1. Зашто је апостол Павле подстицао хришћане да храбре једни друге „тим више“?

ЗАШТО је сада нарочито важно да храбримо једни друге? Апостол Павле даје одговор у посланици коју је упутио хришћанима јеврејског порекла. Он је написао: „Размишљајмо једни о другима, како бисмо се подстицали на љубав и добра дела, и не пропуштајмо своје састанке, као што неки имају обичај, него храбримо једни друге, тим више што видите да се приближава дан“ (Јевр. 10:24, 25). Пет година касније, хришћани јеврејског порекла који су живели у Јерусалиму приметили су да се приближава „Јеховин дан“ и препознали су Исусов знак, по ком је дошло време да побегну из града (Дела 2:19, 20; Лука 21:20-22). Јеховин дан је дошао 70 н. е. када је римска војска извршила Јеховину пресуду над Јерусалимом.

2. Зашто је важно да ми данас храбримо своју браћу?

² Ми смо данас у сличној ситуацији јер се ближи „велик и застрашујућ“ Јеховин дан (Јоило 2:11). Пророк Софонија је написао: „Близу је велики Јеховин дан. Близу је и долази врло брзо“ (Соф. 1:14). Ово упозорење се односи и на  наше време. Због тога је апостол Павле рекао: „Размишљајмо једни о другима, како бисмо се подстицали на љубав и добра дела“ (Јевр. 10:24). Дакле, ако нам је искрено стало до наше браће, онда ћемо их охрабрити кад год им је то потребно.

3. Шта из речи апостола Павла учимо о охрабрењу? (Видети слику на почетку чланка.)

³ „Од бриге човеку срце клоне, а добра реч га развесели“ (Посл. 12:25). Како је то само тачно! Свима нам је с времена на време потребно охрабрење. Апостол Павле је рекао да је оно потребно чак и онима који имају одговорност да храбре и јачају друге. На пример, хришћанима који су живели у Риму написао је: „Чезнем да вас видим, да бих вам дао какав духовни дар да ојачате, то јест, да се узајамно охрабримо, ја вашом вером, а ви мојом“ (Римљ. 1:11, 12). Дакле, чак је и Павлу, који је на изузетан начин умео да охрабри друге, понекад било потребно охрабрење. (Прочитати Римљанима 15:30-32.)

4, 5. Наведи разлоге зашто је многима потребно охрабрење.

⁴ Свима онима који воде самопожртвован начин живота како би више времена посветили служењу Јехови потребна је подршка. Међу њима су вредни пионири, од којих су многи жртвовали доста тога како би могли пуновремено да служе Јехови. Исто се може рећи и за мисионаре, оне који служе у Бетелима, покрајинске надгледнике и њихове супруге, као и за оне који служе у истуреним преводилачким одељењима. Свима њима заиста треба охрабрење и подршка. Ту су и они који би свим срцем желели да и даље буду у пуновременој служби али из неког разлога то више не могу. Њима сигурно много значи када их неко охрабри.

⁵ Када говоримо о охрабрењу не желимо да заборавимо ни нашу браћу и сестре који нису ступили у брак јер су послушни савету да то чине „само у Господу“ (1. Кор. 7:39). Надаље, ту су и самопожртвоване супруге којима сигурно значи када им њихови мужеви кажу колико их воле и цене (Посл. 31:28, 31). Охрабрење је сигурно потребно и онима који остају верни Јехови упркос прогонству или некој болести (2. Сол. 1:3-5). Можемо бити сигурни да Јехова и Христ пружају утеху и охрабрење свим својим верним слугама. (Прочитати 2. Солуњанима 2:16, 17.)

6. Која је улога старешина, као што је описано у Исаији 32:1, 2?

⁶ Прочитати Исаију 32:1, 2. Пошто живимо у тешким временима, није ништа необично да смо понекад утучени и обесхрабрени. Зато нам Исус Христ преко „кнезова“, то јест старешина из редова помазаника и других оваца пружа охрабрење и вођство. Они нису господари наше вере, већ сарадници који нам помажу да будемо радосни (2. Кор. 1:24).

7, 8. На које начине нас старешине могу храбрити?

⁷ Апостол Павле је био узор на који старешине могу да се угледају. Он је написао прогоњеним хришћанима у Солуну: „Тако смо, пуни љубави према вама, били спремни да вам дамо не само Божју добру вест него и свој живот, јер смо вас заволели“ (1. Сол. 2:8).

⁸ Нема сумње да нас старешине могу охрабрити својим речима. Али да ли је то увек довољно? Павле је у вези с тим рекао ефешким старешинама: „У свему сам вам показао да таквим напорним радом морате помагати онима који су  слаби и имати на уму речи Господа Исуса, који је рекао: ’Више усрећује давање него примање‘“ (Дела 20:35). Павле није храбрио своју браћу само речима већ и делима. Био је спреман „све потрошити и самог себе истрошити“ за њих (2. Кор. 12:15). У складу с тим, старешине нам пружају охрабрење и утеху не само речима већ и тиме што пуно тога чине за нас. На тај начин они показују искрену бригу (1. Кор. 14:3).

9. Како старешине могу опонашати Исуса када дају неки савет?

⁹ Да би нас ојачали, старешине нам понекад морају дати савет. Библија им може помоћи да увиде како то могу чинити тако да подигну друге, а не да их сломе. Изванредан пример у том погледу пружио је Исус. Након што је ускрснуо, било је потребно да пружи озбиљан савет неким скупштинама у Малој Азији, на пример скупштини у Ефесу, Пергаму и Тијатири. Запазимо како је то урадио. Пре него што им је дао савет, он их је срдачно похвалио (Откр. 2:1-5, 12, 13, 18, 19). Скупштини у Лаодикији је рекао: „Све оне које волим ја укоравам и опомињем.“ Затим им је рекао да буду ревни и да се покају (Откр. 3:19). Добро је да старешине следе Исусов пример када треба да пруже неки савет.

