Пређи на садржај

Пређи на садржај

Зашто истрајно проповедамо?

Зашто истрајно проповедамо?

Мој Отац се прославља тиме да доносите много плода и да будете моји ученици (ЈОВ. 15:8)

ПЕСМЕ: 53, 60

1, 2. (а) О чему је Исус разговарао са својим апостолима у ноћи пре своје смрти? (Видети слику на почетку чланка.) (б) Зашто је важно да не заборавимо због чега проповедамо? (в) О чему ће бити речи у овом чланку?

ИСУС је последње вечери свог живота на земљи дуго разговарао са својим апостолима и несумњиво им је показао колико их воли. Тада им је испричао поређење о виновој лози, о ком смо говорили у претходном чланку. Тиме је хтео да их подстакне да доносе „много плода“, то јест да истрају у проповедању о Божјем Краљевству (Јов. 15:8).

2 Међутим, Исус није рекао својим ученицима само шта треба да раде, већ и зашто то треба да раде. Навео им је разлоге због којих треба да проповедају. Зашто је важно да их и ми размотримо? То ће нам помоћи да истрајно проповедамо „свим народима“ (Мат. 24:13, 14). Зато ћемо сада размотрити четири библијска разлога због којих треба да проповедамо. Осим тога, видећемо која четири дара нам Јехова пружа како би нам помогао да истрајно доносимо плод.

ЖЕЛИМО ДА ПРОСЛАВИМО ЈЕХОВУ

3. (а) Према Јовану 15:8, који је најважнији разлог због ког проповедамо? (б) На шта се односи плод из Исусовог поређења и зашто је то поређење одговарајуће?

3 Први и најважнији разлог због ког проповедамо јесте тај што желимо да прославимо Јехову и посветимо његово име пред људима. (Прочитати Јована 15:1, 8.) У поређењу о виновој лози, Исус је свог Оца, Јехову, упоредио са виноградарем, себе са чокотом, а своје ученике са лозом (Јов. 15:5). У складу с тим поређењем, плод који Исусови ученици доносе односи се на дело проповедања које обављају. Исус им је рекао: „Мој Отац се прославља тиме да доносите много плода.“ Виноградар чији виноград доноси добар род ужива част и поштовање других. Исто тако, када у објављивању добре вести дајемо све од себе, ми исказујемо част Јехови и прослављамо га (Мат. 25:20-23).

4. (а) На које све начине можемо посветити Божје име? (б) Шта ти мислиш о томе што имаш част да посветиш Божје име?

4 Божје име је већ свето. Не можемо га учинити светијим. Како онда проповедањем посвећујемо Божје име? Запазимо шта је рекао пророк Исаија: „Јехова над војскама — он једини нека вам буде свет“ (Ис. 8:13). Ми посвећујемо Божје име када га лично сматрамо највећим од свих имена и када помажемо другима да разумеју да је то име свето (Мат. 6:9). На пример, тиме што људима говоримо да је Јехова диван Бог и да жели да људи заувек живе у рају на земљи, помажемо им да увиде да су све лоше ствари које је Сатана рекао о Јехови једна велика лаж (Пост. 3:1-5). Осим тога, ми посвећујемо Божје име и када се трудимо да помогнемо људима да схвате да је Јехова достојан да прими „славу, част и моћ“ (Откр. 4:11). Наш брат Рун, који је пионир већ 16 година, каже: „Поносан сам на то што имам прилику да другима говорим о Створитељу читавог свемира. То ме подстиче да и даље проповедам.“

ВОЛИМО ЈЕХОВУ И ЊЕГОВОГ СИНА

5. (а) Према Јовану 15:9, 10, који је још један разлог због ког проповедамо? (б) Како је Исус нагласио својим ученицима да ће им бити потребна истрајност?

5 Прочитати Јована 15:9, 10Наша искрена љубав према Јехови и Исусу јесте други разлог због ког проповедамо добру вест (Мар. 12:30; Јов. 14:15). Исус је својим ученицима рекао не само да треба да га воле већ и да треба да остану у његовој љубави. Зашто је то истакао? Зато што је знао да им неће бити лако да из дана у дан живе у складу с његовим учењима и да ће им за то бити потребна истрајност. Ту чињеницу је нагласио тако што је у стиховима забележеним у Јовану 15:4-10 више пута употребио различите облике речи „остати“.

6. Како можемо показати да желимо да останемо у Христовој љубави?

6 Како можемо показати да желимо да останемо у Христовој љубави и да нам је стало до његовог признања? Тако што ћемо живети по његовим заповестима. Једноставно речено, он очекује од нас да га слушамо. Али не тражи да радимо више од онога што је он радио. На пример, он се „држао Очевих заповести“ и остао у његовој љубави, а то очекује и од нас (Јов. 15:10; 13:15).

7. Како је послушност повезана с љубављу?

