1, 2. (a) Da li je moguće obući novu ličnost? (b) Koje su odlike nove ličnosti zabeležene u Kološanima 3:10-14?

U PREVODU Novi svet izraz „nova ličnost“ pojavljuje se samo dva puta (Ef. 4:24; Kol. 3:10). Odnosi se na ličnost koja je „stvorena po Božjoj volji“. Da li je moguće razviti takvu ličnost? Jeste, zato što nas je Jehova stvorio po svojoj slici, što znači da možemo odražavati njegove divne osobine (Post. 1:26, 27; Ef. 5:1).

² Budući da smo od naših praroditelja nasledili nesavršenost, svi ponekad imamo neke neispravne želje. Možda i sredina u kojoj živimo dosta utiče na nas. Ali uz Jehovinu pomoć možemo biti osobe po njegovoj volji. Da bismo imali želju da obučemo novu ličnost, bilo bi dobro da razmotrimo nekoliko njenih odlika o kojima je pisao apostol Pavle. (Pročitati Kološanima 3:10-14.) Videćemo i kako sve to možemo primeniti u službi propovedanja.

3. Koja je jedna odlika nove ličnosti?

³ Apostol Pavle je objasnio da je nepristranost važna odlika nove ličnosti. On je rekao: „Tu više nema ni Grka ni Judejca, ni obrezanja ni neobrezanja, ni tuđinca, ni Skita *, ni roba, ni slobodnjaka.“ Zašto u skupštini niko ne treba da sebe smatra boljim od drugih zbog svoje rase, nacionalnosti ili položaja u društvu? Zato što smo mi kao Hristovi sledbenici „svi jedno“ (Kol. 3:11; Gal. 3:28).

4. (a) Kako Jehovine sluge treba da se ophode prema drugima? (b) Šta može biti prepreka hrišćanskom jedinstvu?

⁴ Oni koji obuku novu ličnost prema drugima se ophode s poštovanjem, bez obzira na to kojoj rasi pripadaju ili kog su porekla (Rimlj. 2:11). To u nekim delovima sveta može predstavljati pravi izazov. Na primer, godinama ranije vlasti u Južnoafričkoj Republici odredile su na kom će području živeti pripadnici određene rase. Od tada većina ljudi, uključujući i Jehovine svedoke, nije promenila područje na kome živi. Vodeće telo je želelo da podstakne tamošnju braću da širom otvore svoje srce. Zato je u oktobru 2013. godine organizovano nešto što im je pomoglo da se međusobno bolje upoznaju (2. Kor. 6:13). O čemu se radilo?

5, 6. (a) Kako su u jednoj zemlji braća ojačala međusobno jedinstvo? (Videti sliku na početku članka.) (b) Šta je time postignuto?

⁵ Napravljen je plan da po dve skupštine u kojima objavitelji govore različitim jezicima ili pripadaju različitim rasama sarađuju tokom vikenda i druže se. Braća i sestre iz tih skupština išli su zajedno u službu propovedanja, na sastanke i pozivali su jedni druge u goste. Stotine skupština je učestvovalo u tome, a podružnica je dobila mnogo pozitivnih komentara, čak i od ljudi sa strane. Na primer, pripadnik jedne crkve je rekao: „Ja nisam Svedok, ali moram priznati da ste izvanredno organizovali delo propovedanja i da kod vas nema rasizma.“ Kako je sve to uticalo na braću?

⁶ Na primer, jedna sestra koja se zove Noma i govori kosa jezikom u početku se ustručavala da u svoj skromni dom pozove braću i sestre belce iz engleske skupštine. Ali nakon što je išla u službu propovedanja s njima i uživala u njihovom gostoprimstvu, oduševljeno je rekla: „Oni su normalni ljudi baš kao i mi!“ Kada je došao red da njena skupština ugosti englesku skupštinu, pripremila je obrok i pozvala neku braću. Među njima je bio i jedan starešina belac. Noma je rekla: „Bila sam oduševljena što je hteo da sedi maltene na podu na jednoj plastičnoj gajbi.“ Zahvaljujući ovakvoj saradnji, mnoga braća i sestre su stekli nove prijatelje i rešili da i dalje tako nastave.

7. Zašto treba da budemo samilosni?

⁷ Dok Satanin svet ne dođe svome kraju, svi ćemo se i dalje suočavati s nekim problemima. To može biti nezaposlenost, ozbiljna bolest, progonstvo, prirodne katastrofe, gubitak imovine zbog kriminala ili nešto sasvim drugo. Da bismo u takvim situacijama mogli da jedni drugima budemo podrška, moramo biti istinski  samilosni. To će nas podstaći da činimo dobro drugima (Ef. 4:32). Te odlike nove ličnosti pomoći će nam da se ugledamo na Boga i da drugima budemo izvor utehe (2. Kor. 1:3, 4).

