Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Šta učimo od Gaja

Šta učimo od Gaja

GAJ je bio hrišćanin koji je živeo krajem prvog veka. On i drugi hrišćani suočili su se s nekim izazovima. Naime, neki pojedinci su širili lažna učenja u želji da oslabe skupštine i stvore podele (1. Jov. 2:18, 19; 2. Jov. 7). Na primer, čovek po imenu Diotref je „zlim rečima“ govorio o apostolu Jovanu i drugima. Takođe je odbijao da ugosti hrišćane koji bi došli u njegovo mesto, i navodio je i druge da se ugledaju na njega (3. Jov. 9, 10). To se sve dešavalo u vreme kada je Jovan pisao Gaju. Njegova poslanica, koja je napisana oko 98. godine, nalazi se u grčkom delu Svetog pisma, pod nazivom „Treća poslanica Jovanova“.

Iako se Gaj suočavao s mnogim izazovima, verno je služio Jehovi. Kako je dokazao svoju vernost? Zašto treba da se ugledamo na njega? Šta iz Jovanove poslanice možemo da naučimo?

PISMO DRAGOM PRIJATELJU

Pošto se apostol Jovan kao i u prethodnoj poslanici predstavio kao „starešina“, nema sumnje da je Gaj mogao da zaključi da je u pitanju njegov duhovni otac, apostol Jovan. Na početku mu se Jovan obratio rečima: „Voljenom Gaju, koga istinski volim.“ Zatim je dodao da se nada da je njegovo zdravlje dobro kao i njegova duhovnost. Zaista je na lep način izrazio osećanja i pohvalio svog brata (3. Jov. 1, 2, 4).

Gaj je možda bio starešina, ali to se u poslanici ne kaže konkretno. Jovan ga je pohvalio što je gostoljubivo primao braću koju nije poznavao. Rekao je da je to bio dokaz Gajeve vernosti Bogu, budući da je poput drugih Božjih vernih slugu pokazao da je gostoljubiv (Post. 18:1-8; 1. Tim. 3:2; 3. Jov. 5).

Na osnovu toga što je Jovan pohvalio Gaja za gostoljubivost, možemo zaključiti da su neki hrišćani redovno putovali od Jovana do nekih skupština i očigledno mu prenosili s čim su se sve suočavali. Izgleda da je Jovan na taj način primao vesti o tim skupštinama.

Braća koja su putovala do raznih skupština nesumnjivo su želela da odsednu kod braće. Zbog čega? U to vreme su gostionice bile na veoma lošem glasu, usluge su im bile loše i bile su poznate po nemoralu. Zato su mudre osobe, kad god je to bilo moguće, radije odsedale kod svojih poznanika, pa su tako i braća primala suvernike u svoj dom.

POŠLI SU „ZBOG BOŽJEG IMENA“

Jovan je podstakao Gaja da ponovo pokaže gostoljubivost, zamolivši ga da isprati „[braću koja doputuju] onako kako dolikuje Božjim slugama“. To je možda značilo da će im obezbediti sve što im je bilo potrebno kako bi stigli na sledeće odredište. Očigledno je to Gaj i ranije činio, pošto je Jovan već čuo da je on srdačno i s ljubavlju primao braću (3. Jov. 3, 6).

To su možda bili misionari ili Jovanovi izaslanici, to jest putujući nadglednici. U kom god svojstvu da su bili, oni su putovali zbog dobre vesti. Jovan je rekao: „Pošli [su] zbog Božjeg imena“ (3. Jov. 7). Dakle, bili su deo Božjeg naroda i trebalo je da im suvernici otvore vrata svog doma. Jovan je o tome rekao: „Dužni [smo] da takve primamo gostoljubivo, da bismo bili saradnici u istini“ (3. Jov. 8).

POMOĆ U REŠAVANJU OZBILJNOG PROBLEMA

Jovan nije pisao Gaju samo da bi ga pohvalio zbog njegove gostoljubivosti. Želeo je da mu pomogne da reši jedan ozbiljan problem. Naime, iz nekog razloga, jedan član skupštine po imenu Diotref odbijao je da gostoljubivo primi braću koja su bila u poseti. Čak je pokušavao da spreči druge u tome (3. Jov. 9, 10).