7 Исус је објаснио како је послушност повезана с љубављу када је својим апостолима рекао: „Ко има моје заповести и држи их се, тај ме воли“ (Јов. 14:21). Осим тога, тиме што смо послушни заповести да проповедамо, ми показујемо да волимо и Јехову јер све Исусове заповести потичу од Јехове (Мат. 17:5; Јов. 8:28). Заузврат ће нам Јехова и Исус сигурно показати љубав.

УПОЗОРАВАМО ЉУДЕ

8, 9. (а) Из ког још разлога и даље проповедамо? (б) Како нас Јеховине речи забележене у Језекиљу 3:18, 19 и 18:23 подстичу да и даље проповедамо?

8 Трећи разлог због ког и даље проповедамо јесте тај што желимо да упозоримо људе на оно што ће се догодити. У Библији се на Ноја указује као на „проповедника праведности“. (Прочитати 2. Петрову 2:5.) Он је очигледно упозоравао људе на предстојеће уништење. На основу чега то можемо закључити? На основу следећих Исусових речи: „Као што су у тим данима пре потопа јели и пили, женили се и удавали, све до дана кад је Ноје ушао у арку, и нису обраћали пажњу док није дошао потоп и све их однео, таква ће бити присутност Сина човечјег“ (Мат. 24:38, 39). Иако су људи били потпуно незаинтересовани за оно што им је Ноје говорио, он им је истрајно преносио упозорење које је долазило од Јехове.

9 Ми данас проповедамо добру вест о Божјем Краљевству да бисмо људима пружили прилику да сазнају шта ће Бог у будућности учинити за човечанство. Попут Јехове, и ми жарко желимо да они прихвате ту вест и тако сачувају живот (Језек. 18:23). Док проповедамо од куће до куће и на јавним местима, ми се трудимо да што више њих упозоримо да ће Божје Краљевство доћи и уништити овај зли свет (Језек. 3:18, 19; Дан. 2:44; Откр. 14:6, 7).

ВОЛИМО ЉУДЕ

10. (а) Који разлог за проповедање налазимо у Матеју 22:39? (б) Како су Павле и Сила помогли чувару затвора у Филипима?

10 Четврти разлог због ког и даље проповедамо јесте тај што волимо људе (Мат. 22:39). Та љубав нам помаже да истрајемо, јер знамо да могу променити свој став уколико им се промене околности. На пример, погледајмо шта се десило док су апостол Павле и његов сарадник Сила проповедали у Филипима. Мноштво људи их је напало и градски управитељи су их бацили у затвор. А онда се око поноћи догодио земљотрес и затворска врата су се отворила. Чувар се уплашио да су затвореници побегли, па је хтео да се убије. Али Павле је повикао: „Не чини себи зла!“ Чувар је дрхтећи од страха упитао: „Шта морам радити да бих се спасао?“ Рекли су му: „Веруј у Господа Исуса и бићеш спасен“ (Дела 16:25-34).

Љубав према Јехови, Исусу и људима подстиче нас да проповедамо (Видети 5. и 10. одломак)

11, 12. (а) Коју поуку налазимо у извештају о затворском чувару? (б) Зашто треба и даље да постојано проповедамо?

11 Коју поуку можемо извући из овог извештаја? Запазимо да је чувар променио свој став и затражио помоћ тек након што се догодио земљотрес. Слично томе, неки који нису хтели да чују добру вест можда су променили свој став и потражили помоћ након што их је у животу нешто уздрмало. На пример, неки су изгубили тло под ногама када су изненада остали без посла. Неки су сломљени јер им се брак распао. Други су доживели страшан ударац када су сазнали да болују од неке тешке болести или када им је вољена особа умрла. У тако тешким ситуацијама, неки почну да постављају питања о смислу живота, питања о којима раније нису размишљали. Када у служби проповедања наиђемо на такве особе, можда ће по први пут у животу хтети да саслушају добру вест коју желимо да им пренесемо.

12 Дакле, ако и даље будемо постојано проповедали, бићемо ту да таквим људима пружимо утеху управо онда када су спремни да је прихвате (Ис. 61:1). Наша сестра Шарлот, која је у пуновременој служби већ 38 година, каже: „Људи су потпуно изгубљени. Треба им пружити прилику да чују добру вест.“ Сестра по имену Ејвор, која је 34 године пионир, каже: „Чини ми се да су људи данас у емотивном смислу потпуно исцрпљени. Стварно желим да им помогнем и зато и даље проповедам.“ Љубав према људима је изузетно племенит разлог због ког истрајавамо у служби проповедања!

ШТА НАМ ПОМАЖЕ ДА ИСТРАЈЕМО

13, 14. (а) Шта ће нам, према Јовану 15:11, помоћи да истрајно доносимо плод? (б) Како можемо имати радост какву је имао Исус? (в) Како нам радост помаже у нашој служби?

