APOSTOL Pavle je pod Božjim nadahnućem govorio o plodovima svetog duha, kojih ima ukupno devet * (Gal. 5:22, 23). Ti plodovi su deo nove ličnosti koju svaki hrišćanin mora da obuče (Kol. 3:10). Kao što drvo donosi plodove ukoliko se redovno navodnjava, tako i osoba ispoljava plodove duha ukoliko taj duh deluje u njenom životu (Ps. 1:1-3).

Prvi plod o kom je apostol Pavle pisao jeste ljubav. Koliko je ona dragocena? Pavle je rekao da ako ne bi imao ljubavi, bio bi ništa (1. Kor. 13:2). Pogledajmo sada šta je ljubav i kako je svakodnevno možemo ispoljavati.

Iako se rečima ne može baš tako lako opisati šta je ljubav, Biblija govori o tome kako razmišlja i kako se ponaša osoba koja u sebi ima ljubavi. Na primer, ona je „dugotrpljiva i dobra“. Pored toga, „raduje se istini“ i „sve podnosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi“. Takva osoba takođe oseća snažnu naklonost prema drugima, iskreno brine o njima i duboko im je privržena. S druge strane, nedostatak ljubavi vodi do ljubomore, ponosa, nepristojnog ponašanja, sebičnosti i nespremnosti da se drugima oprosti. Za razliku od ljudi koji imaju takve loše karakterne crte, mi želimo da ljubav koja „ne gleda svoju korist“ bude deo naše ličnosti (1. Kor. 13:4-8).

U Bibliji piše: „Bog je ljubav“, što znači da je on oličenje ljubavi (1. Jov. 4:8). Sve što je stvorio i sve što radi, dokaz je te ljubavi. Najveći izraz njegove ljubavi prema čovečanstvu jeste to što je poslao Isusa na zemlju kako bi dao svoj život za nas. Apostol Jovan je napisao: „Po ovome se pokazala Božja ljubav prema nama: Bog je poslao svog jedinorođenog Sina u svet da preko njega dobijemo život. Ljubav je u ovome: nismo mi voleli Boga, nego je on voleo nas i poslao svog Sina kao žrtvu pomirenja za naše grehe“ (1. Jov. 4:9, 10). Zahvaljujući Božjoj ljubavi, možemo dobiti oproštenje greha, nadu i život.

Isus je dokazao da voli ljude time što je spremno izvršio Božju volju. Upravo zbog toga je apostol Pavle napisao: „Po toj ’volji‘ smo posvećeni prinošenjem tela Isusa Hrista jednom zauvek“ (Jevr. 10:9, 10). Nijedan čovek ne bi mogao pokazati veću ljubav. Isus je rekao: „Niko nema veću ljubav od ove — da neko položi svoj život za svoje prijatelje“ (Jov. 15:13). Da li se mi kao nesavršeni ljudi možemo  ugledati na Jehovu i Isusa u pokazivanju ljubavi? Možemo. Pogledajmo sada kako.

Apostol Pavle nas podstiče: „Ugledajte [se] na Boga, kao njegova voljena deca, i živite u ljubavi, kao što je i Hrist voleo vas i sebe predao za vas“ (Ef. 5:1, 2). Kada ispoljavamo ljubav u svakom aspektu života, može se reći da „živimo“ u ljubavi. Nju ne pokazujemo samo rečima već i delima. Apostol Jovan je napisao: „Dečice, nemojmo voleti samo rečju i jezikom, nego delom i istinom“ (1. Jov. 3:18). Na primer, pošto volimo Boga i bližnje, mi propovedamo dobru vest o Kraljevstvu (Mat. 24:14; Luka 10:27). Nadalje, ljubav pokazujemo i onda kada smo strpljivi, dobri prema drugima i kada smo spremni da opraštamo. Zato nam Biblija kaže: „Kao što je Jehova spremno oprostio vama, tako činite i vi“ (Kol. 3:13).

Takvu ljubav ne treba mešati sa sentimentalnošću. Na primer, neki roditelj bi učinio sve što dete traži samo da ono ne plače. S druge strane, roditelj koji zaista voli svoje dete zna kad treba da popusti, a kad da bude strog. Biblija kaže da je Jehova ljubav, ali isto tako kaže da „koga Jehova voli, njega i ukorava“ (Jevr. 12:6). Dakle, pružanje opomene i ukora kada je to potrebno jeste znak ljubavi (Posl. 3:11, 12). Naravno, ne smemo izgubiti iz vida da smo grešni i da često ne uspevamo da pokažemo ljubav. Zato na tom području uvek ima mesta za poboljšanje. Šta možemo učiniti? Pogledajmo sada tri konkretna predloga.

