Перейти к основным материалам

Перейти к содержанию

Бӕхуӕрдунтӕ ӕма кади ходӕ уӕ гъӕуай кӕнунцӕ

Бӕхуӕрдунтӕ ӕма кади ходӕ уӕ гъӕуай кӕнунцӕ

«Уотӕ уодзӕй, уӕ Хуцау Йеговӕмӕ ку игъосайтӕ, уӕд» (ЗАХ. 6:15).

ЗАРТӔ: 61, 22

1, 2. Захари ӕвдӕймаг цӕстӕбӕлуайӕн ку фӕууидта, уӕд Йерусалим цӕхуӕн уавӕри адтӕй?

ЗАХАРИ ӕвдӕймаг цӕстӕбӕлуайӕн ку фӕууидта, уӕд ма ибӕл, ӕвӕдзи, берӕ фӕссагъӕс кодта. Йеговӕ ин бавдиста, фудгӕнгутӕй дзуапп ӕнӕмӕнгӕй ке байагордзӕй. Ӕма кӕд еци зӕрдӕвӕрд Захарий хъӕбӕр бафедар кодта, уӕддӕр уавӕр ба не ’ййивта. Беретӕ идарддӕр дӕр сӕ фудгъуддӕгтӕ кодтонцӕ, Йерусалими ковӕндонӕ ба ӕрдӕгкондӕй лӕудтӕй. Цума дзиуиттӕгтӕ уотӕ тагъд цӕмӕн фӕууагътонцӕ, Йеговӕ син ке баихӕс кодта, еци куст? Йерусалиммӕ айдагъ уой туххӕй раздахтӕнцӕ, цӕмӕй сӕхе цард исаразонцӕ?

2 Захари ӕй зудта, дзиуиттӕгтӕй Йерусалиммӕ ка раздахтӕй, етӕ, Йеговӕбӕл федарӕй ка ӕууӕндтӕй, уӕхӕн адӕн ке адтӕнцӕ. Вавилони цӕргӕй неци гъӕуагӕ адтӕнцӕ, адтӕй син хӕдзӕрттӕ дӕр, удта куст дӕр. Фал сӕ «ӕцӕг Хуцау исразӕнгард кодта» еци цард ниууадзун (Езд. 1:2, 3, 5). Етӕ, зӕгъӕн ес, ӕма сӕ райгурӕн бӕстӕ ниууагътонцӕ ӕма рацудӕнцӕ, сӕ фулдӕр уингӕ дӕр ке некӕдма фӕккодтонцӕ, еци зӕнхӕмӕ. Сӕ над адтӕй хъӕбӕр зин, тӕссаг ӕма даргъ, еу-1 600 километри. Цума син Йегови ковӕндонӕ исаразун, уотӕ ӕхсидзгӕ ку н’ адтайдӕ, уӕд уӕхӕн идард надбӕл рацудайуонцӕ?

3, 4. Уацарӕй ка ӕрӕздахтӕй, еци дзиуиттӕгтӕ цӕхуӕн зиндзийнӕдтӕбӕл исӕмбалдӕнцӕ?