Nema sumnje da ta verna braća ne bi ni želela da prenoće kod Diotrefa. Zašto? Zato što je on voleo da bude prvi u skupštini, ništa nije primao s poštovanjem od Jovana i govorio je loše o apostolima i drugima. Iako ga Jovan nikada nije nazvao lažnim učiteljem, Diotref se protivio autoritetu apostola. Njegova želja za istaknutošću i pogrešan stav pokazali su na kom je nivou bila njegova duhovnost. Njegov primer jasno pokazuje kako ambiciozni i arogantni pojedinci mogu pokušati da u skupštini stvore podele. Zato je za sve nas dobro da poslušamo savet koji je Jovan dao Gaju: „Ne oponašaj ono što je zlo“ (3. Jov. 11).

IZUZETAN MOTIV ZA ČINJENJE DOBRA

Jovan je Diotrefa pomenuo kao loš primer. Ali pomenuo je i dobar primer jednog brata po imenu Dimitrije. O njemu je rekao: „O Dimitriju svi svedoče [...] U stvari, i mi svedočimo, a znaš da je naše svedočanstvo istinito“ (3. Jov. 12). Možda je Dimitriju bila potrebna Gajeva pomoć i podrška, pa je Jovan u poslanici iskoristio priliku da ga predstavi i preporuči braći. Možda je sam Dimitrije doneo poslanicu Gaju. Ako je bio Jovanov izaslanik, možda kao putujući nadglednik, mogao je da pruži još neka objašnjenja onog što je Jovan napisao.

Zašto je Jovan podsticao Gaja da i dalje bude gostoljubiv kad je on već bio takav? Da li je smatrao da mu treba ohrabrenje? Da li se zabrinuo da će se Gaj ustručavati da bude gostoljubiv zbog Diotrefa koji je pokušavao da gostoljubivu braću izbaci iz skupštine? Šta god da je bio razlog, Jovan je ohrabrio Gaja rečima: „Ko čini dobro, potiče od Boga“ (3. Jov. 11). To je izuzetan motiv da nastavimo da činimo dobro.

Da li je ova poslanica podstakla Gaja da nastavi da bude gostoljubiv? Izgleda da jeste, budući da je ona postala deo Svetog pisma tako da je podsticala i drugu braću da oponašaju „ono što je dobro“.

ŠTA UČIMO IZ TREĆE JOVANOVE

O našem dragom bratu Gaju ne znamo više ništa. Pa ipak, na osnovu onoga što znamo možemo mnogo naučiti.

Kako možemo pokazati da smo gostoljubivi?

Kao prvo, većina nas je ojačala svoju duhovnost između ostalog i zahvaljujući tome što su neka verna braća bila spremna da putuju zbog dobre vesti. Naravno, ne treba sva braća da putuju daleko da bi propovedali dobru vest. Međutim, možemo da, poput Gaja, podupiremo i hrabrimo one koji putuju. Na primer, to mogu biti pokrajinski nadglednici i njihove supruge. Takođe možemo na neki praktičan način pomoći braći i sestrama koji su se preselili u drugi kraj u svojoj zemlji, ili u neku drugu zemlju, da bi služili tamo gde je potrebna pomoć u propovedanju. Zato se odazovimo na poziv: „Budite gostoljubivi“ (Rimlj. 12:13; 1. Tim. 5:9, 10).

Kao drugo, ne treba da se iznenadimo kada se u retkim prilikama desi da neko ospori autoritet u skupštini. Znamo da je autoritet apostola Jovana bio osporen, a takođe i autoritet apostola Pavla (2. Kor. 10:7-12; 12:11-13). Kako treba da reagujemo ako se nešto slično desi u našoj skupštini? Pavle je u vezi s tim dao dobar savet Timoteju: „Gospodov rob ne sme da se svađa, nego treba da bude blag prema svima, sposoban da poučava, da se obuzdava kad trpi zlo, da s blagošću poučava one koji su buntovni.“ Ako ostanemo blagi čak i kad nas neko provocira, neki pojedinci koji imaju kritički stav mogu postepeno da se promene. Tako im Jehova može pomoći „da se pokaju, pa da dobro upoznaju istinu“ (2. Tim. 2:24, 25).

Kao treće, treba da pohvaljujemo suvernike koji verno služe Jehovi uprkos protivljenju i da im pokažemo da ih cenimo. Apostol Jovan je sigurno ohrabrio Gaja i uverio ga da je ono što čini dobro i ispravno. Slično tome, i danas starešine treba da se ugledaju na Jovanov primer i da hrabre braću i sestre kako oni ne bi posustali (Is. 40:31; 1. Sol. 5:11).

Na izvornom, grčkom jeziku ova poslanica, koju je Jovan uputio Gaju, ima samo 219 reči i najkraća je biblijska knjiga. Pa ipak, ona ima veliku vrednost za današnje hrišćane.

 

Kako možemo pokazati da smo gostoljubivi?