1, 2. (а) Шта би нас могло навести да се питамо: „Докле, Јехова?“ (б) Зашто нас примери верних слугу из прошлости могу утешити?

„ДОКЛЕ, Јехова?“ То питање су поставили пророци Исаија и Авакум, који су верно служили Јехови (Ис. 6:11; Авак. 1:2). Краљ Давид је у 13. псалму четири пута поставио слично питање (Пс. 13: 1, 2). Чак је и наш Господ, Исус Христ, питао докле ће још морати да подноси људе који нису имали нимало вере (Мат. 17:17). Зато није ништа необично ако се и ми понекад питамо докле ћемо морати нешто да трпимо.

² Шта би нас могло навести на то? Можда се суочавамо с неком неправдом. Можда смо у позним годинама, болесни, или једноставно осећамо велики притисак јер живимо у последњим данима, који су у Библији описани као „нарочито тешка времена“ (2. Тим. 3:1). Надаље, можда нам је тешко што видимо да људи око нас испољавају неке погрешне ставове. Шта год да је узрок, заиста је утешно знати да је Јехова својим верним слугама из древног доба дозволио да му поставе  такво питање и да их због тога није осудио.

3. Шта нам може помоћи кад се нађемо у тешким околностима?

³ Шта нам може помоћи кад се нађемо у тешким околностима? Исусов полубрат Јаков је под Божјим надахнућем написао: „Браћо, будите стрпљиви до Господове присутности“ (Јак. 5:7). Дакле, сви морамо да будемо стрпљиви. Али шта то све подразумева?

4, 5. (а) Шта се све подразумева под стрпљењем? (б) Који је пример стрпљења навео Јаков? (Видети слику на почетку чланка.)

⁴ Према Библији, стрпљење, то јест дуготрпљивост јесте плод светог духа. Дакле, несавршени људи не могу без Божје помоћи бити стрпљиви у некој веома тешкој ситуацији. Пошто је стрпљење дар од Бога, испољавањем те особине показујемо своју љубав према њему и другима. Недостатак стрпљења слаби љубав међу људима, а стрпљење је јача (1. Кор. 13:4; Гал. 5:22). Стрпљење подразумева и неке друге важне особине. На пример, оно је повезано са истрајношћу, јер нам помаже да издржимо у тешким околностима и притом сачувамо позитиван став (Кол. 1:11; Јак. 1:3, 4). Такође нам помаже да се не светимо када доживимо неку патњу и да останемо верни Јехови у којој год ситуацији да се нађемо. Надаље, Библија нас подстиче да спремно чекамо. О томе се говори у Јаковљевој 5:7, 8. (Прочитати.)

⁵ Зашто треба да спремно чекамо да Јехова нешто предузме? Према Јаковљевим речима, ми смо у сличној ситуацији као један пољопривредник. Иако вредно ради на својој њиви, он не може да утиче на временске прилике и на раст онога што је посејао. Не може да убрза време. Јасно му је да мора стрпљиво чекати на „драгоцени плод са земље“. Слично томе, ми чекамо да Јехова испуни своја обећања, а до тада су многе ствари ван наше контроле (Мар. 13:32, 33; Дела 1:7). Попут тог пољопривредника, можемо само да стрпљиво чекамо.

6. Шта можемо да научимо од пророка Михеја?

⁶ Околности у којима данас живимо сличне су онима у којима је живео пророк Михеј. Било је то у време владавине злог краља Ахаза, када је у земљи било пуно непоштења и зла. Михеј је чак рекао да су људи били веома спретни у чињењу зла. (Прочитати Михеја 7:1-3.) Али он је био свестан да ништа не може променити. Шта је онда могао да уради? Он је рекао: „Ја ћу на Јехову гледати. Спремно ћу чекати Бога свог спасења. Услишиће ме мој Бог“ (Мих. 7:7). Попут њега, и ми треба да будемо спремни да чекамо на Јехову.

7. Зашто је важно какав став имамо док чекамо на Јехову?

