Дон и Маргарет * су били срећни што су им у госте дошли ћерка, зет и унуци. Маргарет, професионална куварица у пензији, решила је да за ручак спреми макароне са сиром, омиљено јело њених унука.

Сви су сели за сто и Маргарет је донела јело. Кад је подигла поклопац, није могла да верује. У посуди је био само врућ прелив од сира! Маргарет је заборавила да стави главни састојак — макароне!

Без обзира на то колико имамо година или животног искуства, сви грешимо. Понекад кажемо или урадимо нешто непромишљено, а понекад једноставно нешто превидимо или заборавимо. Шта ће нам помоћи да лакше поднесемо и своје и туђе грешке? Како да их убудуће избегнемо? Погледајмо у наставку.

Кад нешто добро урадимо, спремно прихватамо похвалу и признање јер сматрамо да смо их заслужили. Али да ли смо исто тако спремни да признамо да смо погрешили, чак и ако нас у том тренутку нико није видео? За то је потребна понизност.

Ако имамо превисоко мишљење о себи, умањиваћемо озбиљност својих грешака, порицаћемо да смо криви или ћемо сваљивати кривицу на друге. Као резултат тога, проблем би могао остати нерешен, а неко други би могао сносити кривицу за нешто што није урадио. Чак и ако сада успемо да избегнемо последице својих грешака, оне ће нас кад-тад стићи јер ће свако од нас „положити Богу рачун за себе“ (Римљанима 14:12).

Бог је реалан у ономе што очекује од нас. У псалмима стоји да је он „милосрдан и милостив“, да неће „за сва времена грешке тражити, нити ће се довека гневити“. Свестан је тога да смо несавршени и врло добро зна ка чему по природи нагињемо. Он „памти да смо прах“ (Псалам 103:8, 9, 14).

Бог као наш милосрдни отац не жели да стално осуђујемо себе и друге због неких пропуста или грешака (Псалам 130:3). Зато нам путем своје Речи, Библије, даје многе савете који нам помажу да лакше прихватимо и своје и туђе грешке.

Када погрешимо, најчешће много времена и снаге потрошимо да бисмо оправдали своје речи и поступке или да бисмо пронашли кривца. Ако се деси да некога увредимо, можда је најбоље да се једноставно извинимо и изгладимо ствари. Тако ћемо сачувати пријатељство. Да ли сте некада направили грешку која је вас или неког другог довела у непријатну ситуацију, а можда је имала и неке теже последице? Уместо да се љутите на себе или да кривите друге, зар није боље да покушате да исправите  ствар? Тражење изговора само беспотребно продужава тензију или чак погоршава ствари. Боље је научити нешто из своје грешке, исправити је и ићи даље.

Међутим, како обично реагујемо када неко други погреши? Склони смо томе да брзо осудимо другог. Али много је боље држати се следећег Христовог савета: „Све, дакле, што желите да људи чине вама, чините и ви њима“ (Матеј 7:12). Када направимо неку грешку, макар и безначајну, зар не желимо да други буду саосећајни према нама и да нам опросте? Зашто онда не бисмо и ми поступали на тај начин? (Ефешанима 4:32).

До грешака често долази „због тога што смо нешто погрешно проценили, нисмо имали увид у све чињенице или нисмо били довољно пажљиви“, објашњава се у једном речнику. Свако од нас пре или касније падне у ту замку. Али савети из Светог писма нам могу помоћи да избегнемо неке грешке.

У Пословицама 18:13 стоји: „Ко одговара пре него што саслуша, то му је лудост и срамота.“ Добро је да најпре застанемо како бисмо чули целу причу и размислили како да одреагујемо. Иначе бисмо могли наступити импулсивно. Ако пажљиво слушамо шта нам се говори, стећи ћемо бољи увид у ситуацију и мања је вероватноћа да ћемо нешто погрешно проценити.

Још један библијски савет гласи: „Ако је могуће, колико од вас зависи, будите у миру са свим људима“ (Римљанима 12:18). Дајте све од себе да унапређујете мир и сарадњу. Будите обзирни и пуни поштовања према онима с којима радите. Великодушно их похваљујте и пружајте им подршку. Када међу вама влада пријатељска атмосфера, биће вам много лакше да опростите једни другима за неке непромишљене речи или поступке, а безболније ће се решити чак и озбиљне несугласице.

Није крај света ако погрешите. Грешке су прилика да нешто научите. Немојте тражити изговоре за оно што сте рекли или урадили већ размишљајте у чему се можете побољшати. Да ли вам треба више стрпљења, љубазности или самосавладавања? Или можда благости, смирености и љубави? (Галатима 5:22, 23). Ако ништа друго, научићете шта да не радите други пут. Трудите се да будете одговорни и да не понављате грешке. Али ако се оне ипак десе, немојте се изједати због тога. Ако сте спремни да се насмејете на свој рачун, биће вам лакше. Хумор често уме да опусти напету ситуацију.

Ако смо реални, лакше ћемо поднети грешке. Тако ћемо сачувати унутрашњи мир и добре односе с другима. Уколико се трудимо да нешто научимо из грешака, бићемо бољи људи, а самим тим ће и други радије бити у нашем друштву. Осим тога, ако се усредсредимо на то шта смо научили из своје грешке, нећемо клонути и мислити да смо изгубљен случај. С друге стране, када имамо на уму да и другима тешко пада то што греше, нећемо бити склони томе да их одмах осудимо већ ћемо имати више разумевања за њих. Ако смо попут Јехове спремни да опраштамо, то ће значити и нама и другима (Колошанима 3:13).

Да ли је грешка коју је направила Маргарет покварила породични скуп? Ни најмање. Сви су се слатко насмејали, нарочито Маргарет, и уживали у оброку, чак и без макарона. А данас унуци често својој деци препричавају ову смешну згоду из свог детињства. На крају крајева, то је била само грешка!