3 Расагъӕс кӕнӕ, Вавилонӕй Йерусалиммӕ над цӕхуӕн даргъ адтайдӕ. Адӕнӕн берӕ рӕстӕг адтӕй расагъӕс кӕнунмӕ, уоми син цӕхуӕн хӕдзӕрттӕ уодзӕй ӕма куд цӕрдзӕнцӕ, уобӕл. Хестӕртӕ син, ӕвӕдзи, дзурдтонцӕ, Йерусалим ӕма ӕ ковӕндонӕ кӕддӕр цӕхуӕн рӕсугъд адтӕнцӕ, уой (Езд. 3:12). Ду дӕр еци адӕни астӕу ку адтайсӕ ӕма Йерусалим фиццаг хатт ку фӕууидтайсӕ, уӕд цӕбӕл расагъӕс кодтайсӕ? Ӕвӕдзи дин зин адтайдӕ, ӕдзӕрӕг ӕма хъамилти буни ка ниццӕй, уӕхӕн кӕлӕддзӕгтӕ фӕууинун. Кӕддӕр федар ӕма бӕрзонд фӕрстӕ, удта колдуар ӕма гъӕуайгӕнӕн мӕсгутӕ нур ӕнцӕ ӕрдӕгкалд. Барӕ-нӕбари дӕр расагъӕс кодтайсӕ, Вавилони цӕхуӕн фӕтӕн ӕма бӕрзонд фӕрстӕ адтӕй, уобӕл. Фал израилӕгтӕн уой туххӕй сӕ нифс нӕ басастӕй. Цӕмӕннӕ? Уомӕн ӕма ’й уидтонцӕ, сӕ даргъ надбӕл цӕугӕй син Йеговӕ куд ӕнхус кодта ӕма сӕ куд гъӕуай кодта, уой. Йерусалиммӕ куддӕр исхъӕрдтӕнцӕ, уотӕ фиццагидӕр ковӕндони бунати нивондхӕссӕн искодтонцӕ, цӕмӕй си, алли бон дӕр ке гъудӕй хӕссун, еци нивӕндтӕ хастайуонцӕ (Езд. 3:1, 2). Гъуддагмӕ хъӕбӕр зингзӕрдӕй февналдтонцӕ ӕма фиццаг бакастӕй уотӕ зиндтӕй, цума сӕ неци бакъулумпи кӕндзӕй.

4 Израилӕгтӕн ковӕндонӕй уӕлдай ма гъудӕй сӕ горӕттӕ ӕма сӕ хӕдзӕрттӕ дӕр кӕнун, удта сӕ зӕнхитӕ итаун ӕма сӕ бийнонтӕ дарун (Езд. 2:70). Еу загъдӕй син куст берӕ адтӕй. Тагъд рӕстӕги ба син знӕгтӕ дӕр фӕззиндтӕй, ӕма син 15 анзей дӕргъи аллихузи къахкъуӕрӕнтӕ ӕвардтонцӕ (Езд. 4:1–4). Н. э. размӕ 522 анзи ба ма Персий паддзах бардзурд равардта, цӕмӕй Йерусалими еугур арӕзтадон куститӕ дӕр ӕрлӕуун кодтайуонцӕ. Горӕт идарддӕр ци бауодзӕй, е бӕрӕг нӕбал адтӕй (Езд. 4:21–24).

5. Йеговӕ ӕ адӕни нифс куд бафедар кодта?

5 Йеговӕ ӕй зудта, ӕ адӕнӕн сӕ нифс бафедар кӕнун ке гъӕуй. Уомӕ гӕсгӕ Захарийӕн фӕстаг цӕстӕбӕлуайӕн бавдиста, цӕмӕй син балӕдӕрун кодтайдӕ, нурмӕти ке ’скодтонцӕ, еци гъуддӕгтӕн устур аргъ ке кӕнуй ӕма сӕ ке уарзуй. Е син зӕрдӕ байвардта, гъӕуай сӕ ке кӕндзӕй, ци куст син баихӕс кодта, уомӕ фӕстӕмӕ ку раздӕхонцӕ, уӕд. Ковӕндонӕ конд ке ӕрцӕудзӕй, уой туххӕй Йеговӕ загъта: «Уотӕ уодзӕй, уӕ Хуцау Йеговӕмӕ ку игъосайтӕ, уӕд» (Зах. 6:15).

УӔЛАРВОН ӔФСАД

6. а) Захарий ӕстӕймаг цӕстӕбӕлуайӕн цӕмӕй райдӕдта? (Кӕсӕ хузӕмӕ статьяй райдайӕни.) б) Бӕхтӕ фӕйнӕхузи цӕмӕн адтӕнцӕ?

