Zašto mnogi koji služe na stranom jeziku redovno proučavaju Bibliju na svom jeziku?

¹² Mnogi koji služe na stranom govornom području ustanovili su da im mnogo znači redovno proučavanje Biblije na maternjem jeziku (Dela 2:8). Čak su i misionari primetili da im nije dovoljno samo ono što čuju na sastancima da bi ostali duhovno jaki u svojoj službi.

 ¹³ Alan, koji oko osam godina uči persijski, kaže: „Kada se na persijskom pripremam za sastanke, onda se nekako više fokusiram na jezik. Zbog toga duhovne misli previše gledam iz intelektualnog ugla i one ne utiču toliko na moje srce. Zato redovno izdvajam vreme da proučavam Bibliju i naše publikacije na svom jeziku.“

14. Na šta roditelji treba da paze?

¹⁴ Roditelji treba da paze da istina dopire do srca njihove dece. Naš brat i sestra iz Francuske, Serž i Mjurijel, više od tri godine služili su na stranom govornom području. Međutim, primetili su da njihov 17-godišnji sin nerado ide u službu i na sastanke. „Služba na drugom jeziku mu je teško padala, dok je ranije veoma uživao u njoj“, kaže Mjurijel. „Kada smo shvatili koliko to negativno utiče na duhovnost našeg sina, rešili smo da se vratimo u staru skupštinu“, objašnjava Serž.

15. (a) Šta roditelje može navesti da se vrate u skupštinu u kojoj se govori jezik koji njihova deca najbolje razumeju? (b) Koji podstrek roditelji nalaze u Ponovljenim zakonima 6:5-7?

¹⁵ Šta roditelje može navesti da se vrate u skupštinu u kojoj se govori jezik koji njihova deca najbolje razumeju? Kao prvo, možda uviđaju da nemaju dovoljno vremena i snage da u decu usađuju ljubav prema Jehovi i ujedno im pomažu da nauče drugi jezik. Kao drugo, možda primećuju da ona ne uživaju u službi i sastancima, a možda čak i ne žele da služe na stranom jeziku. U takvim okolnostima, roditelji mogu da razmisle o tome da se vrate u skupštinu u kojoj se govori jezik koji njihova deca najbolje razumeju. Nakon što deca zauzmu čvrst stav za istinu, porodica može odlučiti da ponovo služi na stranom jeziku. (Pročitati Ponovljene zakone 6:5-7.)

16, 17. Kako su neki roditelji uspeli da ostanu u skupštini na stranom jeziku?

¹⁶ S druge strane, neki roditelji su s decom ostali u skupštini na stranom jeziku. Oni su odlučili da iako pohađaju sastanke na stranom jeziku, poučavaju decu na maternjem. Na primer, jedan otac koji ima tri ćerke uzrasta 9, 12 i 13 godina, pripada grupi na jeziku lingala. On kaže: „Odlučili smo da kad god proučavamo s decom ili imamo porodično proučavanje, to uvek bude na maternjem jeziku. Ali takođe imamo i deo u kom deca na zabavan način vežbaju jezik lingala.“

¹⁷ Jedan otac iz Francuske ima ćerke od 5 i 8 godina. On takođe shvata koliko je ozbiljno to što mu ćerke ne razumeju u potpunosti sastanke. Šta je preduzeo? On kaže: „Moja supruga i ja proučavamo s njima na maternjem, francuskom jeziku. Takođe jednom mesečno idemo na sastanak u francusku skupštinu i koristimo godišnji odmor da bismo išli na kongrese na francuskom.“

18. (a) Kako ti načelo iz Rimljanima 15:1, 2 može pomoći da utvrdiš šta je najbolje za tvoju decu? (b) Šta neki roditelji predlažu? (Videti napomenu.)

¹⁸ Naravno, svaka porodica treba da utvrdi šta je najbolje za duhovnost njihove dece ^[2] (Gal. 6:5). Ranije citirana Mjurijel priznaje da su ona i suprug voleli službu na stranom jeziku, ali da su bili  spremni da se žrtvuju zbog sina i vrate u staru skupštinu. (Pročitati Rimljanima 15:1, 2.) Kad se osvrne, Serž misli da su doneli pravu odluku. On kaže: „Kada smo se vratili u skupštinu na francuskom, naš sin je duhovno procvetao i krstio se. Sada služi kao opšti pionir. Čak razmišlja da služi u grupi na stranom jeziku!“

19, 20. Kako možemo pokazati da volimo Božju Reč?

¹⁹ Jehova se pobrinuo da njegova Reč, Biblija, postoji na preko 2 000 jezika tako da „sve vrste ljudi [...] dobro upoznaju istinu“ (1. Tim. 2:4). Time je pokazao da nas voli. On zna da će pouka iz njegove Reči najdublje uticati na naše srce ako je čitamo na jeziku koji najbolje znamo.

²⁰ Međutim, gde god da služimo, važno je da pazimo da se dobro duhovno hranimo. Ukoliko redovno proučavamo Bibliju na jeziku koji najbolje znamo, ostaćemo duhovno jaki, i mi i naša porodica, i pokazaćemo da zaista volimo Božju Reč (Ps. 119:11).