Перейти к основным материалам

Перейти к содержанию

Йесо Киристе ӕцӕгӕй цӕхуӕн адтӕй?

Йесо Киристе ӕцӕгӕй цӕхуӕн адтӕй?

Йесо Киристе ӕ хузӕ некӕд кодта. Мадта хузӕгӕнгутӕй кенӕ скульптортӕй дӕр некӕд некӕмӕ бацудӕй, цӕмӕй ин ӕ хузӕ кенӕ циртдзӕвӕн искодтайуонцӕ. Фал уӕддӕр ӕности дӕргъи берӕ хузӕгӕнгутӕ Йесой хузтӕ кодтонцӕ.

Ке зӕгъун ӕй гъӕуй, еци хузӕгӕнгутӕ нӕ зудтонцӕ, Йесо ӕцӕгӕй цӕхуӕн адтӕй, уой. Ӕма ин ӕ хузӕ куд кодтонцӕ, уобӕл ӕнӕфӕззингӕ нӕ фӕцӕй, сӕ дзаманти ци культурӕ адтӕй ӕма, ци динбӕл хуӕст адтӕнцӕ, е, удта ма син хузӕ ка кӕнун кодта, уони фӕндӕ дӕр. Еци хузти туххӕй беретӕ, Киристе цӕхуӕн адтӕй ӕма адӕнӕн ци амудта, уой фӕдбӕл аллихузи рӕдуд гъудитӕмӕ ӕрцудӕнцӕ.

Еуӕй-еу хузӕгӕнгутӕн Киристе сӕ хузтӕбӕл адтӕй лӕмӕгъ ӕма ӕнӕбон, удта ӕнкъард цӕсгон, даргъ дзиккотӕ ӕма тӕнӕг рехи хӕццӕ. Кадӕртӕ ба ’й ӕнӕуой адӕймаги нӕ, фал ӕ сӕрмӕ рохс кӕмӕн ӕрттевуй, уӕхӕн уодгоймаги хузӕн искодтонцӕ. Берети хузтӕбӕл ба Киристе адӕнӕй идардгомау лӕууй. Цума еци хузтӕй бӕрӕг ӕй Киристе цӕхуӕн адтӕй, е? Уой балӕдӕрӕн ес Библий фӕрци. Удта ма Библийӕй базонӕн ес, Киристе цӕхуӕн адӕймаг адтӕй, уой дӕр.

«ӔРЦӔТТӔ [МИН] КОДТАЙ БАУӔР»

Аци дзурдтӕ Киристе загъта, ӕвӕдзи, донаргъуд есгӕй Хуцаумӕ ку искувта, уӕд (Дзиуиттӕгтӕмӕ 10:5; Матфеййи 3:13–17). Цума ин цӕхуӕн бауӕр адтӕй? Еци хабарӕй еу 30 анзи раздӕр изӕд Гавриил Марийӕн загъта: «Ду бауӕззау уодзӕнӕ ӕма дин райгурдзӕй биццеу... Хуцауи Фурт» (Лукай 1:31, 35). Мадта Йесо адтӕй ӕнхӕст адӕймаг, Адам куд ӕнхӕст адтӕй, уотӕ (Лукай 3:38; 1 Коринфӕгтӕмӕ 15:45). Йесо, ӕвӕдзи, адтӕй хуӕрзконд, федӕрттӕ арӕзт нӕлгоймаг. Цӕсгонӕй ба адтайдӕ дзиуиттӕгти хузӕн, уомӕн ӕма ӕ мадӕ, Марийӕ, адтӕй еци адӕнихаттӕй.

Ромӕгтӕй уӕлдай дзиуиттӕгтӕмӕ рехӕ дарун федудта, ӕма Йесо дӕр дардта. Фал ӕ рехӕ даргъ ӕма пихцил н’ адтӕй, уомӕн ӕма имӕ зилдӕй. Удта ӕ сӕр дӕр ӕнӕлвид н’ адтайдӕ. Сӕр ӕлвинуни барӕ н’ адтӕй ӕрмӕстдӕр назорейтӕн, зӕгъӕн, Самсонӕн (Нимӕдзтӕ 6:5; Тӕрхонгӕнгути 13:5).