6 Захарий ӕстӕймаг цӕстӕбӕлуайӕн, ӕвӕдзи, нифс тӕккӕ хъӕбӕрдӕр федар кӕнуй. (Бакӕсӕ Захари 6:1–3.) Дӕ цӕститӕбӕл рауайун кӕнӕ, ци фӕууидта, уой. Дууӕ ӕрхи хонхей астӕу фӕззиндтӕй цуппар бӕхуӕрдуни. Цуппар бӕхи дӕр сӕ хузӕй хецӕн кодтонцӕ, ӕма сӕ уой фӕрци кӕрӕдземӕй рартасун ӕнгъизтӕй. Ӕма Захари изӕди бафарста: «Мӕ хецау, атӕ ци ’нцӕ?» (Зах. 6:4). Аци фарстабӕл мах дӕр фӕндуй дзуапп базонун, уомӕн ӕма Захарий цӕстӕбӕлуайӕн махмӕ дӕр хауй.

Йеговӕ абони дӕр ӕ изӕдти рарветуй, цӕмӕй ин ӕ адӕни гъӕуай кӕнонцӕ ӕма сӕ федар кӕнонцӕ

7, 8. а) Захарий цӕстӕбӕлуайӕни дууӕ хонхи цӕмӕ амонунцӕ? б) Еци дууӕ хонхи ӕрхийӕй конд цӕмӕн ӕнцӕ?

7 Библий арӕх хуӕнхтӕ паддзахадӕмӕ кенӕ хецауадӕмӕ фӕййамонунцӕ. Захари ке фӕууидта, еци хуӕнхтӕ дӕр Данели пахампаради ци хуӕнхти кой цӕуй, уони хузӕн ӕнцӕ. Сӕ еу си амонуй Йегови ӕнӕкӕрон хъаурӕ ӕма ӕносон хецаудзийнадӕмӕ, иннӕ ба, ӕ Паддзах Киристе кӕмӕн ӕй, еци Паддзахадӕмӕ (Дан. 2:35, 45). 1914 анзи, фӕззӕги Киристе Паддзах ку иссӕй, уӕд еци хуӕнхтӕ ӕрфедар ӕнцӕ, ӕма сӕ сӕйраг ихӕс ӕй, зӕнхӕбӕл Хуцауи фӕндон исӕнхӕст кӕнун.

8 Цума еци дууӕ хонхи ӕрхийӕй конд цӕмӕн адтӕнцӕ? Ӕрхи дӕр сугъзӕрийни хузӕн хъазар ӕма ӕрттевагӕ ӕфсӕйнаг ӕй. Израилӕгтӕ Хуцауи цатур, уой фӕсте ба ковӕндонӕ дӕр ку кодтонцӕ, уӕд син Йеговӕ загъта, цӕмӕй архийӕй испайда кодтайуонцӕ (Рац. 27:1–3; 1 Пад. 7:13–16). Мадта еци дууӕ хонхи ӕрхийӕй конд ке адтӕнцӕ, е амонуй, Йегови хецаудзийнадӕ ӕма Киристей Паддзахади хӕццӕ рабарӕн дӕр ке неци ес ӕма сӕ хъаурӕ ӕнӕкӕрон ке ӕй, уомӕ. Уони дӕлбарӕ адӕн цӕрдзӕнцӕ ӕдасӕй ӕма хайгин уодзӕнцӕ хъӕбӕр берӕ арфӕдзийнӕдтӕй.

9. Бӕхуӕрдунтӕ ка аразуй, етӕ ка ’нцӕ ӕма син цӕхуӕн ихӕс ес?