⁷ Уколико имамо веру попут Михејеве, то ће се видети у нашем ставу, јер ћемо бити спремни да чекамо на Јехову. Ми нисмо попут затвореника који у својој ћелији чека извршење смртне казне. Он мора да чека, али се не радује ономе што ће доћи. Наша ситуација је потпуно другачија! Ми смо спремни да чекамо на Јехову јер знамо да ће он испунити своје обећање и да ће нам у право време  дати вечни живот. Зато стрпљиво истрајавамо и не губимо радост (Кол. 1:11, 12). Ако бисмо чекали и притом се жалили што Јехова већ једном нешто не предузме, само бисмо га ражалостили (Кол. 3:12).

8. Шта не треба да изгубимо из вида док размишљамо о верним Божјим слугама из прошлости?

⁸ Шта ће нам помоћи да још спремније чекамо? Пример верних Божјих слугу које су стрпљиво чекале да Јехова испуни своја обећања (Римљ. 15:4). Док размишљамо о њиховом примеру, добро је да не изгубимо из вида чињеницу колико дуго су чекали, зашто су били спремни на то и какве благослове су примили због тога.

9, 10. Колико су Аврахам и Сара морали да чекају на Јехову?

⁹ Погледајмо пример Аврахама и Саре. Они су „због своје вере и стрпљења“ добили „оно што је обећано“. Из Библије сазнајемо да је Аврахам „показавши стрпљење, добио то обећање“, наиме, Јехова му је обећао да ће га благословити и дати му велико потомство (Јевр. 6:12, 15). Зашто је Аврахам морао да буде стрпљив? Једноставно речено, зато што је за испуњење тог обећања било потребно време. Савез који је Јехова склопио с Аврахамом ступио је на снагу 14. нисана 1943. пре н. е. Тог дана су Аврахам и Сара са целим својим домаћинством прешли реку Еуфрат и ушли у Обећану земљу. Након тога је Аврахам морао да чека још 25 година (до 1918. пре н. е.) да му се  роди Исак, а затим још 60 година (до 1858. пре н. е.) да му се роде унуци, Исав и Јаков (Јевр. 11:9).

¹⁰ Колики део Обећане земље је Аврахам добио у посед? У Библији пише да му Јехова „није дао наследства у њој, ниједну стопу, него му је обећао, док још није имао деце, да ће је дати у посед њему и његовом потомству после њега“ (Дела 7:5). Тек 430 година након што је Аврахам прешао Еуфрат, његови потомци су постали народ и заузели сву ту земљу (Изл. 12:40-42; Гал. 3:17).

11. (а) Зашто је Аврахам спремно чекао на Јехову? (б) Како ће Аврахам бити благословљен због свог стрпљења?

¹¹ Аврахам је спремно чекао, јер се његово стрпљење заснивало на његовој вери у Јехову. (Прочитати Јеврејима 11:8-12.) Није изгубио радост док је чекао, иако за свог живота није видео потпуно испуњење обећања које је добио. Замислимо само колико ће се радовати кад буде био ускрснут у рају на земљи. Изненадиће се кад буде видео да добар део Библије говори о његовом животу и животу његових потомака. * Сигурно ће бити срећан кад буде у потпуности разумео колико је важну улогу имао у остварењу Јеховиног обећања о доласку Месије. Нема сумње да ће сматрати да се чекање исплатило.

12, 13. (а) Зашто је Јосиф морао да буде стрпљив? (б) Који добар став је Јосиф имао?

¹² Аврахамов праунук, Јосиф, такође је стрпљиво чекао на Јехову. Он је био жртва многих неправди. Када је имао 17 година, браћа су га продала у робље. Затим је био лажно оптужен да је покушао да силује жену свог господара, па је завршио у затвору (Пост. 39:11-20; Пс. 105:17, 18). Чинило се као да је због својих добрих дела кажњен, а не благословљен. Али после 13 година се све одједном променило. Пуштен је из затвора и по моћи је постао други човек у Египту (Пост. 41:14, 37-43; Дела 7:9, 10).

