„Jehova, dokle ću vapiti, a da ti ne čuješ? Dokle ću te zbog nasilja zvati u pomoć, a da ti nešto ne učiniš?“ (Avakum 1:2, 3). Ove reči je izgovorio Avakum, čovek za koga znamo da je bio dobar i po Božjoj volji. Da li njegov vapaj ukazuje na nedostatak vere? Nikako! Bog je uverio Avakuma da je odredio vreme kada će okončati patnju (Avakum 2:2, 3).

Kada patimo mi ili neko ko nam je blizak, prvo što pomislimo jeste da je Bog spor i da je već odavno trebalo da nešto preduzme. Međutim, Biblija nas uverava: „Jehova ne kasni sa ispunjenjem svog obećanja, kao što neki misle da kasni, već je strpljiv s vama jer ne želi da iko pogine, nego da se svi pokaju“ (2. Petrova 3:9).

Uskoro! Isus je otkrio da će određeni naraštaj biti svedok niza događaja u svetu koji će zajedno predstavljati obeležje poslednjih dana ovog poretka (Matej 24:3-42). Isusova proročanstva koja se ispunjavaju pred našim očima pokazuju da će se Bog uskoro umešati u dešavanja na zemlji. *

Ali kako će Bog okončati svu patnju? Dok je bio na zemlji, Isus je svojim čudima pokazao da Bog ima moć da olakša ljudsku patnju. Pogledajmo neke primere.

Prirodne katastrofe. Dok su Isus i njegovi apostoli plovili Galilejskim morem, nastala je jaka oluja koja je pretila da potopi njihov brod. Ali Isus je pokazao da on i njegov Otac imaju moć nad prirodnim silama (Kološanima 1:15, 16). Isus je rekao: „Umiri se! Ućuti!“ Šta se zatim desilo? „I vetar je utihnuo i nastala je potpuna tišina“ (Marko 4:35-39).

Bolest. Isus je bio poznat po tome što je lečio slepe i hrome, kao i one koji su patili od epilepsije, gube i drugih bolesti. „Izlečio je sve bolesne“ (Matej 4:23, 24; 8:16; 11:2-5).

Nestašica hrane. Isus je moć koju je dobio od svog Oca koristio kako bi obezbedio dovoljno hrane za sve. U Bibliji je zabeleženo da je tokom svoje službe dva puta nahranio na hiljade ljudi (Matej 14:14-21; 15:32-38).

Smrt. U Bibliji piše da je Isus uskrsnuo troje ljudi, čime je jasno pokazao da Jehova ima moć da pobedi smrt. Jedna od tih osoba je bila mrtva četiri dana (Marko 5:35-42; Luka 7:11-16; Jovan 11:3-44).