13 Последње вечери свог живота на земљи, Исус је апостолима споменуо неколико дарова који ће им помоћи да истрајно доносе плод. О каквим даровима се ради и како и нама могу помоћи?

14 Радост. Да ли нам је служба проповедања терет? Наравно да није. Након што је испричао поређење о виновој лози, Исус је рекао да ћемо у служби проповедања имати радост какву је он имао. (Прочитати Јована 15:11.) Како је то могуће? Као што смо већ рекли, Исус је себе упоредио са чокотом, а своје ученике са лозама. Лозе опстају захваљујући чокоту јер од њега добијају воду и храњиве материје. Слично томе, све док идемо Христовим стопама и тако остајемо у јединству с њим, осећамо исту радост какву је он имао док је вршио вољу свог Оца (Јов. 4:34; 17:13; 1. Петр. 2:21). Наша сестра Хана, која је пионир више од 40 година, каже: „После службе проповедања увек осећам радост и то ме подстиче да истрајавам у ономе што радим за Јехову.“ То је та радост која нам даје снагу да наставимо да проповедамо чак и када већина људи не жели да нас слуша (Мат. 5:10-12).

15. (а) О ком дару се говори у Јовану 14:27? (б) Како нам мир помаже да и даље доносимо плод?

15 Мир. Вече уочи своје смрти, Исус је апостолима још рекао: „Мир свој дајем вам.“ (Прочитати Јована 14:27.) Како нам тај дар, то јест његов мир, помаже да доносимо плод? Док истрајно проповедамо, у срцу осећамо истински мир који проистиче из сазнања да тиме радујемо Јехову и Исуса (Пс. 149:4; Римљ. 5:3, 4; Кол. 3:15). Наш брат Улф, који је у пуновременој служби 45 година, каже: „Уморим се у служби проповедања, али она ми доноси задовољство и даје прави смисао мом животу.“ Заиста смо захвални што имамо такав унутрашњи мир!

16. (а) О ком дару се говори у Јовану 15:15? (б) Шта су апостоли морали да раде да би остали Исусови пријатељи?

16 Пријатељство са Исусом. Након што је Исус рекао апостолима да жели да буду радосни, објаснио им је зашто је важно да показују несебичну љубав (Јов. 15:11-13). Затим је рекао: „Називам вас пријатељима.“ Бити Исусов пријатељ заиста је непроцењив дар! Шта су апостоли морали да раде да би остали његови пријатељи? Морали су да и даље доносе плод. (Прочитати Јована 15:14-16.) Отприлике две године пре тога, Исус им је рекао: „Путем проповедајте: ’Приближило се небеско краљевство‘“ (Мат. 10:7). Дакле, те последње вечери желео је да их подстакне да истрају у делу које су већ започели (Мат. 24:13; Мар. 3:14). Наравно, Исус је знао да они могу успети у томе и остати његови пријатељи иако им неће бити лако. Али захваљујући чему могу успети? Захваљујући још једном дару.

17, 18. (а) О ком дару се говори у Јовану 15:16? (б) Колико је тај дар значио Исусовим апостолима? (в) Који дарови и нама данас значе?

17 Услишене молитве. Исус је својим апостолима рекао да ће им Јехова дати све за шта га замоле у његово име (Јов. 15:16). То обећање им је много значило. * Они у том тренутку нису разумели да ће он убрзо умрети. Али то што више неће бити с њима није значило да ће они остати без икакве помоћи. Јехова је био спреман да услиши њихове молитве и да им помогне у служби проповедања. И стварно је било тако. Убрзо након тога су из прве руке видели како је Јехова услишио њихове молитве (Дела 4:29, 31).

Можемо бити сигурни да ће Јехова услишити наше молитве (Видети 18. одломак)

18 Исто је и данас. Све док истрајно проповедамо, остаћемо Исусови пријатељи. Осим тога, можемо бити сигурни да ће нас Јехова услишити и да ће нам помоћи да савладамо препреке на које наилазимо док проповедамо добру вест (Фил. 4:13). Заиста смо захвални што Јехова услишава наше молитве и што је Исус наш пријатељ. Ти дарови од Јехове помажу нам да и даље доносимо плод (Јак. 1:17).

19. (а) Зашто и даље проповедамо? (б) Шта нам помаже да до краја извршимо дело које нам је Бог поверио?

19 Као што смо видели у овом чланку, ми и даље проповедамо зато што желимо да прославимо Јехову и посветимо његово име, да њему и Исусу покажемо да их волимо, да упозоримо људе и да покажемо љубав према њима. Такође смо видели да су радост, мир, пријатељство са Исусом и то што нам Бог услишава молитве дарови који нам помажу да до краја извршимо дело које нам је поверено. Јехова је сигурно задовољан кад види да се свесрдно трудимо да доносимо много плода!

^ одл. 17 Исус је у том разговору више пута нагласио својим апостолима да ће њихове молитве бити услишене (Јов. 14:13; 15:7, 16; 16:23).