1, 2. Šta je Petar doživeo nakon jedne noći ribarenja?

SEDAM Isusovih učenika proveli su noć loveći ribu na Galilejskom moru, ali bez uspeha. U osvit zore im je uskrsnuli Isus sa obale rekao: „’Bacite mrežu s desne strane čamca i naći ćete.‘ Tada su je bacili, ali više nisu mogli da je izvuku od mnoštva ribe“ (Jov. 21:1-6).

² Nakon što ih je poslužio hlebom i ribom, Isus se obratio Simonu Petru. Upitao ga je: „Simone, sine Jovanov, voliš li me više od ovih?“ Šta je Isus time mislio? Znao je da je Petar voleo svoje zanimanje. Zato je moguće da ga je upitao da li više voli njega i njegovu pouku ili ribe i ribarenje. Petar mu je odgovorio: „Gospode, ti znaš da te volim“ (Jov. 21:15). Od tog dana, Petar je živeo u skladu s onim što je rekao. Dokazao je da je voleo Hrista time što se zalagao u službi propovedanja i postao jedan od stubova hrišćanske skupštine iz prvog veka.

3. Na šta moramo paziti?

³ Šta možemo naučiti iz onoga što je Isus pitao Petra? Moramo biti oprezni kako naša ljubav prema  Hristu ne bi oslabila i kako ne bismo usporili u službi Bogu. Isus je znao da će život u ovom svetu biti pun stresa i da ćemo se suočavati s mnogim brigama i izazovima. U poređenju o sejaču, rekao je da će biti onih koji će prihvatiti „reč o kraljevstvu“ i u početku napredovati, ali da će ih „brige ovog sveta i zavodljivo bogatstvo“ odvući od istine (Mat. 13:19-22; Mar. 4:19). Ukoliko nismo oprezni, možemo se toliko opteretiti svakodnevnim brigama da počnemo da zapostavljamo službu. Zato je Isus upozorio svoje učenike: „Pazite na sebe da vam srce ne bude zaokupljeno prekomernim jelom i opijanjem i životnim brigama“ (Luka 21:34).

4. Kako možemo da proverimo da li volimo Hrista? (Videti sliku na početku članka.)

⁴ Poput Petra, i mi dokazujemo da istinski volimo Hrista kada nam je u životu najvažnija služba propovedanja. Kako možemo proveriti da li je to i dalje tako? Dobro je da se s vremena na vreme pitamo: „Šta najviše volim u životu? Da li mi najveću radost donosi služenje Jehovi ili nešto drugo?“ Razmotrimo sada tri područja koja mogu biti ispit naše ljubavi prema Hristu. To su posao, zabava i rekreacija, kao i materijalne stvari.

5. Koju odgovornost imaju poglavari porodica?

⁵ Ribarenje za Petra nije bio samo hobi. To je bio posao kojim je mogao da zbrine potrebe svoje porodice. I danas poglavari porodica znaju da imaju odgovornost pred Bogom da brinu o materijalnim potrebama svoje porodice (1. Tim. 5:8). Zato moraju naporno raditi da bi ispunili tu obavezu. Međutim, u današnje vreme posao je često izvor stresa.

6. Zašto posao može biti izvor stresa?

⁶ S obzirom da danas ima više radne snage nego radnih mesta, mnogi su prinuđeni da rade više, čak i za manju platu. Pritisak da se proizvede što više sa što manje radne snage uzima veliki danak. Zato su mnogi radnici iscrpljeni u fizičkom, mentalnom i emocionalnom pogledu. Oni koji nisu spremni da se toliko žrtvuju za svoje poslodavce, rizikuju da ostanu bez posla.

7, 8. (a) Kome prvenstveno treba da budemo odani? (b) Šta je jedan brat s Tajlanda naučio kada je reč o poslu?

⁷ Pošto služimo Bogu, prvenstveno treba da budemo odani njemu, a ne našem poslodavcu (Luka 10:27). Posao nam pomaže da podmirimo svoje osnovne potrebe i da imamo sredstva za službu. Međutim, ukoliko nismo oprezni, može se desiti da nas on spreči da damo najbolje u službi Bogu. Na primer, jedan brat s Tajlanda je rekao: „Radio sam kao serviser računara i voleo sam svoj posao, ali on mi je oduzimao mnogo vremena. Na kraju mi je ostalo malo vremena za duhovne aktivnosti. Razumeo sam da, ukoliko želim da stavim Kraljevstvo na prvo mesto u životu, moram da promenim posao.“ Šta je ovaj brat preduzeo?

