1, 2. (a) Na kojim područjima možemo imati mir? (b) Zašto na zemlji još uvek u potpunosti ne postoji mir? (Videti sliku na početku članka.)

SVI težimo za mirnim životom bez briga. Zato smo veoma zahvalni Jehovi što nam daje svoj mir, koji nam pomaže da sačuvamo unutrašnji mir (Fil. 4:6, 7). Osim toga, možemo imati mir s Jehovom, jer smo mu se predali i služimo mu (Rimlj. 5:1).

² Međutim, još uvek nije došlo vreme da Bog u potpunosti uspostavi mir na zemlji. Živimo u poslednjim danima obeleženim sukobima i okruženi smo nasilnim ljudima (2. Tim. 3:1-4). Pored toga, u duhovnom smo ratu, jer se borimo protiv uticaja Satane i njegovih lažnih učenja (2. Kor. 10:4, 5). Pa ipak, možda nam najteže pada kada nas ne razumeju članovi porodice i rođaci koji ne služe Jehovi. Možda nam se rugaju zbog naših verovanja, optužuju nas da stvaramo podele u porodici ili nam prete da će nas se odreći ako nastavimo da služimo Jehovi. Kako treba da gledamo na to? Kako možemo sačuvati mir kada se tako nešto desi?

3, 4. (a) Do čega vode Isusova učenja? (b) Kada je naročito teško slediti Isusa?

³ Isus je znao da neće svi prihvatiti njegova učenja i da će ona dovesti do podela među ljudima. Takođe je znao da će zbog toga njegovi učenici nailaziti na protivljenje i da će im biti potrebna hrabrost. Takvo protivljenje bi moglo narušiti mir u porodici. Isus je o tome rekao: „Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju. Nisam došao da donesem mir, nego mač. Jer sam došao da razdvojim čoveka od njegovog oca, i kćer od njene majke, i snahu od njene svekrve. Zaista, čoveku će neprijatelji biti njegovi ukućani“ (Mat. 10:34-36).

⁴ Kada je rekao: „Ne mislite da sam došao da donesem mir“, Isus je svoje slušaoce podstakao da razmišljaju o tome šta mogu da očekuju ukoliko postanu njegovi učenici. Naravno, njegov cilj nije bio da stvara podele, već da prenese istinu o Bogu (Jov. 18:37). Pa ipak, trebalo je da njegovi učenici znaju da im neće uvek biti lako da ga slede, pogotovo ako njihovi članovi porodice ili bliski prijatelji ne prihvate istinu.

5. Sa čime su se Isusovi učenici suočavali?

⁵ Isus je rekao da će njegovi učenici doživljavati mnoge nevolje, a među njima je i protivljenje u porodici (Mat. 10:38). Ali oni su bili spremni da istraju zbog Hrista iako su im se članovi porodice rugali i udaljili se od njih. Zato su dobili mnogo više nego što su izgubili. (Pročitati Marka 10:29, 30.)

6. Šta ne smemo zaboraviti kada nam članovi porodice i rođaci zameraju što služimo Jehovi?

⁶ Ukoliko se i nama desi da nam članovi porodice i rođaci zameraju što služimo Jehovi, nećemo zbog toga prestati da ih volimo. Međutim, ne smemo zaboraviti da ništa ne sme zaseniti našu ljubav prema Jehovi i Hristu (Mat. 10:37). Takođe, moramo imati na umu da će Satana pokušati da iskoristi našu ljubav prema porodici kako bi nas naveo da budemo neverni Jehovi. Pogledajmo sada u kojim situacijama se to može desiti i kako možemo da istrajemo.

7. Kako treba da gledamo na svoj brak ukoliko naš bračni drug ne služi Jehovi?

⁷ Biblija kaže da će oni koji stupe u brak imati „telesnu nevolju“ (1. Kor. 7:28). Međutim, dodatan stres i napetost u braku nastaje ukoliko naš bračni drug ne služi Jehovi. Veoma je važno da na takvu situaciju gledamo iz Jehovinog ugla. To što naš bračni drug trenutno nije Hristov sledbenik nije opravdan razlog za razdvajanje ili razvod (1. Kor. 7:12-16). Na primer, ukoliko muž ne služi Jehovi i ne predvodi u duhovnim aktivnostima, žena i dalje treba da ga poštuje zato što je on poglavar porodice. Isto tako, ukoliko žena ne služi Jehovi, muž koji je Jehovin sluga treba da je voli i brine o njoj (Ef. 5:22, 23, 28, 29).

8. Šta treba da se pitamo ako naš bračni drug pokušava da nam u nekoj meri ograniči služenje Jehovi?