8. Navedi primer kako samilost i dobrota mogu pozitivno uticati na sve u skupštini.

⁸ Kako u svojoj skupštini možemo pokazati još veći obzir prema onima koji su se doselili iz nekih drugih zemalja ili su u nekoj nezgodnoj situaciji? Treba da budemo srdačni prema njima i da se potrudimo da se osećaju kao kod kuće (1. Kor. 12:22, 25). Pogledajmo šta je doživeo Denikarl koji se sa Filipina preselio u Japan. Pošto je bio stranac, na poslu se suočavao s predrasudama. A onda je došao na sastanak Jehovinih svedoka. On kaže: „Skoro svi na tom sastanku bili su Japanci, ali su me srdačno dočekali kao da se oduvek znamo.“ Braća i sestre su i dalje bili dobri prema njemu, što mu je pomoglo da duhovno napreduje. Krstio se i sada služi kao starešina. Druge starešine iz te skupštine imaju samo reči hvale za njega i njegovu suprugu, Dženifer. Na primer, za njih su rekli: „Kao pioniri žive skromno i daju dobar primer drugima jer služba propovedanja zauzima važno mesto u njihovom životu“ (Luka 12:31).

9, 10. Navedi primere koji pokazuju zašto treba da budemo samilosni u službi propovedanja.

⁹ Dok propovedamo dobru vest, imamo mnogo prilika da „činimo dobro svima“ (Gal. 6:10). Na primer, u želji da pokažu dobrotu i samilost prema imigrantima, mnogi Svedoci su se potrudili da nauče njihov jezik (1. Kor. 9:23). To je donelo mnoge dobre rezultate. Jedna pionirka iz Australije, koja se zove Tifani, naučila je svahili da bi pomogla skupštini na tom jeziku u Brizbejnu. Iako joj nije bilo lako da savlada taj jezik, to je obogatilo njen život. Ona kaže: „Ako želite da vam služba bude zanimljiva, služite u nekoj skupštini na stranom jeziku. To je kao da putujete, a u stvari niste ni izašli iz svog grada. Iz prve ruke ćete videti kako su naša braća u čitavom svetu ujedinjena, što je ravno čudu.“

¹⁰ Jedna porodica u Japanu je doživela nešto slično. Ćerka u toj porodici koja se zove Sakiko kaže: „Tokom 1990-ih, u službi propovedanja smo često sretali imigrante iz Brazila. Kada smo im iz Biblije na portugalskom pokazali stihove kao što su  Otkrivenje 21:3, 4 ili Psalam 37:10, 11, 29, videli smo da ih to zanima. Neki su čak bili dirnuti do suza.“ Ali ova porodica se nije zaustavila na tome. „Kada smo videli koliko su željni istine“, kaže Sakiko, „počeli smo da kao porodica učimo portugalski.“ Kasnije su doprineli osnivanju skupštine na portugalskom. Ova porodica je tokom godina pomogla mnogim imigrantima da postanu Jehovini svedoci. „Nije nam bilo lako da naučimo portugalski“, kaže Sakiko, „ali blagoslovi koje smo doživeli potvrdili su da je sve to bilo vredno truda. Zaista smo zahvalni Jehovi za to.“ (Pročitati Dela apostolska 10:34, 35.)

11, 12. (a) Zašto je veoma važno da iz ispravnih motiva obučemo novu ličnost? (b) Šta će nam pomoći da ostanemo ponizni?

¹¹ Šta treba da nas motiviše na to da obučemo novu ličnost? Želja da ugodimo Jehovi, a ne želja da ostavimo utisak na ljude. Ne zaboravimo da je zbog ponosa čak i jedno savršeno duhovno stvorenje zgrešilo Jehovi. (Uporediti s Jezekiljem 28:17.) Budući da smo mi nesavršeni, sigurno nam je još teže da se borimo protiv ponosa i oholosti. Ali ipak možemo biti ponizni. Šta će nam u tome pomoći?

¹² Da bismo ostali ponizni, svakog dana moramo naći vremena da duboko razmišljamo o onome što stoji u Božjoj Reči (Pon. zak. 17:18-20). Naročito treba da razmišljamo o Isusovim poukama i o njegovom divnom primeru poniznosti (Mat. 20:28). On je čak oprao noge svojim apostolima (Jov. 13:12-17). Nadalje, moramo se stalno moliti Jehovi da nam svojim svetim duhom pomogne da se borimo protiv svake sklonosti da sebe smatramo boljima od drugih (Gal. 6:3, 4; Fil. 2:3).

13. Koje blagoslove donosi poniznost?

¹³ Pročitati Poslovice 22:4. Jehova od svih svojih slugu očekuje da budu ponizni, a poniznost sa sobom donosi velike blagoslove. Jedan od njih je mir i jedinstvo u skupštini. Osim toga, Jehova će onima koji su ponizni iskazati svoju nezasluženu dobrotu. Apostol Petar je rekao: „Svi se opašite poniznošću u međusobnom ophođenju, jer se Bog suprotstavlja oholima, a nezasluženu dobrotu pokazuje poniznima“ (1. Petr. 5:5).