9 Мадта бӕхуӕрдунтӕ ӕма сӕ ка аразуй, етӕ ба цӕмӕ амонунцӕ? Ка сӕ аразуй, етӕ ӕнцӕ изӕдтӕ, гӕнӕн ес, ӕма изӕдти къуӕрттӕ дӕр. (Бакӕсӕ Захари 6:5–8.) Етӕ «ӕгас зӕнхи Бардарӕги рази лӕудтӕнцӕ ӕма нур уордиги цӕунцӕ». Ес син ӕхсидзгӕ ихӕслӕвӕрд. Изӕдтӕ ӕрвист ӕнцӕ аллихузи рауӕнтӕмӕ, цӕмӕй Хуцауи адӕни гъӕуай кӕнонцӕ, уӕлдайдӕр ба «цӕгат зӕнхӕй», гъома Вавилонӕй. Еци цӕстӕбӕлуайӕни фӕрци Хуцауи адӕн зудтонцӕ, Вавилони цагъартӕ ке некӕдбал исуодзӕнцӕ, уой. Расагъӕс кӕнӕ, е цӕхуӕн уодӕнцойнӕ адтӕй, Захарий рӕстӕги ковӕндонӕ ка аразта, еци адӕнӕн. Етӕ ’й зудтонцӕ, се знӕгти бон сӕ бауорамун ке не ’суодзӕй, уой.

10. Захари бӕхуӕрдунти туххӕй ци цӕстӕбӕлуайӕн фӕууидта, е нин цӕхуӕн нифс дӕттуй?

10 Абони дӕр, Захарий рӕстӕги куд адтӕй, уотӕ Йеговӕ ӕ изӕдти рарветуй, цӕмӕй ин ӕ адӕни гъӕуай кӕнонцӕ, удта сӕ федар кӕнонцӕ (Мал. 3:6; Дзиуит. 1:7, 14). 1919 анзи Йеговӕ ӕ адӕни «Устур Вавилони» уацарӕй ку исуӕгъдӕ кодта, уӕдӕй фӕстӕмӕ се ’знӕгтӕ аллихузи мадзӕлттӕй пайда кӕнунцӕ, цӕмӕй сӕ бакъулумпи кӕнонцӕ. Фал уӕддӕр сӕ фӕндтӕй неци уайуй, ӕма Хуцауи адӕн фулдӕрӕй-фулдӕр кӕнунцӕ (Рарг. 18:4). Изӕдтӕ нӕ уотӕ ке гъӕуай кӕнунцӕ, уомӕ гӕсгӕ мах дӕр тӕрсун нӕ гъӕуй, нӕуӕгӕй бабӕй «Устур Вавилони» уацари ке бахаудзиан, уомӕй (Пс. 34:7). Мах гъӕуама идарддӕр дӕр Йеговӕн цийнӕгӕнгӕй лӕггадӕ кӕнӕн. Захарий пахампарадӕ нин лӕдӕрун кӕнуй дууӕ хонхи нӕ ке гъӕуай кӕнунцӕ ӕма нин тӕссаг ке нецӕмӕй ӕй.

11. Сайтани дуйней хецауӕдтӕ Хуцауи адӕнбӕл сӕхе ке ниццӕвдзӕнцӕ, уомӕй цӕмӕн гъӕуама ма тӕрсӕн?

11 Хъӕбӕр тагъд рӕстӕги Сайтани дуйней хецауӕдтӕ байеу уодзӕнцӕ ӕма сӕхе Хуцауи адӕнбӕл ниццӕвдзӕнцӕ, цӕмӕй сӕ фесафонцӕ (Йез. 38:2, 10–12; Дан. 11:40, 44, 45; Рарг. 19:19). Йезекили пахампаради куд финст ӕй, уомӕ гӕсгӕ еци зӕнхон хецауӕдтӕ ӕнцӕ мегъти хузӕн. Етӕ бӕхтӕбӕл мӕстӕйдзагӕй рацӕудзӕнцӕ Хуцауи адӕни нихмӕ (Йез. 38:15, 16) *. Цума нӕ уомӕй тӕрсун гъӕуй? Нӕ гъӕуй, уомӕн ӕма нӕ фарс ӕнцӕ уӕларвон бӕхгин ӕфсӕдтӕ. Устур бӕллӕхи рӕстӕг Йегови изӕдтӕ ӕ адӕни фарс рахуӕцдзӕнцӕ ӕма сӕ фӕййервӕзун кӕндзӕнцӕ, Хуцауи хецаудзийнади нихмӕ ка рацӕуа, уони ба еугурейдӕр исафгӕ кӕндзӕнцӕ (2 Фес. 1:7, 8). Е дессаги рӕстӕг уодзӕй! Фал цума Йегови уӕларвон ӕфсӕдти сӕргълӕууӕг ка ӕй?