⁸ Šta treba da radimo ako naš bračni drug pokušava da nam u nekoj meri ograniči služenje Jehovi? Na primer, jednoj sestri je muž rekao da može da ide u službu propovedanja samo određenim danima u sedmici. Ukoliko se i mi nađemo u sličnoj situaciji, pitajmo se: „Da li moj bračni drug zahteva od mene da prestanem da služim Jehovi? Ako ne zahteva, da li mogu da mu izađem u  susret?“ Razumnost će nam pomoći da izbegnemo nepotrebnu napetost u braku (Fil. 4:5).

9. Kako možemo poučiti decu da poštuju roditelja koji ne služi Jehovi?

⁹ Ukoliko naš bračni drug ne služi Jehovi, vaspitavanje dece može biti posebno izazovno. Na primer, decu treba da poučimo biblijskoj zapovesti: „Poštuj svog oca i svoju majku“ (Ef. 6:1-3). Ali šta ako se naš bračni drug ne pridržava biblijskih merila? Deca i tada treba da vide da mi poštujemo svog bračnog druga. Usredsredimo se na njegove lepe osobine i pokažimo da cenimo dobre stvari koje čini. Nemojmo pred decom govoriti negativno o njemu. Umesto toga, objasnimo im da svako mora da izabere da li će služiti Jehovi. Nadalje, dobro ponašanje dece može navesti roditelja koji ne služi Jehovi da prihvati istinu.

10. Kako možemo poučavati decu biblijskoj istini ukoliko naš bračni drug ne služi Jehovi?

¹⁰ Ponekad se može desiti da naš bračni drug zahteva da deca učestvuju u paganskim proslavama ili da budu poučena lažnim učenjima. Nadalje, neki muževi mogu zabraniti svojoj ženi da poučava decu istini iz Biblije. Pa ipak, ona će učiniti sve što može da bi ih poučila istini (Dela 16:1; 2. Tim. 3:14, 15). Možda će joj muž braniti da vodi uobičajen biblijski kurs s maloletnom decom ili da ih vodi na sastanke. Iako će ona učiniti ono što on traži, i dalje može da razgovara s decom o svojoj veri kad god joj to okolnosti dozvoljavaju. Na taj način, deca će biti  poučena o Jehovi i njegovim moralnim merilima (Dela 4:19, 20). Naravno, ona će na kraju sama doneti odluku da li će služiti Jehovi (Pon. zak. 30:19, 20). *

11. Šta može biti problem u odnosima s rođacima koji ne služe Jehovi?

¹¹ Kada smo počeli da proučavamo Bibliju s Jehovinim svedocima, možda o tome nismo odmah razgovarali sa svojim rođacima. Međutim, kako je naša vera rasla, poželeli smo da im kažemo nešto što smo naučili (Mar. 8:38). Možda je to što smo im odvažno svedočili dovelo do trzavica. Sada ćemo osmotriti kako možemo da zadržimo dobre odnose s njima, a da pritom ostanemo verni Jehovi.

12. (a) Zašto nam se rođaci mogu protiviti? (b) Kako možemo biti saosećajni prema rođacima koji nisu Svedoci?

¹² Budimo saosećajni. Iako smo srećni što smo saznali istinu iz Biblije, naši rođaci možda misle da smo zavedeni ili da smo postali deo neke sekte. Možda misle da ih više ne volimo jer ne proslavljamo praznike s njima. Takođe se mogu plašiti da će nam se nešto loše desiti. Zato je važno da budemo saosećajni. Kako? Tako što ćemo se potruditi da ih razumemo i tako što ćemo ih pažljivo slušati da bismo shvatili šta ih stvarno brine (Posl. 20:5). U tome možemo da oponašamo apostola Pavla, koji se trudio da razume sve vrste ljudi kako bi im preneo dobru vest (1. Kor. 9:19-23).

13. Na koji način treba da razgovaramo s našim rođacima?

¹³ Budimo ljubazni. U Bibliji piše: „Neka vaša reč uvek bude ljubazna“ (Kol. 4:6). Iako to nije uvek lako, možemo moliti Jehovu da nam da sveti duh kako bismo u razgovoru s rođacima ispoljavali plodove njegovog duha. Ne bi bilo na mestu da ulazimo u raspravu kada su u pitanju njihova verovanja. Ako nas svojim govorom ili postupcima povrede, dobro je da oponašamo primer apostolâ. O tome je Pavle napisao: „Kad nas vređaju, blagosiljamo. Kad nas progone, strpljivo podnosimo. Kad nas kleveću, odgovaramo ljubazno“ (1. Kor. 4:12, 13).

14. Do čega može voditi naše dobro ponašanje?

¹⁴ Pružimo svedočanstvo svojim ponašanjem. Iako je važno da s rođacima ljubazno razgovaramo, još je važnije naše ponašanje. (Pročitati 1. Petrovu 3:1, 2, 16.) Zato svojim delima pokažimo da kao Jehovini svedoci imamo srećne porodice, da dobro brinemo o svojoj deci i da vodimo moralno čist i ispunjen život. Iako možda naši rođaci neće prihvatiti istinu, mi ćemo i dalje biti srećni jer svojim dobrim ponašanjem radujemo Jehovu.

