1, 2. Šta možda brine roditelje čija deca žele da se predaju Jehovi i krste?

HILJADE onih koji su proučavali Bibliju predali su život Jehovi i krstili se. Među njima su i mnogi mladi koji su odrasli u istini i koji su izabrali najbolji životni put (Ps. 1:1-3). Ako imate decu, sigurno jedva čekate dan kad će se vaš sin ili vaša ćerka krstiti. (Uporediti s 3. Jovanovom 4.)

² Pa ipak, možda vas nešto brine. Možda ste videli kako su neki mladi nakon krštenja počeli da dovode u pitanje Božja merila, a neki su čak i napustili istinu. Možda se brinete šta će biti ako vaše dete počne da služi Jehovi, a onda izgubi ljubav prema istini. Da li će postati poput hrišćana koji su u prvom veku živeli u Efesu i za koje je Isus rekao da su ostavili ljubav koju su u početku imali? (Otkr. 2:4). Šta možete učiniti da do toga ne dođe i kako možete pomoći svom  detetu da dobije spasenje? (1. Petr. 2:2). Da bismo dobili odgovor na ovo pitanje, osmotrićemo primer Timoteja.

3. (a) Kako je Timotej postao hrišćanin i kako je primenjivao ono što je učio? (b) Šta je Pavle rekao za Timoteja?

³ Apostol Pavle je prvi put posetio Listru 47. godine. Tada je Timotej verovatno upoznao istinu. Iako je po svemu sudeći bio u tinejdžerskim godinama, izgleda da se stvarno trudio da živi po onome što je učio. Dve godine kasnije je počeo da prati Pavla na misionarskim putovanjima. Oko 16 godina nakon toga, Pavle mu je napisao: „Ostani u onome što si naučio i u šta si se uverio, budući da znaš ko te je svemu tome poučio i da od ranog detinjstva poznaješ svete spise [hebrejski deo Svetog pisma] koji te mogu učiniti mudrim kako bi dobio spasenje po veri koja je u Hristu Isusu“ (2. Tim. 3:14, 15). Zapazimo da je Pavle za Timoteja rekao da (1) poznaje svete spise, (2) da se uverio u ono čemu je poučavan i (3) da je postao mudar da bi dobio spasenje po veri koja je u Hristu Isusu.

4. Koji materijal koristite u poučavanju svoje dece? (Videti sliku na početku članka.)

⁴ Kao roditelji, sigurno želite da vaše dete dobro poznaje svete spise, što obuhvata i hebrejski i grčki deo Svetog pisma. Čak i veoma mala deca mogu steći osnovno znanje o ljudima i događajima iz Biblije. Jehovina organizacija je obezbedila obilje materijala koji se može koristiti u poučavanju dece. Da li nešto od toga imate na svom jeziku? Ne zaboravite da je znanje o Bibliji temelj na kom vaše dete može izgraditi čvrsto prijateljstvo s Jehovom.

5. (a) Šta znači biti uveren u nešto? (b) Na osnovu čega znamo da je Timotej bio uveren da je Isus zaista Mesija?

⁵ Važno je da roditelji poučavaju decu o ljudima i događajima o kojima se govori u Bibliji. Ali to nije dovoljno. Setimo se da se Timotej „uverio“ u ono čemu je bio poučavan. Grčka reč koju je Pavle na ovom mestu koristio znači „biti potpuno siguran u istinitost nečega“. Timotej je od detinjstva poznavao hebrejski deo Svetog pisma. Kasnije se uverio da je Isus zaista bio Mesija. Drugim rečima, on nije samo znao činjenice, već je bio potpuno siguran u njihovu istinitost. Zapravo, njegova vera je postala toliko jaka da se krstio i pridružio Pavlu u misionarskoj službi.

6. Kako možete pomoći deci da izgrade veru u Bibliju?

⁶ Kako možete pomoći svojoj deci da steknu veru kakvu je imao Timotej? Pre svega, budite strpljivi. Vera se ne stiče preko noći niti je vaša deca mogu naslediti od vas. Svako dete mora da razmišlja i da se samo uveri u istinitost onoga što stoji u Bibliji. (Pročitati Rimljanima 12:1.) Vi kao roditelji imate u tome važnu ulogu, posebno kad vam deca postavljaju pitanja. Pogledajmo to na jednom primeru.

7, 8. (a) Kako jedan otac strpljivo poučava svoju ćerku? (b) U kojim situacijama vi morate da budete strpljivi s vašom decom?