Берӕ ӕнзти дӕргъи Йесо кодта гъӕддӕсний куст, ӕма ӕ косӕндзаумӕуттӕ, абони кӕмӕй фӕппайда кӕнунцӕ, уӕхӕнттӕ кӕцӕй адтайуонцӕ (Марки 6:3). Уомӕ гӕсгӕ, ӕвӕдзи, адтӕй хъаурӕгин адӕймаг. Еухатт ковӕндонӕмӕ бацудӕй ӕма си ци уӕйӕгӕнгутӕ адтӕй, уони «сӕ фусти ӕма сӕ галти хӕццӕ ковӕндонӕй ратардта. Ӕхца ӕййевгутӕн дӕр се ’хцатӕ ниппурхӕ кодта ӕма син се стъӕлттӕ ’схъан кодта» (Иоанни 2:14–17). Лӕмӕгъ кенӕ ӕнӕбон адӕймаг уотӕ бакӕнунмӕ ӕ нифс нӕ бахастайдӕ. Йесойӕн Хуцау ци хъауритӕ равардта, уони исаразта, ци гъуддаг ин баихӕс кодта, уой исӕнхӕст кӕнунмӕ. Е загъта: «Иннӕ горӕтти дӕр мӕ гъӕуй Хуцауи Паддзахади туххӕй хуарз хабар фегъосун кӕнун, уомӕн ӕма уой туххӕй ӕрвист дӕн» (Лукай 4:43). Йесо ӕгас Палестинӕбӕл дӕр фестӕгӕй фӕццудӕй ӕма адӕнӕн еци хабар игъосун кодта. Уомӕн ба хъауритӕ куд нӕ гъудӕй!

ӔРЦОТӔ [МӔМӔ], ӔЗ УИН УОДӔНЦОЙНӔ РАТДЗӔН

Аци дзурдтӕ Киристе загъта, «хъиамӕт ка кодта ӕма уӕззау уаргъ ка хаста», уонӕн. Ӕма еци адӕн ӕ дзурдтӕ сӕ зӕрдӕмӕ райстонцӕ, уомӕн ӕма ӕ цӕстингасӕй дӕр, удта ӕхе куд дардта, уомӕй дӕр бӕрӕг адтӕй, фӕлмӕнзӕрдӕ адӕймаг ке адтӕй (Матфеййи 11:28–30). Ӕ хӕларзӕрдӕдзийнадӕ си нифс уагъта, ӕцӕгӕйдӕр уодӕнцойнӕ ке иссердзӕнцӕ. Сауӕнгӕ ма имӕ сувӕллӕнттӕ дӕр цудӕнцӕ. Библий ма уотӕ финст дӕр ес, зӕгъгӕ, «сувӕллӕнтти ӕ гъӕбеси ӕрбакодта» (Марки 10:13–16).

Йесо мӕлгӕ ку кодта, уӕд хъӕбӕр гъезӕмарӕ кодта, фал е уобӕл дзорӕг нӕй, ӕма ӕнкъард адӕймаг адтӕй. Зӕгъӕн, еухатт киндзӕхсӕвӕри горӕт Кани ку адтӕй, уӕд адӕнӕн донӕй сӕнӕ рауайун кодта (Иоанни 2:1–11). Ӕндӕр хӕттити ба мийнасӕ кӕнгӕй адӕнӕн берӕ ӕхсидзгӕ гъуддӕгтӕ амонидӕ (Матфеййи 9:9–13; Иоанни 12:1–8).

Сӕйрагидӕр ба, Йесо хуарз хабар ке игъосун кодта, уой фӕрци адӕнӕн фӕззиндтӕй ӕносмӕ цӕруни нифс, ӕма син е цийни хуасӕ куд н’ адтӕй (Иоанни 11:25, 26; 17:3). 70 ахуркӕнуйнаги ин, игъосун кӕнгӕй сӕбӕл ци хабӕрттӕ ӕрцудӕй, уой ку радзурдтонцӕ, уӕд «ӕ зӕрдӕ цийнӕй байдзаг ӕй», ӕма загъта: «Цийнӕ кӕнтӕ, уӕ нӕмттӕ уӕлӕрвти финст ке ’нцӕ, уобӕл» (Лукай 10:20, 21).