15. Šta će nam pomoći da izbegnemo sukobe s rođacima?

¹⁵ Pripremimo se. Dobro je da razmislimo koje situacije bi mogle voditi do sukoba i kako ćemo se postaviti ako do njih dođe (Posl. 12:16, 23). Jedna sestra iz Australije o tome kaže: „Pošto se moj svekar snažno protivio istini, suprug i ja smo morali da se pripremimo pre nego što bismo ga pozvali telefonom. Molili bismo se Jehovi da nam pomogne kako ne bismo burno reagovali na njegove ljutite reakcije. Tako smo imali spremne teme za razgovor kako bi sve bilo u prijateljskom duhu. Da bismo izbegli duge razgovore koji bi mogli voditi do žučne rasprave o religiji, odredili smo koliko ćemo dugo razgovarati.“

16. Šta treba da uzmemo u obzir ukoliko se borimo s osećajem krivice kada je reč o rođacima?

 ¹⁶ Naravno, ne možemo izbeći sve nesuglasice s rođacima. Kad dođe do nesporazuma, tada možda imamo osećaj krivice, budući da ih volimo i želimo da budemo u dobrom odnosu s njima. Međutim, ne smemo zaboraviti da vernost Jehovi treba da nam bude važnija od ljubavi prema porodici i rođacima. Kada imamo takav stav, pomoći ćemo im da uvide da je služenje Jehovi nešto veoma važno. Pa ipak, ne možemo nikoga naterati da prihvati istinu. Međutim, naš primer im može pomoći da uvide koliko je dobro služiti Jehovi. Na kraju krajeva, Jehova i njima daje priliku da sami odluče da li će mu služiti (Is. 48:17, 18).

17, 18. Šta će nam pomoći ukoliko neki član porodice napusti Jehovu?

¹⁷ Kada je neki član porodice isključen ili istupi iz skupštine, to može biti veoma bolno. Kako se možemo izboriti s tim?

¹⁸ Ostanimo zaokupljeni duhovnim aktivnostima. Radimo na svojoj duhovnosti tako što ćemo redovno čitati Bibliju, pripremati se za sastanke i učestvovati na njima, redovno ići u službu i moliti se Jehovi za snagu kako bismo istrajali (Jud. 20, 21). Ali šta ako to sve radimo, a i dalje nam je veoma teško? Nemojmo odustati! Duhovne aktivnosti nam mogu pomoći da savladamo negativne misli i osećanja. Na primer, razmislimo o onome što je doživeo pisac 73. psalma. On je prolazio kroz težak period, zbog čega se borio s negativnim osećanjima. Ali služenje Jehovi mu je pomoglo da na ispravan način sagleda stvari (Ps. 73:16, 17). To će i nama pomoći.

19. Kako možemo pokazati da poštujemo Jehovine odluke?

¹⁹ Poštujmo Jehovinu odluku kada nekoga ukorava. Iako na početku ukoravanje može biti bolno, ono će dugoročno gledano doneti korist svima, uključujući i onoga koji više nije član skupštine. (Pročitati Jevrejima 12:11.) Na primer, Jehova nam je dao zapovest da prestanemo da se družimo sa onima koji se ne kaju za svoje grehe (1. Kor. 5:11-13). Iako to nije nimalo lako, kada neki član porodice više ne služi Jehovi, moramo izbegavati nepotreban kontakt s njim putem telefona, poruka, pisama, mejlova ili društvenih mreža.

20. Čemu se možemo nadati?

²⁰ Ne gubimo nadu. U Bibliji stoji da se ljubav svemu nada. Zato ne gubimo nadu da će oni koji su napustili Jehovu ponovo postati deo njegovog naroda (1. Kor. 13:7). Ukoliko primetimo neku pozitivnu promenu kod člana porodice koji je prestao da služi Jehovi, šta možemo uraditi? Možemo se moliti da on smogne snage da postupa po biblijskim načelima i odazove se na Jehovin poziv: „Vrati se meni“ (Is. 44:22).

21. Šta treba da radimo ukoliko nam se članovi porodice protive što služimo Jehovi?

²¹ Isus je rekao da ako bilo kog čoveka volimo više od njega, nismo ga dostojni. Međutim, on je bio uveren da će njegovi učenici imati hrabrosti da mu ostanu verni uprkos protivljenju u porodici. Ako je to što smo postali Isusovi učenici donelo „mač“ u našu porodicu, oslonimo se na Jehovu kako bi nam pomogao da se izborimo sa svim što to nosi sa sobom (Is. 41:10, 13). Budimo radosni jer znamo da ugađamo Jehovi i Isusu i da će nas oni nagraditi zbog naše vernosti.