Kao prvo, treba da molimo Jehovu za sveti duh, čiji je plod ljubav. Isus je rekao da će Jehova „dati svetog duha onima koji ga mole za to“ (Luka 11:13). Ukoliko tražimo sveti duh i ukoliko dopustimo da nas on vodi, biće nam sve lakše da pokazujemo ljubav (Gal. 5:16). Na primer, neko ko služi kao skupštinski starešina, može tražiti sveti duh od Jehove kako bi drugima pružao savete u duhu ljubavi. Takođe, roditelji mogu tražiti sveti duh kako bi disciplinovali svoju decu u ljubavi, a ne u besu.

Kao drugo, treba da duboko razmišljamo o tome kako je Isus reagovao čak i kada su se loše ophodili prema njemu (1. Petr. 2:21, 23). To će nam najviše koristiti kada nas neko povredi ili kada doživimo neku nepravdu. U takvim situacijama bi bilo dobro da se pitamo: „Šta bi Isus učinio?“ Jednoj sestri po imenu Li je upravo to pomoglo da u jednoj situaciji ne postupi brzopleto. Ona kaže: „Jednom prilikom je moja koleginica poslala ostalim kolegama mejl u kom je napisala neke loše stvari o meni i o načinu na koji obavljam posao. To me je zaista povredilo. Međutim, tada sam se pitala: ’Kako u ovoj situaciji mogu da oponašam Isusa?‘ Nakon što sam razmišljala kako bi se možda Isus postavio, odlučila sam da tom događaju ne pridajem mnogo pažnje. Kasnije sam saznala da je ta koleginica imala zdravstvenih problema i da je bila pod velikim stresom. Zaključila sam da možda ipak nije mislila to što je napisala. Razmišljanje o Isusovom primeru pomoglo mi je da na sličan način pokažem ljubav prema njoj.“ Ukoliko oponašamo Isusa, neće nam biti teško da pokazujemo ljubav.

Kao treće, važno je da razvijamo samopožrtvovanu ljubav, po kojoj su pravi hrišćani poznati (Jov. 13:34, 35). U vezi s tim, Biblija nas podstiče da razmišljamo „onako kako je razmišljao i Hrist“. Napustivši nebo, „odrekao se samog sebe“ u našu korist i bio je spreman da umre na „mučeničkom stubu“ (Fil. 2:5-8). Ukoliko  se trudimo da poput njega razvijamo samopožrtvovanu ljubav, bićemo mu sve sličniji i bićemo spremni da korist drugih stavljamo ispred sopstvene. Šta ljubav još postiže?

Mnogo toga se može postići kada smo spremni da pokazujemo ljubav. Pogledajmo dva primera:

• MEÐUNARODNO JEDINSTVO. Zbog toga što volimo jedni druge, znamo da u koju god skupštinu da odemo, braća i sestre će nas srdačno dočekati. Pravi je blagoslov što po celom svetu imamo braću koja nas iskreno vole! (1. Petr. 5:9). Nigde nema takve ljubavi kakve ima među Božjim narodom.

• MIR. To što podnosimo „jedni druge s ljubavlju“, pomaže nam da uživamo u miru i jedinstvu (Ef. 4:2, 3). Takav mir možemo osetiti na našim skupštinskim sastancima i kongresima. Zar to nije pravo čudo, s obzirom na to u kakvom svetu živimo? (Ps. 119:165; Is. 54:13). Kad se trudimo da budemo u miru s drugima, pokazujemo da ih istinski volimo, a to sigurno raduje našeg nebeskog Oca (Ps. 133:1-3; Mat. 5:9).

Apostol Pavle je napisao da „ljubav izgrađuje“ (1. Kor. 8:1). U kom smislu? O tome je pisao u 13. poglavlju svoje prve poslanice Korinćanima, za koje neki kažu da je prava „Oda ljubavi“. Na primer, ljubav ne gleda svoju korist, nego korist drugoga (1. Kor. 10:24; 13:5). Pored toga, ljubav je nesebična, obzirna, strpljiva i dobra i zato doprinosi boljim odnosima u porodici i jedinstvu u skupštini (Kol. 3:14).

Naša ljubav prema Bogu je nešto najdragocenije. Takva ljubav ujedinjuje ljude različitog porekla, rasa i jezika kako bi mogli da služe Jehovi u jedinstvu, „rame uz rame“ (Sof. 3:9). Budimo odlučni da svakog dana pokazujemo ovaj dragoceni plod svetog duha!