1, 2. (a) Šta bi nas moglo navesti da se pitamo: „Dokle, Jehova?“ (b) Zašto nas primeri vernih slugu iz prošlosti mogu utešiti?

„DOKLE, Jehova?“ To pitanje su postavili proroci Isaija i Avakum, koji su verno služili Jehovi (Is. 6:11; Avak. 1:2). Kralj David je u 13. psalmu četiri puta postavio slično pitanje (Ps. 13: 1, 2). Čak je i naš Gospod, Isus Hrist, pitao dokle će još morati da podnosi ljude koji nisu imali nimalo vere (Mat. 17:17). Zato nije ništa neobično ako se i mi ponekad pitamo dokle ćemo morati nešto da trpimo.

² Šta bi nas moglo navesti na to? Možda se suočavamo s nekom nepravdom. Možda smo u poznim godinama, bolesni, ili jednostavno osećamo veliki pritisak jer živimo u poslednjim danima, koji su u Bibliji opisani kao „naročito teška vremena“ (2. Tim. 3:1). Nadalje, možda nam je teško što vidimo da ljudi oko nas ispoljavaju neke pogrešne stavove. Šta god da je uzrok, zaista je utešno znati da je Jehova svojim vernim slugama iz drevnog doba dozvolio da mu postave  takvo pitanje i da ih zbog toga nije osudio.

3. Šta nam može pomoći kad se nađemo u teškim okolnostima?

³ Šta nam može pomoći kad se nađemo u teškim okolnostima? Isusov polubrat Jakov je pod Božjim nadahnućem napisao: „Braćo, budite strpljivi do Gospodove prisutnosti“ (Jak. 5:7). Dakle, svi moramo da budemo strpljivi. Ali šta to sve podrazumeva?

4, 5. (a) Šta se sve podrazumeva pod strpljenjem? (b) Koji je primer strpljenja naveo Jakov? (Videti sliku na početku članka.)

⁴ Prema Bibliji, strpljenje, to jest dugotrpljivost jeste plod svetog duha. Dakle, nesavršeni ljudi ne mogu bez Božje pomoći biti strpljivi u nekoj veoma teškoj situaciji. Pošto je strpljenje dar od Boga, ispoljavanjem te osobine pokazujemo svoju ljubav prema njemu i drugima. Nedostatak strpljenja slabi ljubav među ljudima, a strpljenje je jača (1. Kor. 13:4; Gal. 5:22). Strpljenje podrazumeva i neke druge važne osobine. Na primer, ono je povezano sa istrajnošću, jer nam pomaže da izdržimo u teškim okolnostima i pritom sačuvamo pozitivan stav (Kol. 1:11; Jak. 1:3, 4). Takođe nam pomaže da se ne svetimo kada doživimo neku patnju i da ostanemo verni Jehovi u kojoj god situaciji da se nađemo. Nadalje, Biblija nas podstiče da spremno čekamo. O tome se govori u Jakovljevoj 5:7, 8. (Pročitati.)

⁵ Zašto treba da spremno čekamo da Jehova nešto preduzme? Prema Jakovljevim rečima, mi smo u sličnoj situaciji kao jedan poljoprivrednik. Iako vredno radi na svojoj njivi, on ne može da utiče na vremenske prilike i na rast onoga što je posejao. Ne može da ubrza vreme. Jasno mu je da mora strpljivo čekati na „dragoceni plod sa zemlje“. Slično tome, mi čekamo da Jehova ispuni svoja obećanja, a do tada su mnoge stvari van naše kontrole (Mar. 13:32, 33; Dela 1:7). Poput tog poljoprivrednika, možemo samo da strpljivo čekamo.

6. Šta možemo da naučimo od proroka Miheja?

⁶ Okolnosti u kojima danas živimo slične su onima u kojima je živeo prorok Mihej. Bilo je to u vreme vladavine zlog kralja Ahaza, kada je u zemlji bilo puno nepoštenja i zla. Mihej je čak rekao da su ljudi bili veoma spretni u činjenju zla. (Pročitati Miheja 7:1-3.) Ali on je bio svestan da ništa ne može promeniti. Šta je onda mogao da uradi? On je rekao: „Ja ću na Jehovu gledati. Spremno ću čekati Boga svog spasenja. Uslišiće me moj Bog“ (Mih. 7:7). Poput njega, i mi treba da budemo spremni da čekamo na Jehovu.