⁸ On kaže: „Nakon što sam oko godinu dana štedeo novac i planirao, odlučio sam da radim kao ulični prodavac sladoleda. Na početku sam imao finansijskih problema i bio sam obeshrabren. Kada bi me bivše kolege s posla videli, smejali bi mi se i pitali me zašto sam mislio da je prodavanje  sladoleda bolje nego servisiranje računara u klimatizovanoj prostoriji. Molio sam Jehovu da mi pomogne da istrajem i da ispunim cilj da imam više vremena za duhovne aktivnosti. Ubrzo su stvari krenule nabolje. Uvideo sam šta vole moje mušterije i postao sam veštiji u pravljenju sladoleda. Ubrzo sam svakog dana uspeo da prodam sav sladoled. U stvari, finansijski sam bolje stajao nego kada sam servisirao računare. Srećniji sam jer nemam brige i stres koje sam imao na prethodnom poslu. Što je najvažnije, bliži sam Jehovi.“ (Pročitati Mateja 5:3, 6.)

9. Kako možemo zadržati uravnotežen stav prema poslu?

⁹ Marljivost je osobina koju Jehova ceni i naporan rad se isplati (Posl. 12:14). Pa ipak, iz primera brata kog smo pomenuli učimo da posao moramo zadržati na svom mestu. Da bismo uspeli u tome, treba da poslušamo sledeći Isusov savet: „Tražite najpre kraljevstvo i Božju pravednost, a sve će vam se ovo [osnovna životna sredstva] dodati“ (Mat. 6:33). Da bismo utvrdili da li uspevamo da zadržimo ravnotežu između posla i duhovnih aktivnosti, dobro je da se pitamo: „Da li u svom poslu uživam, dok su mi duhovne aktivnosti nešto obično, pa čak i dosadno?“ Duboko razmišljanje o tome kako se osećamo kada su u pitanju posao i naša služba pomoći će nam da jasno uvidimo šta zaista volimo.

10. Šta učimo iz onoga što je Isus rekao Marti?

¹⁰ Isus je pokazao šta znači zadržati ravnotežu između materijalnih i duhovnih potreba. Jednom prilikom je posetio Mariju i njenu sestru Martu. Marta je odmah krenula da priprema obrok, a Marija je sela kod njegovih nogu da ga sluša. Kada se Marta požalila što joj Marija ne pomaže, on joj je odgovorio: „Marija je izabrala bolji deo, koji joj se neće oduzeti“ (Luka 10:38-42). Tada je Isus poučio Martu nečem važnom. Da bismo izbegli da nas zbrinjavanje materijalnih potreba ometa u našoj službi i da bismo dokazali da volimo Hrista, moramo birati „bolji deo“, to jest moramo se pobrinuti da prvo zadovoljimo duhovne potrebe.

11. Šta Biblija kaže o razonodi i odmoru?

¹¹ S obzirom na to da svi mnogo radimo i da smo veoma zauzeti, potrebno nam je da se razonodimo i odmorimo. O tome Božja Reč kaže: „Nema za čoveka ništa bolje nego da jede i da pije i da mu duša uživa u dobru od truda njegovog“ (Prop. 2:24). Isus je takođe znao da je odmor svima potreban. Kada su se jednom prilikom njegovi učenici umorni vratili iz službe propovedanja, on im je rekao: „Pođite sa mnom na jedno osamljeno mesto i malo se odmorite“ (Mar. 6:31, 32).

12. Na osnovu primera, objasni na šta treba da pazimo kad je reč o zabavi i rekreaciji.

¹² Činjenica je da zabava i rekreacija imaju svoje mesto u našem životu. Međutim, postoji opasnost da nam ugađanje sebi postane najvažnije. Na primer, u prvom veku su mnogi imali stav „jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti“ (1. Kor. 15:32). Danas takav stav preovladava u mnogim delovima sveta. Na primer, jedan mladić iz Zapadne Evrope počeo je da dolazi na sastanke Jehovinih svedoka. Međutim,  toliko je bio opčinjen zabavom da je prekinuo kontakt sa Svedocima. Ali kasnije je razumeo da je to što mu je zabava bila prioritet dovelo samo do problema i razočaranja. Ponovo je počeo da proučava Bibliju, a kasnije i da propoveda. Nakon što se krstio, rekao je: „Jedino žalim što sam izgubio silno vreme pre nego što sam shvatio da služenje Jehovi donosi više sreće nego zabava koju pruža ovaj svet.“

13. (a) Na osnovu primera, objasni do čega mogu voditi neumerena zabava i rekreacija. (b) Šta će nam pomoći da zadržimo uravnotežen stav prema zabavi i rekreaciji?

¹³ Svrha rekreacije jeste da nas osveži i da nam povrati snagu. Ali koliko vremena treba da trošimo na nju? Pogledajmo to na sledećem primeru: Većina nas voli da ponekad pojede neki slatkiš, ali nam je jasno da bismo se razboleli ako bismo jeli samo slatkiše. Zato se trudimo da se hranimo zdravo. Na sličan način, ukoliko većinu vremena trošimo na zabavu i rekreaciju, to može oslabiti naše duhovno zdravlje. Da bismo to izbegli, moramo redovno učestvovati u duhovnim aktivnostima. Ali kako možemo proveriti da li imamo uravnotežen stav prema rekreaciji? Na primer, možemo izabrati jednu sedmicu u kojoj ćemo zapisivati koliko vremena trošimo na duhovne aktivnosti, kao što su sastanci, služba propovedanja, lično i porodično proučavanje. Takođe možemo zapisivati koliko nam vremena te iste sedmice odlazi na sport, hobije, gledanje televizije, igranje video-igrica ili drugu vrstu zabave i rekreacije. Do kog zaključka ćemo doći? Da li je potrebno da napravimo neku promenu? (Pročitati Efešanima 5:15, 16.)

