1, 2. (а) Шта неки мисле о духовности? (б) Која ћемо питања осмотрити у овом чланку?

„ПОСТАЛА сам срећнија и лакше се борим са свакодневним притисцима откад водим рачуна о својој духовности“, рекла је једна сестра из Канаде. Један брат из Бразила је рекао: „Захваљујући томе што се супруга и ја трудимо да будемо духовне особе, већ 23 године имамо срећан брак.“ Један брат с Филипина је запазио: „Духовна зрелост ми помаже да имам унутрашњи мир и добру сарадњу с браћом различитог порекла.“

² Оваква и слична запажања показују колико је духовност важна. С обзиром на њен позитиван утицај у нашем животу, на месту је да се питамо: „Како могу бити још зрелији у духовном погледу?“ Да бисмо одговорили на то питање, треба прво да видимо како Библија описује духовну особу. Зато ћемо у овом чланку осмотрити три важна питања: (1) Шта значи бити духовна особа? (2) На које духовно зреле особе се можемо угледати? (3) Како нам труд да стекнемо „Христов ум“ може помоћи у развијању духовности?

3. Како Библија прави разлику између духовне и телесне особе?

³ Апостол Павле нам може помоћи да разумемо ко је „духовни човек“, а ко је „телесни [недухован, фуснота] човек“. (Прочитати 1. Коринћанима 2:14-16.) По чему се они разликују? За телесног човека, Павле каже да „не прихвата оно што је од Божјег духа, јер је то за њега лудост, и не може то спознати“. С друге стране, духован човек „правилно просуђује све“ и има „Христов ум“. С обзиром да је то тако, Павле нас подстиче да будемо духовне особе. Али које су још неке разлике између духовне и телесне особе?

4, 5. Како би описао телесну особу?

⁴ Погледајмо најпре како размишља телесна особа. Она усваја став овог света, који наводи људе да првенствено буду окренути ка задовољавању личних жеља. Павле је тај став назвао „духом који сада делује у синовима непослушности“ (Еф. 2:2). Тај дух утиче на људе да се једноставно поводе за масом, да раде све што раде и други. Најважније им је да угоде себи. Због тога већина њих живи онако како жели и не обазире се на Божја мерила. У животу су им често најважнији положај, новац и лична права.

⁵ Поред тога, они имају карактеристике за које је Павле рекао да су „дела тела“ (Гал. 5:19-21). Он је навео још нека обележја телесних особа када је писао прву посланицу хришћанима у Коринту. Наиме, рекао је да такве особе уводе поделе међу браћом, подстичу на раздор, изводе једни друге на суд, не цене оне који их предводе и заокупљени су храном и пићем. Такве особе се такође не одупиру искушењу да учине нешто лоше (Посл. 7:21, 22). У Јудиној посланици се још каже да су се неки искварили до те мере да су изгубили Божји дух (Јуд. 18, 19).

6. Како би описао духовну особу?

⁶ Шта можемо рећи за духовну особу? Њој је у животу најважнији Јехова Бог. Она жели да је води његов дух и да буде попут њега (Еф. 5:1). То значи да се труди да научи да размишља како он размишља и да на ствари гледа из његовог угла. За њу је он веома стваран. За разлику од телесне особе, она у свему уважава његова мерила (Пс. 119:33; 143:10). Она не чини „дела тела“, већ се труди да показује „плод духа“ и цени духовне вредности (Гал. 5:22, 23).

7. Шта Библија каже за духовне особе?

⁷ Библија истиче зашто је важно да будемо духовне особе. На пример, у Матеју 5:3 стоји: „Срећни су они који су свесни својих духовних потреба, јер је њихово небеско краљевство.“ У Римљанима 8:6 се каже: „Размишљање својствено телу доноси смрт, а размишљање својствено духу доноси живот и мир.“ Дакле, ови стихови показују да је од животне важности да размишљамо попут Јехове. Тада ћемо имати мир с њим и са самим собом. Такође се можемо надати вечном животу.

8. Зашто је важно да се трудимо да изградимо и сачувамо духовност?