¹³ Да ли је Јосиф због таквих неправди постао огорчен? Да ли је изгубио веру у Јехову? Никако. Управо му је она помогла да стрпљиво чека на Јехову. Он је видео његову руку у свему што се догађало. То се јасно види у речима које је упутио својој браћи: „Не бојте се, зар сам ја на месту Бога? Ви сте ми мислили зло, али је Бог мислио добро да би урадио оно што данас чини и да би многим људима сачувао живот“ (Пост. 50:19, 20). На крају је Јосиф увидео да се исплатило то што је стрпљиво чекао на Јехову.

14, 15. (а) Зашто је Давидово стрпљење вредно пажње? (б) Шта је Давиду помогло да стрпљиво чека на Јехову?

¹⁴ Још једна жртва бројних неправди био је краљ Давид. Иако га је Јехова помазао за краља док је био врло млад, морао је да чека око 15 година док није постао краљ над Јудиним домом (2. Сам. 2:3, 4). За то време је морао да бежи од краља Саула који је желео да га убије. * Понекад је уточиште налазио у околним земљама  или у пећинама у пустоши. Чак и након што је Саул убијен у једној бици, Давид је морао да чека још око седам година док није постао краљ над целим Израелом (2. Сам. 5:4, 5).

¹⁵ Зашто је Давид спремно чекао на Јехову? Одговор налазимо управо у оном псалму у ком је питао Јехову докле ће још морати да трпи невоље. Давид је рекао: „Ја се у твоју милост уздам; нека се моје срце радује због спасења које дајеш. Певаћу Јехови, јер је добар према мени“ (Пс. 13:5, 6). Он се уздао у Јеховину милост. Чекао је своје избављење, не губећи радост, и дубоко је размишљао о томе како га је Јехова штитио. Био је сигуран да ће се чекање исплатити.

16, 17. Како Јехова и Исус показују да су спремни да чекају?

¹⁶ Јехова никада не би очекивао од нас нешто што он сам не чини. Зато нам пружа најбољи пример када је реч о стрпљењу. (Прочитати 2. Петрову 3:9.) Он већ хиљадама година стрпљиво чека да питања постављена у Едену једном заувек буду решена и да његово име буде посвећено. Захваљујући томе, сви који чекају на Јехову доживеће неописиве благослове (Ис. 30:18).

¹⁷ Исус је такође био спреман да чека. Иако је све до смрти остао веран Јехови и иако је Јехова 33. н. е. прихватио његову жртву, морао је да чека све до 1914. да постане краљ (Дела 2:33-35; Јевр. 10:12, 13). Надаље, његови непријатељи ће бити потпуно уништени тек на крају његове Хиљадугодишње владавине (1. Кор. 15:25). То је дуг период за чекање, али сигурно ће се исплатити.

18, 19. Шта ће нам помоћи да стрпљиво чекамо на Јехову?

¹⁸ Јасно је да сви морамо бити спремни да чекамо, то јест да будемо стрпљиви. Шта ће нам помоћи у томе? Молитва за свети дух. Не заборавимо да је стрпљење плод Божјег духа (Еф. 3:16; 6:18; 1. Сол. 5:17-19). Усрдно се молимо Јехови да нам помогне да истрајемо и да не изгубимо стрпљење.

¹⁹ Сетимо се шта је Аврахаму, Јосифу и Давиду помогло да стрпљиво чекају на испуњење Јеховиних обећања. Била је то вера и поуздање у Јехову. Нису се усредсредили само на себе и своје жеље. Ако размишљамо какве су благослове они доживели, биће нам лакше да спремно чекамо на Јехову.

20. Шта треба чврсто да решимо?

²⁰ Иако доживљавамо кушње и проблеме, чврсто решимо у свом срцу да ћемо стрпљиво чекати на Јехову. Можда ћемо с времена на време искрено рећи: „Докле, Јехова?“ (Ис. 6:11). Али уз помоћ светог духа моћи ћемо да попут Јеремије кажемо: „Јехова је наследство моје [...] зато ћу га спремно чекати“ (Тужб. 3:21, 24).