7. Zašto je važno kakav stav imamo dok čekamo na Jehovu?

⁷ Ukoliko imamo veru poput Mihejeve, to će se videti u našem stavu, jer ćemo biti spremni da čekamo na Jehovu. Mi nismo poput zatvorenika koji u svojoj ćeliji čeka izvršenje smrtne kazne. On mora da čeka, ali se ne raduje onome što će doći. Naša situacija je potpuno drugačija! Mi smo spremni da čekamo na Jehovu jer znamo da će on ispuniti svoje obećanje i da će nam u pravo vreme  dati večni život. Zato strpljivo istrajavamo i ne gubimo radost (Kol. 1:11, 12). Ako bismo čekali i pritom se žalili što Jehova već jednom nešto ne preduzme, samo bismo ga ražalostili (Kol. 3:12).

8. Šta ne treba da izgubimo iz vida dok razmišljamo o vernim Božjim slugama iz prošlosti?

⁸ Šta će nam pomoći da još spremnije čekamo? Primer vernih Božjih slugu koje su strpljivo čekale da Jehova ispuni svoja obećanja (Rimlj. 15:4). Dok razmišljamo o njihovom primeru, dobro je da ne izgubimo iz vida činjenicu koliko dugo su čekali, zašto su bili spremni na to i kakve blagoslove su primili zbog toga.

9, 10. Koliko su Avraham i Sara morali da čekaju na Jehovu?

⁹ Pogledajmo primer Avrahama i Sare. Oni su „zbog svoje vere i strpljenja“ dobili „ono što je obećano“. Iz Biblije saznajemo da je Avraham „pokazavši strpljenje, dobio to obećanje“, naime, Jehova mu je obećao da će ga blagosloviti i dati mu veliko potomstvo (Jevr. 6:12, 15). Zašto je Avraham morao da bude strpljiv? Jednostavno rečeno, zato što je za ispunjenje tog obećanja bilo potrebno vreme. Savez koji je Jehova sklopio s Avrahamom stupio je na snagu 14. nisana 1943. pre n. e. Tog dana su Avraham i Sara sa celim svojim domaćinstvom prešli reku Eufrat i ušli u Obećanu zemlju. Nakon toga je Avraham morao da čeka još 25 godina (do 1918. pre n. e.) da mu se  rodi Isak, a zatim još 60 godina (do 1858. pre n. e.) da mu se rode unuci, Isav i Jakov (Jevr. 11:9).

¹⁰ Koliki deo Obećane zemlje je Avraham dobio u posed? U Bibliji piše da mu Jehova „nije dao nasledstva u njoj, nijednu stopu, nego mu je obećao, dok još nije imao dece, da će je dati u posed njemu i njegovom potomstvu posle njega“ (Dela 7:5). Tek 430 godina nakon što je Avraham prešao Eufrat, njegovi potomci su postali narod i zauzeli svu tu zemlju (Izl. 12:40-42; Gal. 3:17).

11. (a) Zašto je Avraham spremno čekao na Jehovu? (b) Kako će Avraham biti blagoslovljen zbog svog strpljenja?

¹¹ Avraham je spremno čekao, jer se njegovo strpljenje zasnivalo na njegovoj veri u Jehovu. (Pročitati Jevrejima 11:8-12.) Nije izgubio radost dok je čekao, iako za svog života nije video potpuno ispunjenje obećanja koje je dobio. Zamislimo samo koliko će se radovati kad bude bio uskrsnut u raju na zemlji. Iznenadiće se kad bude video da dobar deo Biblije govori o njegovom životu i životu njegovih potomaka. * Sigurno će biti srećan kad bude u potpunosti razumeo koliko je važnu ulogu imao u ostvarenju Jehovinog obećanja o dolasku Mesije. Nema sumnje da će smatrati da se čekanje isplatilo.

12, 13. (a) Zašto je Josif morao da bude strpljiv? (b) Koji dobar stav je Josif imao?

¹² Avrahamov praunuk, Josif, takođe je strpljivo čekao na Jehovu. On je bio žrtva mnogih nepravdi. Kada je imao 17 godina, braća su ga prodala u roblje. Zatim je bio lažno optužen da je pokušao da siluje ženu svog gospodara, pa je završio u zatvoru (Post. 39:11-20; Ps. 105:17, 18). Činilo se kao da je zbog svojih dobrih dela kažnjen, a ne blagoslovljen. Ali posle 13 godina se sve odjednom promenilo. Pušten je iz zatvora i po moći je postao drugi čovek u Egiptu (Post. 41:14, 37-43; Dela 7:9, 10).