⁸ Међутим, ми живимо међу људима којима Бог није важан. То је за нас опасна средина и зато се морамо истински трудити да изградимо и сачувамо духовност. Уколико бисмо духовно ослабили, у нашем уму би настала празнина коју би „дух  света“ брзо испунио. Како то можемо спречити? Како у духовном погледу можемо напредовати?

9. (а) Шта нам може помоћи да постанемо духовно још зрелији? (б) Које ћемо примере осмотрити?

⁹ Деца сазревају тако што посматрају родитеље и опонашају их. На сличан начин и ми можемо постати духовно зрелији уколико се угледамо на духовне особе. Међутим, постоје и они који нису примерни у томе и они нам служе као упозорење (1. Кор. 3:1-4). У Библији се помињу и једни и други, али пошто нам је циљ да се духовно изградимо, онда ћемо осмотрити неколико добрих примера. То су Јаков, Марија и Исус.

10. Како је Јаков показао да је био духовна особа?

¹⁰ Погледајмо најпре какав је био Јаков. Као што је то случај код већине нас, ни њему живот није био лак. На пример, његов рођени брат, Исав, хтео је да га убије. Поред тога, његов таст је стално гледао како да га искористи. Међутим, иако је био у контакту с људима код којих су телесни ставови били толико изражени остао је духовно јак. Како је успео у томе? Имао је јаку веру у Јеховино обећање дато Аврахаму и био је посвећен бризи о породици која ће имати важну улогу у извршењу Јеховине воље (Пост. 28:10-15). Увек је имао на уму Јеховину вољу и држао се његових мерила. На пример, када се једном приликом уплашио да ће му Исав учинити нешто лоше, рекао је Јехови: „Молим те, избави ме [...] Ти си ми рекао: ’Заиста ћу ти чинити добро и учинићу да твог потомства буде као морског песка‘“ (Пост. 32:6-12). Очигледно је Јаков имао јаку веру у Јеховина обећања и живео је у складу с његовом вољом.

11. Шта показује да је Марија била духовна особа?

 ¹¹ Погледајмо сада каква је била Марија. Зашто је Јехова изабрао баш њу да буде Исусова мајка? Несумњиво зато што је била духовна особа. Како то знамо? То се види из њених речи којима је хвалила Јехову када је дошла код Захарије и Јелисавете. (Прочитати Луку 1:46-55.) Очигледно је веома волела Божју Реч и добро ју је познавала (Пост. 30:13; 1. Сам. 2:1-10; Мал. 3:12). Вредно је поменути и то да, иако су она и Јосиф били тек венчани, нису имали полне односе док се Исус није родио. То показује да им је важније било испуњење Јеховине воље него удовољавање личним жељама (Мат. 1:25). Касније, када је Исус дошао на свет, Марија је пазила на догађаје из његовог живота и „брижно чувала све [његове] речи у свом срцу“ (Лука 2:51). То показује да је била живо заинтересована за испуњење Божјих обећања о Месији. Зар нас њен пример не подстиче да се преиспитамо да ли нам је Јеховина воља најважнија у животу и да ли увек настојимо да чинимо оно што он жели?

12. (а) Колико је Исус био сличан Јехови? (б) Како се можемо угледати на Исуса? (Видети слику на почетку чланка.)

¹² Међутим, ко је најбољи пример духовне особе? Наравно, Исус. Његов живот и служба показују да је у свему био попут свог Оца, Јехове. Његове мисли, осећања и поступци били су савршен одраз Јеховине личности. Увек је вршио његову вољу и држао се његових мерила (Јов. 8:29; 14:9; 15:10). Колико су Јехова и Исус слични када је реч о саосећању можемо видети ако упоредимо како је Исаија описао Јехову, а како је Марко описао Исуса. (Прочитати Исаију 63:9 и Марка 6:34.) Да ли смо и ми попут Исуса увек спремни да покажемо саосећање и бригу према онима којима је то потребно? Надаље, да ли смо попут њега посвећени проповедању добре вести и поучавању људи? (Лука 4:43). Када смо саосећајни и спремни да помогнемо другима, показујемо да смо духовне особе.

13, 14. (а) Шта можемо научити од духовно зрелих особа у наше време? (б) Наведи неки пример.

