ОВУ похвалу је Давид, краљ древног Израела, упутио једној жени коју је тек упознао. Она се звала Авигеја. Због чега ју је Давид похвалио и шта сви можемо да научимо од ње?

Било је то у време када је Давид бежао од краља Саула. Авигеја је била удата за човека по имену Навал. Он је био богат и имао је много стада оваца у брдовитом подручју на југу Јуде. Давид и његови људи су били као „зид“ Наваловим пастирима и стадима. Зато је Давид једном приликом послао гласнике код Навала и тражио од њега да му пошаље „шта [му] се нађе при руци“, мислећи на храну (1. Сам. 25:8, 15, 16). То није био неразуман захтев ако се узме у обзир шта су све Давид и његови људи учинили за Навала.

Али Навал је поступио у складу са значењем свог имена. Наиме, његово име значи „безуман“ или „глуп“. Грубо је одговорио Давидовим људима, извређао их и одбио да ишта пошаље. Зато је Давид хтео да га казни због таквог непромишљеног и неразумног понашања. Цену за Навалову безумност платило би цело његово домаћинство (1. Сам. 25:2-13, 21, 22).

Међутим, Авигеја је разумела да им прети велика опасност и зато је храбро нешто предузела. С поштовањем се обратила будућем краљу Давиду и позвала се на његов близак однос с Јеховом. Такође је донела обиље хране и њему и његовим људима. Он је увидео да ју је Јехова користио како би га спречио да учини велики грех. Зато јој је рекао: „Да је благословљена твоја разумност и да си благословљена ти која си ме данас спречила да будем крив за крв“ (1. Сам. 25:18, 19, 23-35).

Из свега овога јасно видимо да никада не треба да попут Навала будемо незахвални за добро које нам други учине. Надаље, кад нам се чини да ће се нешто лоше десити, добро је да покушамо да то спречимо. Можемо се угледати на псалмисту који је рекао Богу: „Научи ме [...] разумности, и знање ми подари“ (Пс. 119:66).

Ако тако чинимо, други ће можда запазити мудрост и разумност у нашим поступцима. Можда нам ништа неће рећи, али ће се осећати као Давид када је рекао Авигеји: „Да је благословљена твоја разумност.“