¹³ Da li je Josif zbog takvih nepravdi postao ogorčen? Da li je izgubio veru u Jehovu? Nikako. Upravo mu je ona pomogla da strpljivo čeka na Jehovu. On je video njegovu ruku u svemu što se događalo. To se jasno vidi u rečima koje je uputio svojoj braći: „Ne bojte se, zar sam ja na mestu Boga? Vi ste mi mislili zlo, ali je Bog mislio dobro da bi uradio ono što danas čini i da bi mnogim ljudima sačuvao život“ (Post. 50:19, 20). Na kraju je Josif uvideo da se isplatilo to što je strpljivo čekao na Jehovu.

14, 15. (a) Zašto je Davidovo strpljenje vredno pažnje? (b) Šta je Davidu pomoglo da strpljivo čeka na Jehovu?

¹⁴ Još jedna žrtva brojnih nepravdi bio je kralj David. Iako ga je Jehova pomazao za kralja dok je bio vrlo mlad, morao je da čeka oko 15 godina dok nije postao kralj nad Judinim domom (2. Sam. 2:3, 4). Za to vreme je morao da beži od kralja Saula koji je želeo da ga ubije. * Ponekad je utočište nalazio u okolnim zemljama  ili u pećinama u pustoši. Čak i nakon što je Saul ubijen u jednoj bici, David je morao da čeka još oko sedam godina dok nije postao kralj nad celim Izraelom (2. Sam. 5:4, 5).

¹⁵ Zašto je David spremno čekao na Jehovu? Odgovor nalazimo upravo u onom psalmu u kom je pitao Jehovu dokle će još morati da trpi nevolje. David je rekao: „Ja se u tvoju milost uzdam; neka se moje srce raduje zbog spasenja koje daješ. Pevaću Jehovi, jer je dobar prema meni“ (Ps. 13:5, 6). On se uzdao u Jehovinu milost. Čekao je svoje izbavljenje, ne gubeći radost, i duboko je razmišljao o tome kako ga je Jehova štitio. Bio je siguran da će se čekanje isplatiti.

16, 17. Kako Jehova i Isus pokazuju da su spremni da čekaju?

¹⁶ Jehova nikada ne bi očekivao od nas nešto što on sam ne čini. Zato nam pruža najbolji primer kada je reč o strpljenju. (Pročitati 2. Petrovu 3:9.) On već hiljadama godina strpljivo čeka da pitanja postavljena u Edenu jednom zauvek budu rešena i da njegovo ime bude posvećeno. Zahvaljujući tome, svi koji čekaju na Jehovu doživeće neopisive blagoslove (Is. 30:18).

¹⁷ Isus je takođe bio spreman da čeka. Iako je sve do smrti ostao veran Jehovi i iako je Jehova 33. n. e. prihvatio njegovu žrtvu, morao je da čeka sve do 1914. da postane kralj (Dela 2:33-35; Jevr. 10:12, 13). Nadalje, njegovi neprijatelji će biti potpuno uništeni tek na kraju njegove Hiljadugodišnje vladavine (1. Kor. 15:25). To je dug period za čekanje, ali sigurno će se isplatiti.

18, 19. Šta će nam pomoći da strpljivo čekamo na Jehovu?

¹⁸ Jasno je da svi moramo biti spremni da čekamo, to jest da budemo strpljivi. Šta će nam pomoći u tome? Molitva za sveti duh. Ne zaboravimo da je strpljenje plod Božjeg duha (Ef. 3:16; 6:18; 1. Sol. 5:17-19). Usrdno se molimo Jehovi da nam pomogne da istrajemo i da ne izgubimo strpljenje.

¹⁹ Setimo se šta je Avrahamu, Josifu i Davidu pomoglo da strpljivo čekaju na ispunjenje Jehovinih obećanja. Bila je to vera i pouzdanje u Jehovu. Nisu se usredsredili samo na sebe i svoje želje. Ako razmišljamo kakve su blagoslove oni doživeli, biće nam lakše da spremno čekamo na Jehovu.

20. Šta treba čvrsto da rešimo?

²⁰ Iako doživljavamo kušnje i probleme, čvrsto rešimo u svom srcu da ćemo strpljivo čekati na Jehovu. Možda ćemo s vremena na vreme iskreno reći: „Dokle, Jehova?“ (Is. 6:11). Ali uz pomoć svetog duha moći ćemo da poput Jeremije kažemo: „Jehova je nasledstvo moje [...] zato ću ga spremno čekati“ (Tužb. 3:21, 24).