14. Ko je najbolji primer blagosti i strpljenja?

¹⁴ U današnjem svetu se blagi i strpljivi ljudi često smatraju slabićima. Koliko je to samo daleko od istine. Te divne osobine potiču od najmoćnije osobe u svemiru, Jehove Boga. On pruža najbolji primer blagosti i strpljenja (2. Petr. 3:9). Setimo se samo kako je preko anđela odgovarao Avrahamu i Lotu na njihova pitanja (Post. 18:22-33; 19:18-21). Osim toga, Jehova je više od 1 500 godina trpeo tvrdoglav izraelski narod (Jezek. 33:11).

15. Kakav je primer Isus ostavio što se tiče blagosti i strpljenja?

¹⁵ Isus je takođe bio blag (Mat. 11:29). Nije gubio strpljenje sa svojim učenicima iako su imali mnoge mane. Dok je bio na zemlji, trpeo je neopravdane kritike verskih neistomišljenika. Ali ostao je blag i strpljiv sve do svoje smrti. Dok je trpeo neopisive bolove na mučeničkom stubu, molio se svom Ocu da oprosti onima koji su  ga pribili na stub rekavši da „ne znaju šta čine“ (Luka 23:34). Kakav divan primer blagosti i strpljenja u veoma teškim i stresnim okolnostima! (Pročitati 1. Petrovu 2:21-23.)

16. Kako možemo pokazati blagost i strpljenje?

¹⁶ Kako možemo pokazati da smo blagi i strpljivi? Apostol Pavle je spomenuo jedan od načina kada je suvernicima napisao: „Podnosite jedni druge i spremno opraštajte jedni drugima ako neko ima pritužbu na nekoga. Kao što je Jehova spremno oprostio vama, tako činite i vi“ (Kol. 3:13). Da bismo tako nešto činili, moramo biti blagi i strpljivi. Ali ako opraštamo jedni drugima, sačuvaćemo jedinstvo u skupštini.

17. Zašto je važno da budemo blagi i strpljivi?

¹⁷ Jehova očekuje od nas da budemo blagi i strpljivi. Bez takvih osobina nećemo ući u novi svet (Mat. 5:5; Jak. 1:21). Što je još važnije, svojom blagošću i strpljivošću iskazujemo čast Jehovi i pomažemo drugima da i oni budu takvi (Gal. 6:1; 2. Tim. 2:24, 25).

18. Kako su ljubav i nepristranost povezane?

¹⁸ Nijednu od ovih osobina o kojima smo govorili ne možemo ispoljavati ako nemamo ljubavi. Na primer, Isusov učenik Jakov je morao da opomene svoju braću što su se prema bogatima ophodili bolje nego prema siromašnima. On je objasnio da se takvim ponašanjem krši zapovest: „Voli svog bližnjeg kao samog sebe.“ Zatim je dodao: „Ako ste pristrani, greh činite“ (Jak. 2:8, 9). Ako volimo druge, nećemo imati predrasude prema onima koji se po obrazovanju, rasi ili društvenom statusu razlikuju od nas. Nepristranost treba da bude suštinski deo naše ličnosti, a ne samo nešto što pokazujemo forme radi.

19. Zašto je ljubav važna?

¹⁹ Ljubav je još „dugotrpljiva i dobra“ i „ne uzvisuje se“ (1. Kor. 13:4). Moramo biti strpljivi, dobri i ponizni da bismo nastavili da propovedamo dobru vest (Mat. 28:19). Te iste osobine će nam pomoći da se dobro slažemo sa svom braćom i sestrama u skupštini. Ako volimo jedni druge, u našim skupštinama će vladati jedinstvo. To će doneti hvalu Jehovi, a druge će privući istini. Zato je sasvim na mestu što se biblijski opis nove ličnosti završava sledećim rečima: „Iznad svega, obucite se u ljubav, jer vas ona savršeno povezuje“ (Kol. 3:14).

20. (a) Šta treba da se pitamo? (b) Kakvoj se budućnosti radujemo?

²⁰ Svako od nas treba da se pita šta još može učiniti kako bi skinuo i odbacio staru ličnost. Treba da se usrdno molimo Jehovi da nam pomogne da odbacimo sve stavove i postupke koji nas mogu koštati ulaska u Božje Kraljevstvo (Gal. 5:19-21). Pored toga, dobro je da se pitamo da li svoja razmišljanja i dalje usklađujemo s Jehovinim (Ef. 4:23, 24). Proces oblačenja nove ličnosti je nešto što će trajati sve dok ne budemo bili savršeni. Život će zaista biti divan kada svi budu imali novu ličnost i kada na savršen način budu odražavali Jehovine predivne osobine.