⁷ Naš brat po imenu Tomas ima jedanaestogodišnju ćerku. On kaže:  „Ćerka me nekad pita: ’Da li je Jehova možda putem evolucije stvorio život na zemlji?‘ ili ’Zašto mi ne učestvujemo u nekim stvarima, na primer zašto ne glasamo? Zar time ne bismo učinili nešto dobro?‘ Ponekad moram da se ugrizem za jezik da ne bih bio dogmatičan i da ne bi ispalo da je teram da u nešto veruje. Na kraju krajeva, nije nas jedna važna činjenica uverila u istinu već čitav niz manjih dokaza.“

⁸ Tomas zna da je u poučavanju važno strpljenje. Ta osobina je potrebna svim hrišćanima (Kol. 3:12). On je uvideo da je ponekad potrebno više puta razgovarati o istoj temi. Morao je da podstiče ćerku da sama dođe do nekih zaključaka kako bi se uverila u ono čemu je poučavaju. On kaže: „Posebno kad je reč o nekim važnim učenjima, moja supruga i ja želimo da znamo da li naša ćerka zaista veruje u ono čemu je poučavamo i da li njoj to deluje logično. Dobro je kad nam postavlja pitanja. Iskreno rečeno, zabrinuo bih se ako bi nešto prihvatila bez ijednog pitanja.“

9. Kako možete poučiti decu Božjoj Reči?

⁹ Ako roditelji strpljivo poučavaju decu, ona će postepeno razumeti „šta je širina i dužina i visina i dubina istine“ (Ef. 3:18). Važno je da se uzmu u obzir njihov uzrast i sposobnosti. Dok se sve više budu uveravala u ono što uče, biće spremna da pred drugima, kao i pred školskim drugovima, otvoreno govore o svojim verovanjima (1. Petr. 3:15). Na primer, mogu li vaša deca na temelju Biblije objasniti šta se dešava posle smrti? Da li im je to biblijsko objašnjenje logično? * Istina je da poučavanje dece Božjoj Reči zahteva mnogo strpljenja, ali je vredno svakog truda (Pon. zak. 6:6, 7).

10. Šta treba da bude važan deo poučavanja?

¹⁰ Naravno, da bi deca stekla veru, važno je da im pružite dobar primer. Naša sestra po imenu Stefani ima tri ćerke i ona kaže: „Još kad su deca bila vrlo mala, pitala sam se: ’Da li im govorim zbog čega sam ja uverena u to da Jehova postoji, da nas voli i da su svi njegovi putevi pravedni? Da li moja deca jasno vide da ja zaista volim Jehovu?‘ Ne mogu da očekujem da ona budu uverena u nešto u šta ja nisam uverena.“

11, 12. (a) Šta je mudrost? (b) Zašto mudrost nije uslovljena godinama?

¹¹ Videli smo da je Timotej (1) poznavao svete spise i da je (2) bio uveren u ono čemu je bio poučavan. Na šta je apostol Pavle mislio kada je rekao da ga sveti spisi mogu „učiniti mudrim kako bi dobio spasenje“?

¹² U Bibliji se pod mudrošću podrazumeva „sposobnost da se znanje i razboritost koriste da bi se rešili problemi, izbegle ili sprečile opasnosti, da bi se ostvarili ciljevi ili da bi se davali saveti drugima. Prava suprotnost mudrosti je ludost“ (Insight on the Scriptures, 2. tom). U Bibliji stoji: „Ludost je privezana detetu za srce“ (Posl. 22:15).  Dakle, pošto je ludost suprotnost mudrosti, logično je da je mudrost odlika zrelih ljudi. Da li će neko postati duhovno zreo ne zavisi od toga koliko ima godina već da li se boji Jehove i da li želi da mu bude poslušan. (Pročitati Psalam 111:10.)

13. Po čemu se vidi da mlada osoba ima mudrost koja je neophodna za spasenje?

¹³ Mlada osoba koja je donekle dostigla duhovnu zrelost nije poput osobe koju takoreći „bacaju talasi“ i koja se teško odupire sopstvenim željama i pritisku vršnjaka (Ef. 4:14). Njena „moć zapažanja“ je „iskustvom uvežbana za razlikovanje dobra od zla“ (Jevr. 5:14). Njen duhovni napredak se vidi po tome što donosi mudre odluke, čak i kada nije u društvu roditelja ili drugih odraslih osoba (Fil. 2:12). To je mudrost koja je neophodna za spasenje. (Pročitati Poslovice 24:14.) Kako možete pomoći deci da steknu takvu mudrost? Veoma je važno da se postarate da ona jasno razumeju koja su to merila kojih se vi držite. U vašim rečima i postupcima treba da vide da se trudite da živite po biblijskim merilima (Rimlj. 2:21-23).