10. Како сви ми можемо јачати и храбрити друге?

¹⁰ Старешине нису једини који имају дужност да храбре друге. Апостол Павле је подстакао све хришћане да оно што говоре „изграђује друге“ и да им „буде на корист“ (Еф. 4:29). Зато треба да размишљамо како можемо да помогнемо другима. Павле је хришћанима јеврејског порекла написао: „Исправите клонуле руке и ослабљена колена, и поравнајте стазе којима иду ноге ваше, да се оно што је хромо не ишчаши, него, штавише, да оздрави“ (Јевр. 12:12, 13). Сви можемо речима јачати и храбрити друге, чак и ако смо веома млади.

11. Шта је помогло једној сестри када се осећала депресивно?

 ¹¹ Једна сестра по имену Марта * у једном периоду се осећала депресивно. Она је написала: „Када сам се једног дана молила Јехови за охрабрење, срела сам једну старију сестру која је била саосећајна и пуна разумевања, што ми је тада било нарочито потребно. Испричала ми је како се она изборила са сличном ситуацијом. Након тога се више нисам осећала толико усамљено.“ Та старија сестра вероватно није ни била свесна колико је својим речима ојачала Марту.

12, 13. Како можемо применити савет из Филипљанима 2:1-4?

¹² Апостол Павле је хришћанима у Филипима дао следећи савет: „Ако, дакле, имате каквог охрабрења у Христу, ако имате какве утехе подстакнуте љубављу, ако имате каквог јединства у духу, ако имате какве љубави и самилости, употпуните моју радост овим: будите сложни у размишљању и имајте исту љубав, будите једнодушни, једнако размишљајте, ништа не радите из частољубља нити из сујете, него у понизности сматрајте друге већима од себе, и не гледајте само на своју корист него и на корист других“ (Фил. 2:1-4).

¹³ Сви треба да тражимо прилике да помажемо једни другима. То можемо чинити тако што браћи и сестрама пружамо утеху, љубав и самилост и тако што им показујемо да нам је искрено стало до њих.

14. Шта нас може охрабрити?

¹⁴ Сигурно се охрабримо када чујемо да неко коме смо некада помогли и даље чврсто стоји у истини. Слично се осећао и апостол Јован када је написао: „За мене нема веће радости него да чујем да моја деца живе по истини“ (3. Јов. 4). Многи пионири могу потврдити колико је за њих охрабрујуће када чују да неки којима су помогли да упознају истину и даље верно служе Јехови и да су можда чак и они постали пионири. Зато ако је неки пионир обесхрабрен можемо га подсетити на то шта је све чинио за друге и како им је помагао.

15. Како можемо охрабрити оне који верно служе Јехови?

¹⁵ Многи покрајински надгледници су рекли колико њима и њиховим супругама значи када, након што посете неку скупштину, добију кратко писмо захвалности. Слично томе, када старешинама, мисионарима, пионирима и члановима бетелске породице кажемо колико ценимо њихову верну службу, то ће их сигурно охрабрити.

16. Како на једноставан начин можемо охрабрити друге?

¹⁶ Уколико нам није лако да разговарамо с другима можда мислимо да не умемо да их охрабримо. Али то није тачно. Није потребно много да бисмо за друге били извор охрабрења. Понекад је довољан само срдачан осмех када се с неким поздрављамо. Уколико нам особа не узврати, можда је нешто мучи. Тада јој можемо олакшати и само ако је саслушамо (Јак. 1:19).

17. Шта је једном младом брату помогло током тешког периода?

¹⁷ Један млади брат по имену Анри био је дубоко потресен када су неки чланови његове породице, укључујући и његовог оца који је био старешина,  напустили истину. Анрију је пуно значило када га је један покрајински надгледник позвао да оду на кафу и саслушао како се осећа. Разумео је да ће својој породици помоћи да се врати Јехови само ако он остане јак у вери. Велику утеху пронашао је док је читао стихове из 46. псалма, Софоније 3:17 и Марка 10:29, 30.

18. (а) Шта је краљ Соломон написао о охрабрењу? (б) Који је предлог дао апостол Павле?

¹⁸ Мартин и Анријев пример показује да свако од нас може бити извор охрабрења браћи и сестрама којима је потребна утеха. О утицају охрабрења на друге, краљ Соломон је написао: „Реч у право време — како је добра [...] и добра вест крепи кости“ (Посл. 15:23, 30). Како можемо применити ове речи? На пример, некоме ко је клонуо духом можемо прочитати нешто из Стражарске куле или с нашег веб-сајта. То ће га сигурно окрепити. Такође можемо заједно певати песме Краљевства да бисмо се охрабрили. Павле је о томе написао: „Поучавајте и опомињите * један другога псалмима, хвалоспевима Богу, пријатним духовним песмама. Певајте Јехови у свом срцу“ (Кол. 3:16; Дела 16:25).

19. (а) Зашто је све важније да храбримо једни друге? (б) Који савет треба да примењујемо?

¹⁹ Будући да се Јеховин дан приближава, све је важније да храбримо једни друге (Јевр. 10:25). Зато треба да примењујемо Павлов савет који је дао хришћанима свог доба: „Тешите једни друге и изграђујте једни друге, као што већ и радите“ (1. Сол. 5:11).