ЙЕГОВӔ ПАДДЗАХ ӔМА САУГИНБӔЛ ӔРКОДТА КАДИ ХОДӔ

12, 13. а) Йеговӕ Захарийӕн ци бакӕнун кодта? б) Захарий пахампаради Тала Киристемӕ ке амонуй, уой кӕцӕй зонӕн?

12 Йеговӕ Захарийӕн ци цӕстӕбӕлуайӕнтӕ фӕууинун кодта, уони Захарийӕй ӕндӕр неке фӕууидта. Фал нур ба Захари кӕнуй, иннетӕ дӕр ке фӕууиндзӕнцӕ ӕма сӕ ковӕндонӕ кӕнунмӕ ка баразӕнгард кӕндзӕй, еу уӕхӕн гъуддаг. (Бакӕсӕ Захари 6:9–12.) Ӕртӕ нӕлгоймаги, Хелдай, Тови ӕма Йедай, ӕрӕги Вавилонӕй исхъӕрдтӕнцӕ. Ӕма Йеговӕ Захарийӕн загъта, цӕмӕй еци нӕлгоймӕгтӕй ӕвзестӕ ӕма сугъзӕрийнӕ райстайдӕ ӕма си «рӕсугъд кади ходӕ» искодтайдӕ (Зах. 6:11). Цума еци кади ходӕ кӕбӕл ӕркӕнун кодта. Иуди муггагӕй ка адтӕй ӕма Давиди байзӕддаг ка адтӕй, еци хецау Зоровавелбӕл? Нӕъ. Захари кади ходӕ ӕркодта Иоседеки фуртбӕл, хестӕр саугин Йесобӕл. Ӕвӕдзи, уой ка фӕууидта, уонӕмӕ е дессаг фӕккастӕй.

13 Еци хестӕр саугин цума паддзах иссӕй? Не ’ссӕй, уомӕн ӕма паддзах Давиди хӕдзарвӕндагӕй н’ адтӕй. Йеговӕ кади ходӕ Иоседеки фурт Йесобӕл ке ӕркӕнун кодта, уомӕй бавдиста, федӕни ӕ адӕнӕн паддзах дӕр ӕма саугин дӕр ка уодзӕй, уӕхӕн ке фӕззиндзӕй. Йеговӕ ӕй исхудта Тала. Библийӕй бӕрӕг ӕй, еци Тала Йесо Киристе ке ӕй (Ис. 11:1; Матф. 2:23).

14. Киристе Паддзах ӕма Хестӕр Саугин ке ӕй, уомӕ гӕсгӕ куд архайуй?

14 Йесо Киристе паддзах дӕр ӕй ӕма Хестӕр Саугин дӕр. Куд уӕларвон ӕфсӕдти сӕргълӕууӕг, уотӕ Хуцауи адӕни аци ӕнӕхатир дуйнейӕй гъӕуай кӕнуй (Йер. 23:5, 6). Тагъд рӕстӕги Йесо, Хуцауи хецаудзийнади нихмӕ ка цӕуй, уони хӕццӕ исхуӕцдзӕй ӕма сӕбӕл фӕууӕлахез уодзӕй. Уотемӕй Хуцауи адӕни се знӕгтӕй фӕййервӕзун кӕндзӕй (Рарг. 17:12–14; 19:11, 14, 15). Фал бал уой размӕ Киристейӕн, кенӕ Талайӕн гъӕудзӕй еу ӕхсидзгӕ гъуддаг бакӕнун.