«СУМАХ БА УОТӔ МА КӔНТӔ»

Йесой рӕстӕги дини разамонгутӕ адӕни ӕргом сӕхемӕ ӕздахтонцӕ ӕма адӕнӕн сӕхе хецау кодтонцӕ (Нимӕдзтӕ 15:38–40; Матфеййи 23:5–7). Фал Йесо ба ӕ апостолти фӕдзахста, цӕмӕй «сӕхе адӕнӕн ӕлдӕрттӕ» ма кодтайуонцӕ (Лукай 22:25, 26). Йесо син загъта: «Уӕхе гъӕуай кӕнтӕ киунугидӕснитӕй. Етӕ уарзунцӕ даргъ дарӕсти цӕун, удта ма син цӕмӕй базарти адӕн сӕ сӕрӕй ковонцӕ, уой дӕр» (Марки 12:38).

Йесо еци дини разамонгути хузӕн н’ адтӕй ӕма ӕхе иннетӕй хуӕздӕрбӕл нӕ нимадта. Адӕни хӕццӕ арӕх уидӕ, ӕма ’й хатгай иннети астӕу зонгӕ дӕр нӕ бакӕниуонцӕ (Иоанни 7:10, 11). Удта ӕ 11 апостолемӕй дӕр нецӕмӕй хецӕн кодта. Зӕгъӕн, адӕн Киристей ниййахӕссунмӕ ку ӕрбацудӕнцӕ, уӕд ин Иудӕ ра ба кодта, цӕмӕй си Киристе кӕци адтӕй, уой балӕдӕрдтайуонцӕ (Марки 14:44, 45).

Мадта кӕд, Киристе цӕхуӕн адтӕй, уой туххӕй берӕ нӕ зонӕн, уӕддӕр бӕрӕг ӕй, хузти ’й арӕх цӕхуӕн искӕнунцӕ, уӕхӕн ке н’ адтӕй. Уогӕ, ӕцӕгӕй цӕхуӕн адтӕй, уой зонунӕй берӕ ӕхсидзгӕдӕр ӕй, нуртӕккӕ ци бунати ӕй, е.

«ЕУ МИНКЪИЙ МА, ӔМА МӔ ДУЙНЕ НӔБАЛ ФӔУУИНДЗӔЙ»

Йесо аци дзурдтӕ ци бон загъта, еци бон ӕй рамардтонцӕ ӕма ’й дзӕппази байвардтонцӕ (Иоанни 14:19). Е ӕ цард равардта «берети балхӕнуни туххӕй» (Матфеййи 20:28). Ӕртиккаг бон ӕй Хуцау райгас кодта «уӕларвон бауӕри» ӕма ӕ ахуркӕнуйнӕгтӕй кӕмӕндӕрти «равардта фадуат, цӕмӕй ӕй фӕууидтайуонцӕ» (1 Петури 3:18; Гъуддӕгтӕ 10:40). Йесо ӕ ахуркӕнуйнӕгтӕмӕ ку фӕззиндтӕй, уӕд цума цӕхуӕн адтӕй? Куд зиннуй, уотемӕй нур хъӕбӕр хецӕн кодта, уой размӕ цӕхуӕн адтӕй, уомӕй, уомӕн ӕма ’й сауӕнгӕ ӕ ахуркӕнуйнӕгтӕ дӕр нӕ базудтонцӕ. Марийӕ Магдалинӕ ӕй рӕзӕдонгӕс бангъӕл адтӕй. Еммаусмӕ ка цудӕй, еци дууӕ ахуркӕнуйнаги дӕр ӕй нӕ бафӕсмардтонцӕ (Лукай 24:13–18; Иоанни 20:1, 14, 15).

Цума абони ба Киристе нӕ цӕститӕбӕл цӕхуӕнӕй гъӕуама уайа? Ӕ мӕлӕтӕй 60 анземӕй фулдӕр ку рацудӕй, уӕд ӕй, берӕ ке уарзта, еци апостол Иоанн цӕстӕбӕлуайӕни фӕууидта. Иоанн, гъӕдӕбӕл ке ниййауигътонцӕ ӕма ӕ уод ка есуй, уӕхӕн адӕймаги нӕ фӕууидта, фал «паддзӕхти Паддзахи ӕма хецӕутти Хецауи», гъома Хуцауи Паддзахади Паддзахи. Еци Паддзах тагъд рӕстӕги Хуцауи знӕгтӕбӕл – сайтӕнттӕбӕл дӕр ӕма фудгӕнӕг адӕнбӕл дӕр – фӕууӕлахез уодзӕй ӕма адӕнӕн ӕносон арфӕдзийнӕдтӕ ӕрхӕсдзӕй (Раргомадӕ 19:16; 21:3, 4).