Anđeli su nevidljiva bića, to jest duhovi, baš kao i Bog. Biblija kaže da „duh nema meso i kosti“. Anđeli koji su verni Bogu žive na nebesima i mogu direktno da pristupe Bogu (Luka 24:39; Matej 18:10; Jovan 4:24).

Anđeli su u prošlosti silazili na zemlju u ljudskom obliku da bi izvršili neki zadatak od Boga, a zatim su se vraćali na nebo (Sudije 6:11-23; 13:15-20).

Istina je da se u Svetom pismu o anđelima govori u muškom rodu i da su na zemlju uvek dolazili kao muškarci. Međutim, oni zapravo nemaju pol. Ne stupaju u brak i nemaju potomstvo. Bog ne uzima ljude da bi postali anđeli. On je anđele stvorio nezavisno od ljudi. U Božjoj Reči se za njih kaže da su „sinovi Jehove, istinitog Boga“ jer im je on podario život (Jov 1:6; Psalam 148:2, 5).

U Bibliji se govori o „ljudskim i anđeoskim jezicima“, što pokazuje da i anđeli imaju jezik na kom se sporazumevaju. Iako je Bog koristio anđele da bi komunicirao s ljudima, ne treba da ih obožavamo niti da im se molimo (1. Korinćanima 13:1; Otkrivenje 22:8, 9).

Moguće je da postoji i na milijarde anđela jer Biblija kaže da ih ima na „mirijade mirijada“ * (Danilo 7:10; Otkrivenje 5:11).

Anđeli su „moćni i silni“ — daleko su moćniji od ljudi. Kreću se brzinama koje ne možemo ni da pojmimo. Pored toga, neuporedivo su inteligentniji od ljudi (Psalam 103:20; Danilo 9:20-23).

Iako su anđeli viša bića u odnosu na nas, i oni imaju svoje granice — nisu sveznajući i svemoćni (Matej 24:36; 1. Petrova 1:12).

Premda je Bog stvorio anđele sa osobinama koje on ima, svaki anđeo je ličnost za sebe. Isto kao i ljudi, imaju slobodu izbora — sami odlučuju da li će postupati dobro ili loše. Nažalost, neki anđeli su odlučili da se pobune protiv Boga (Judina 6).