КОВӔНДОНӔ ИСАРАЗДЗӔЙ

15, 16. а) Мах рӕстӕги Хуцауи адӕни ка ӕма куд искӕдзос кодта? б) Киристей минанзон хецаудзийнадӕ цӕмӕ ӕркӕндзӕй?

15 Хуцау Киристей айдагъ Паддзах ӕма Хестӕр Саугинӕй не ’сӕвардта, фал ма ин баихӕс кодта «Йегови ковӕндонӕ» исаразун. (Бакӕсӕ Захари 6:13.) 1919 анзи райдӕдта еци куст кӕнун ӕма Хуцауи адӕни Устур Вавилонӕй, гъома мӕнгӕ дини уацарӕй, исуӕгъдӕ кодта. Йесо киристон ӕмбурд нӕуӕгӕй ӕрфедар кодта, удта исӕвардта «ӕууӕнкгун ӕма зундгин цагъари». Еци исӕрст ӕнсувӕрти къуар разамунд дӕттуй, Йегови ӕнӕуингӕ ковӕндони зӕнхон тургъти ци куст цӕуй, уомӕн (Матф. 24:45). Уомӕй уӕлдай ма Киристе абони дӕр Хуцауи адӕни кӕдзос кӕнуй ӕма син ӕнхус кӕнуй Йеговӕн, куд ӕмбӕлуй, уотӕ лӕггадӕ кӕнун (Мал. 3:1–3).

16 Минанзон хецаудзийнади рӕстӕг Киристе ӕма 144 000 паддзахи ӕма саугини еузӕрдон адӕнӕн банхус кӕндзӕнцӕ, ӕнхӕст адӕймӕгтӕ исун. Уой фӕсте зӕнхӕбӕл цӕрдзӕнцӕ ӕрмӕстдӕр ӕцӕг Хуцауи лӕггадгӕнгутӕ. Ӕма фӕстагмӕ ӕгас зӕнхӕбӕл дӕр адӕн Хуцауӕн, раст куд ӕй, уотӕ ковдзӕнцӕ.

АРӔЗТАДОН ГЪУДДАГИ АРХАЙЕТӔ

17. Йеговӕ дзиуиттӕгтӕн сӕ нифс куд бафедар кодта ӕма сӕбӕл е куд фӕббӕрӕг ӕй?

17 Захарий хабар еци рӕстӕги дзиуиттӕгтӕн цӕбӕл дзорӕг адтӕй? Йеговӕ син зӕрдӕ байвардта, ӕнхус син ке кӕндзӕй ӕма сӕ ке багъӕуай кӕндзӕй. Федарӕй син загъта, ковӕндонӕ конд ке ӕрцӕудзӕй, ӕма син е нифси хуасӕ куд н’ адтӕй. Фал дзиуиттӕгтӕй, ӕвӕдзи, не ’руагӕс кодта, уӕхӕн минкъий адӕни къуар, уӕхӕн устур куст искӕнун ке бафӕраздзӕнцӕ. Захари син еу цидӕр ку загъта, уӕд, уой фӕсте нӕбал гурусхӕ кодтонцӕ, ӕма нӕбал тарстӕнцӕ. Йеговӕ син зӕрдӕ байвардта, Хелдай, Тови ӕма Йедайӕй уӕлдай ма сӕмӕ ӕнхусмӕ берӕ ӕндӕр адӕн дӕр ке фӕззиндзӕй. (Бакӕсӕ Захари 6:15.) Нур ӕй дзиуиттӕгтӕ федарӕй зудтонцӕ, Йеговӕ сӕ хӕццӕ ке уодзӕй, ӕма уайтагъд кустмӕ февналдтонцӕ, кӕд Персий паддзах куститӕ ӕрлӕуун кӕнунмӕ бардзурд равардта, уӕддӕр. Еци бардзурд сӕмӕ кастӕй, бахезӕн кӕбӕл н’ адтӕй, уӕхӕн «устур хонхи» хузӕн, фал син тагъд рӕстӕги Йеговӕ еци «хонх» сӕ разӕй рандӕ кодта. Гъема нӕ эри размӕ 515 анзи ковӕндонӕ кӕронмӕ конд ӕрцудӕй (Езд. 6:22; Зах. 4:6, 7). Фал Йегови дзурдтӕ мах рӕстӕгмӕ дӕр хаунцӕ.