¹³ Поред ових особа из древних времена, и данас има оних који својом духовном зрелошћу пружају добар пример. Они се труде да буду попут Исуса и сигурно смо приметили њихову ревност у служби, гостољубивост, саосећање и друге лепе особине. Упркос несавршености, они граде добре особине и чине оно што Јехова жели од њих. На пример, једна сестра из Бразила, по имену Рејчел, каже: „Некада сам била опседнута модним трендовима. Због тога се нисам баш пристојно облачила. Али кад сам упознала истину, желела сам да духовно напредујем. Није ми било лако да се променим, али кад сам успела, постала сам срећнија и пронашла сам прави смисао у животу.“

¹⁴ Рејлин, једна сестра са Филипина, борила се с нечим другим. Иако је била у истини, било јој је важно да стекне високо образовање и да себи обезбеди добар посао. Она каже: „Моји духовни циљеви су почели да бледе. Тада сам схватила да нешто недостаје у мом животу, нешто много важније од доброг посла. Зато сам променила своје циљеве и посветила се служењу Јехови.“ Од тада је она  диван пример некога ко има чврсту веру у речи из Матеја 6:33, 34. Она каже: „Сигурна сам да ће се Јехова бринути о мени!“ Сигурно и ми познајемо неке из наше скупштине који су прави пример духовних особа. Зар нас они не подстичу да се угледамо на њих док сви заједно следимо Христа? (1. Кор. 11:1; 2. Сол. 3:7).

15, 16. (а) Шта треба да радимо да бисмо били попут Христа? (б) Како можемо стећи „Христов ум“?

¹⁵ Како се и ми можемо угледати на Христа? У Библији се у 1. Коринћанима 2:16 говори да треба да имамо „Христов ум“. У Римљанима 15:5 се каже да треба да размишљамо „попут Христа Исуса“. Њему је у животу најважније било да сачува блискост с Јеховом. Да бисмо били попут њега, треба да знамо како је он размишљао и какав је био као особа. Након тога, треба да се трудимо да наше речи, осећања и поступци одражавају његову личност. Када смо попут њега, онда смо ближи Јехови. Због свега овога јасно је зашто је важно да размишљамо онако како је он размишљао.

¹⁶ Његови ученици су видели чуда која је чинио, чули су његове говоре, посматрали га како се опходи с различитим људима и како живи у складу с Божјим начелима. Зато су могли да кажу: „Ми смо сведоци свега што је чинио“ (Дела 10:39). Међутим, ми га данас не можемо дословно видети, али ипак можемо учити од њега. Како? Јехова се побринуо да имамо јеванђеља по Матеју, Марку, Луки и Јовану, која говоре о његовом животу. Када их читамо и дубоко размишљамо о прочитаном, ми боље упознајемо Исуса. То нам помаже да „у свему“ идемо његовим стопама и да имамо став какав је имао он (1. Петр. 2:21; 4:1).

17. Зашто је добро да научимо да размишљамо попут Исуса?

¹⁷ Уколико научимо да размишљамо попут Исуса, како ће то утицати на нас? Погледајмо то на једном примеру. Ако желимо да ојачамо у физичком погледу, настојаћемо да уносимо здраву храну. Слично томе, ако желимо да ојачамо у духовном погледу, онда ћемо настојати да усвојимо Христов начин размишљања. Тако ћемо постепено схватати шта би он учинио у свакој ситуацији. То нам помаже да доносимо одлуке које нам неће оптеретити савест и којима ће Бог бити задовољан. Сигурно се слажемо да је заиста вредно да послушамо следећи библијски савет: „Обуците се у Господа Исуса Христа“ (Римљ. 13:14).

18. Шта си из овог чланка научио о духовности?

¹⁸ У овом чланку смо осмотрили шта значи бити духовна особа. Такође смо видели шта можемо научити из добрих примера. На крају смо видели како ће нам то што ћемо имати „Христов ум“ помоћи да духовно напредујемо. Међутим, постоји још неколико ствари о духовности које треба да размотримо. На пример, како можемо проверити колико смо духовно јаки? Шта можемо учинити да бисмо духовно напредовали? Како ће духовност утицати на наш свакодневни живот? У следећем чланку ћемо добити одговоре на ова питања.