14, 15. (a) O čemu treba da razmisli mlada osoba koja želi da se krsti? (b) Kako možete pomoći deci da razmišljaju o blagoslovima koje donosi poslušnost Božjim zakonima?

¹⁴ Međutim, nije dovoljno da deci samo kažete šta je dobro, a šta nije. Treba da ih podstaknete da razmišljaju o pitanjima poput ovih: „Zašto Biblija zabranjuje neke stvari koje deluju veoma privlačno? Šta mene uverava da je uvek za moje dobro da se držim biblijskih merila?“ (Is. 48:17, 18).

¹⁵ Ako vaše dete želi da se krsti, pomozite mu da ozbiljno razmisli o nekim stvarima. Na primer, koliku odgovornost to sa sobom nosi? Koje će mu blagoslove to doneti? Koje će žrtve možda morati da podnese?  Zašto će blagoslovi nadmašiti svaku žrtvu? (Mar. 10:29, 30). Veoma je važno da o tome dobro razmisli pre nego što se krsti. Ako pomognete detetu da duboko razmišlja o blagoslovima koje donosi poslušnost Bogu, kao i o posledicama neposlušnosti, veća je verovatnoća da će se lično uveriti u to da će za njega uvek biti dobro da se drži biblijskih merila (Pon. zak. 30:19, 20).

16. Šta roditelji treba da rade ako njihovom detetu oslabi vera?

¹⁶ Šta možete da učinite ako vaše dete nakon krštenja počne da izražava neke sumnje u pogledu istine? Možda ga privlače neke stvari u svetu ili se pita da li vredi živeti po biblijskim merilima (Ps. 73:1-3, 12, 13). Vaša reakcija može uticati na to da li će ono nastaviti da služi Jehovi. Nemojte da se prepirete s detetom, bez obzira da li je ono malo ili je u tinejdžerskim godinama. Najvažnije je da ono oseti da ga volite i da želite da mu pomognete.

17, 18. Kako roditelj može pomoći detetu koje ima neke sumnje?

¹⁷ Naravno, mlada osoba se pre krštenja predala Jehovi. Tada mu je obećala da će ga voleti i da će njegovu volju staviti ispred svega drugog. (Pročitati Marka 12:30.) Jehova na to obećanje ne gleda olako, a takav stav treba da imaju i svi oni koji su se krstili (Prop. 5:4, 5). Na tu činjenicu treba da podsetite svoje dete. Međutim, pre nego što to uradite, proučite materijal koji je Jehovina organizacija pripremila za roditelje. Zatim se potrudite da pronađete pravi trenutak i da na lep način podsetite dete da je odluka da se preda Jehovi bila veoma ozbiljna, ali da ona sa sobom nosi i mnoge blagoslove.

¹⁸ Korisne predloge možete naći u 1. tomu knjige Mladi pitaju — praktični odgovori na njihova pitanja, u dodatku pod nazivom „Roditelji pitaju“. U njemu piše: „Nemoj prebrzo zaključiti da tvoje dete odbacuje tvoju veru. U mnogim slučajevima, u pitanju je nešto sasvim drugo.“ Možda je reč o pritisku vršnjaka, usamljenosti ili osećaju da drugi mladi brže duhovno napreduju. U dodatku dalje stoji: „Zanimljivo je što nijedan od ovih razloga gotovo nema veze s tvojim verovanjima. Pre ima veze sa uslovima u kojima je, barem zasad, teško živeti u skladu s tim verovanjima.“ Dalje se navode neki praktični predlozi šta roditelji mogu učiniti kako bi pomogli detetu čija je vera oslabila.

19. Kako roditelji mogu pomoći deci da steknu mudrost koja će im doneti spasenje?

¹⁹ Kao roditelji, imate veliku odgovornost i čast da svoju decu vaspitavate „na Jehovin način“ i da im pomažete da „usvoje njegov način razmišljanja“ (Ef. 6:4). U ovom članku smo videli da nije dovoljno samo da ih poučite onome što stoji u Bibliji već treba da im pomognete da se uvere da je to istina. Ona moraju da steknu jaku veru koja će ih podstaći da se predaju Jehovi i da mu služe celim srcem. Neka im Jehovina Reč, sveti duh i vaš trud pomognu da steknu mudrost koja će im doneti spasenje.