Йеговӕ нин нӕ уарзондзийнадӕ некӕд феронх кӕндзӕй! (кӕсӕ 18, 19 абзацтӕ)

18. Захари 6:15 мах рӕстӕги куд ӕнхӕст кӕнуй?

18 Абони Йеговӕн милиуангай адӕн лӕггадӕ кӕнуй. Етӕ ин ӕгас зӕрдӕй дӕттунцӕ, хуӕздӕрӕй сӕмӕ ци ес, уой – сӕ рӕстӕг, сӕ хъауритӕ ӕма сӕ къох ци амонуй, уой. Уотемӕй Йегови ӕнӕуингӕ ковӕндонӕн устур агъаз ӕнцӕ (Ӕмб. 3:9). Ӕма ибӕл гъӕуама ӕппундӕр ма дузӕрдуг кӕнӕн, Йеговӕ еци гъуддӕгтӕн устур аргъ ке кӕнуй. Гъуди ма ’й кӕнис, Хелдай, Тови ӕма Йедай ке ӕрбахастонцӕ, еци сугъзӕрийнӕ ӕма ӕвзестӕй Захари ци кади ходӕ искодта, уой? Еци кади ходӕ син сӕ зӕрдӕбӕл лӕуун кодта, раст дини туххӕй, ци сӕмӕ адтӕй, уой ке нӕ бавгъау кодтонцӕ (Зах. 6:14). Уотӕ абони дӕр Йеговӕ нӕ иронх кӕнуй, нӕ уарзондзийнадӕ ӕма нӕ хъиамӕттӕ (Дзиуит. 6:10).

19. Захарий цӕстӕбӕлуайӕн махӕн цӕбӕл дзорӕг ӕй?

19 Аци фӕстаг бӕнтти Хуцауи адӕнӕн хъӕбӕр берӕ цидӕртӕ бантӕстӕй, уомӕн ӕма Йеговӕ арфӕ кӕнуй Киристей хецаудзийнадӕн. Мах хъӕбӕр амондгун ан, уомӕн ӕма ан, ӕносмӕ дӕр федар ка лӕудзӕй ӕма нин ӕдас кӕми уодзӕй, уӕхӕн организаций. Ӕма ’й зонӕн, Йеговӕ ӕ фӕндон ке исӕнхӕст кӕндзӕй ӕма раст дин ӕгас зӕнхӕбӕл дӕр ке уодзӕй. Мадта аргъ кӕнӕ, Йегови адӕни астӕу дин ци бунат ес, уомӕн, ӕма алли гъуддаги дӕр игъосӕ, Йеговӕ дин ци дзоруй, уомӕ. Ӕма дӕ уӕд алкӕддӕр гъӕуай кӕндзӕнцӕ нӕ Паддзах ӕма Хестӕр Саугин, удта изӕдтӕ. Дӕ бон цидӕриддӕр ӕй, уой кӕнӕ, цӕмӕй Йеговӕн куд ӕмбӕлуй, уотӕ лӕггадӕ кӕнай ӕма ибӕл ӕппундӕр ма дузӕрдуг кӕнӕ, Йеговӕ дӕ ке гъӕуай кӕндзӕй, аци цардӕвӕрди кӕронмӕ дӕр ӕма ӕносмӕ дӕр!

^ 11 абз. Фулдӕр базонуни туххӕй кӕсӕ рубрикӕ «Кӕсджыты фарстатӕ» брошюри «Къӕрцхъус ут! Хӕйрӕг уӕ аныхъуырынмӕ хъавы», 29, 30 фӕрстӕ.