14. Čime treba da se vodimo kada biramo zabavu i rekreaciju?

¹⁴ Jehova nam je dozvolio da sami biramo kako ćemo se rekreirati. Tako i poglavari porodica mogu izabrati neku rekreaciju za svoju porodicu. Međutim, važno je da taj izbor bude u skladu s načelima koja nalazimo u Bibliji, budući da je rekreacija „dar od Boga“ (Prop. 3:12, 13). * Naravno, jasno nam je da se izbor rekreacije može razlikovati od osobe do osobe (Gal. 6:4, 5). Međutim, šta god da izaberemo, želimo da je zadržimo na ispravnom mestu. Isus je o tome rekao: „Gde je tvoje blago, tamo će biti i tvoje srce“ (Mat. 6:21). Ako iskreno volimo Isusa, onda ćemo svojim mislima, govorom i postupcima pokazati da nam je Kraljevstvo važnije od svega drugog (Fil. 1:9, 10).

15, 16. (a) Kako nam materijalne stvari mogu postati zamka? (b) Koji nam je mudar savet dao Isus?

¹⁵ Mnogima je danas veoma važno da budu u toku s poslednjim modnim trendovima, da se što pre upoznaju s najnovijim elektronskim uređajima i slično. Zbog toga je važno da redovno sebi postavljamo sledeća pitanja: „Da li mi više vremena odlazi na razmišljanje i pretraživanje po internetu o najnovijim modelima automobila ili o modnim stilovima nego na pripremu za sastanke? Da li sam toliko okupiran  svakodnevnim aktivnostima da na kraju nemam snage ni vremena da se molim i čitam Bibliju?“ Ukoliko nismo oprezni, moglo bi se desiti da nam materijalne stvari postanu važnije od ljubavi prema Hristu. Zato je dobro da razmišljamo o njegovim rečima: „Čuvajte se svakog lakomstva“ (Luka 12:15). Zašto je dao tako ozbiljno upozorenje?

¹⁶ To je objasnio kada je rekao da „niko ne može robovati dvojici gospodara“. Još je dodao: „Ne možete robovati Bogu i bogatstvu.“ Zašto? Zato što i jedan i drugi „gospodar“ očekuje potpunu odanost. Zato je Isus rekao da ćemo „jednog mrzeti, a drugog voleti“ i da ćemo jednom biti privrženi, a drugoga prezirati (Mat. 6:24). Dakle, pošto smo nesavršeni, svi se moramo boriti sa „željama svog tela“, što uključuje i materijalizam (Ef. 2:3).

17. (a) Zašto telesni ljudi nemaju uravnotežen stav prema materijalnim stvarima? (b) Šta će nam pomoći u borbi s materijalističkim željama?

¹⁷ Telesni ljudi teško mogu imati uravnotežen stav prema materijalnim stvarima. Zašto? Zato što ne mogu da prosuđuju stvari na duhovan način. (Pročitati 1. Korinćanima 2:14.) Pošto im moći zapažanja nisu uvežbane, mnogo im je teže da razlikuju dobro od zla (Jevr. 5:11-14). Zbog toga se kod nekih razvije želja da imaju sve više materijalnih stvari, a tu želju je nemoguće utoliti (Prop. 5:10). Takvo materijalističko razmišljanje je poput otrova. Međutim, postoji protivotrov, a to je redovno unošenje Jehovinih misli, putem svakodnevnog čitanja njegove Reči (1. Petr. 2:2). Baš kao što je duboko razmišljanje o Jehovinoj Reči pomoglo Isusu da se odupre Ðavolovim kušnjama, tako će i nama primenjivanje biblijskih načela pomoći u borbi s materijalističkim željama (Mat. 4:8-10). Na taj način ćemo pokazati da volimo Isusa više od bilo koje materijalne stvari.

18. Na šta si odlučan?

¹⁸ Kada je Isus upitao Petra: „Voliš li me više od ovih?“, on ga je podsetio na to da mu služba Jehovi treba biti najvažnija u životu. Zanimljivo je da Petrovo ime znači „stena“. Možemo reći da je on zaista živeo u skladu sa svojim imenom (Dela 4:5-20). I mi želimo da naša ljubav prema Hristu bude čvrsta poput stene. Zato ćemo se truditi da imamo uravnotežen stav prema poslu, zabavi i rekreaciji, kao i prema materijalnim stvarima. Tada ćemo poput Petra moći da kažemo: „Gospode, ti znaš da te volim.“