1. Po čemu se ljudi razlikuju od životinja?

JEHOVA je prilikom stvaranja obdario ljude nečim što životinje nemaju. U pitanju je savest. Kada su Adam i Eva prekršili njegov zakon, sakrili su se i time pokazali da ih je mučila savest.

2. U kom smislu je savest poput kompasa? (Vidi sliku na početku članka.)

² Oni čija je savest loše oblikovana mogu se uporediti s brodom koji ima neispravan kompas. Takva plovidba bi mogla biti opasna. Vetrovi i morske struje bi lako mogli skrenuti brod s pravog kursa. S druge strane, dobro podešen kompas pomaže kapetanu da drži brod na ispravnom kursu. Naša savest se može uporediti s kompasom. Ona je naš unutrašnji osećaj za dobro i loše i može nas voditi u ispravnom pravcu. Ali da bi bilo tako, mora biti dobro podešena, to jest oblikovana.

3. Šta se može dogoditi kada savest nije ispravno oblikovana?

³ Savest koja nije dobro oblikovana neće nas sprečiti da učinimo nešto loše (1. Tim. 4:1, 2). Takva savest bi  nas čak mogla navesti da mislimo da je ono što je zlo u stvari dobro (Is. 5:20). Isus je upozorio svoje sledbenike: „Dolazi čas kad će svako ko vas ubije misliti da služi Bogu“ (Jov. 16:2). To se i te kako odnosilo na one koji su ubili učenika Stefana, ali i na mnoge druge poput njih (Dela 6:8, 12; 7:54-60). Isto je i danas. Mnogi verski fanatici čine razna zlodela i tvrde da to rade u ime Boga. Međutim, time u stvari krše Božji zakon (Izl. 20:13). Jasno je da ih savest ne vodi u ispravnom pravcu.

4. Kako možemo sprečiti da nam savest otupi?

⁴ Kako možemo sprečiti da nam savest otupi? U tome nam pomažu zakoni i načela koji se nalaze u Božjoj Reči i koji su korisni za „poučavanje, za ukoravanje, za popravljanje, za vaspitavanje u pravednosti“ (2. Tim. 3:16). Prema tome, ako marljivo proučavamo Bibliju, duboko razmišljamo o onome što stoji u njoj i to primenjujemo u svom životu, oblikovaćemo svoju savest u skladu s Božjim načinom razmišljanja i tako će ona moći da nam služi kao ispravan vodič. Pogledajmo kako nam Jehovini zakoni i načela mogu pomoći da oblikujemo svoju savest.

5, 6. Kako nam koriste Božji zakoni?

⁵ Da bi nam Božji zakoni koristili, potrebno je više od toga da ih samo čitamo ili da se samo upoznamo s njima. Naša ljubav i poštovanje prema njima moraju rasti. U Božjoj Reči stoji: „Mrzite zlo, a volite dobro“ (Am. 5:15). Ali kako možemo uspeti u tome? Ključ je da naučimo da na stvari gledamo poput Jehove. Da to prikažemo: Zamisli da imaš problema sa spavanjem. Doktor ti predlaže da promeniš nešto u svojoj ishrani i načinu života i da počneš da vežbaš. Nakon što si neko vreme primenjivao njegove savete, primećuješ poboljšanja. Verovatno ćeš mu biti neizmerno zahvalan jer ti je pomogao da imaš kvalitetniji život.

⁶ Slično tome, Stvoritelj nam je dao zakone koji nas štite od razarajućih posledica greha i na taj način unapređuju kvalitet našeg života. Razmislimo o tome koliko nam koristi poslušnost biblijskim zakonima koji zabranjuju laganje, spletkarenje, krađu, polni nemoral, nasilje i okultizam. (Pročitati Poslovice 6:16-19; Otkr. 21:8.) Kad se lično uverimo koliko je dobro biti poslušan Jehovinim smernicama, još više ćemo voleti i ceniti Jehovu i njegove zakone.

7. U čemu nam može pomoći čitanje i razmišljanje o onome što su doživele neke biblijske ličnosti?

⁷ Na sreću, da bismo izvukli vredne pouke ne moramo na svojoj koži osetiti koliko su bolne posledice kršenja Božjih zakona. Možemo učiti iz primera drugih, čiji su prestupi zapisani u Božjoj Reči. U Poslovicama 1:5 stoji: „Mudar će slušati i više će naučiti.“ Zapravo, najbolju pouku od Boga primamo dok čitamo o ljudima o kojima se govori u Bibliji. Primera radi, razmislimo o bolu koji je kralj David doživeo kad je prekršio Božji zakon i počinio preljubu s Vitsavejom (2. Sam. 12:7-14). Dok čitamo i razmišljamo o tome, pitajmo se: „Kako je kralj David mogao izbeći bolne posledice preljube s Vitsavejom? Kada bih  se ja našao u sličnoj situaciji, da li bih imao snage da se oduprem iskušenju? Da li bih poput Josifa pobegao ili bih se poput Davida prepustio grehu?“ (Post. 39:11-15). Kada razmišljamo o posledicama greha, bićemo rešeni da poslušamo savet: „Mrzite zlo.“

8, 9. (a) Koju ulogu ima naša savest? (b) Koja veza postoji između Jehovinih načela i naše savesti?

⁸ Možda se klonimo svega što Bog mrzi. Pa ipak, postoje neka područja života za koja Biblija ne pruža konkretne smernice. Kako u tim slučajevima možemo utvrditi šta je prihvatljivo i ugodno Bogu? Tu na scenu stupa naša savest oblikovana na temelju Biblije.

⁹ Jehova nas voli i zato nam je dao načela koja oblikuju našu savest. On je rekao: „Ja, Jehova, ja sam tvoj Bog, koji te uči za tvoje dobro i koji te vodi putem kojim treba da ideš“ (Is. 48:17, 18). Kada duboko razmišljamo o biblijskim načelima i dozvoljavamo im da utiču na naše srce, mi ispravljamo, usmeravamo i oblikujemo svoju savest. Ona nam zatim pomaže da donosimo mudre odluke.

10. Šta su načela i kako ih je Isus dobro koristio?

¹⁰ Načelo je osnovna istina ili doktrina na osnovu koje se donose odluke ili preduzimaju određeni koraci. Da bismo razumeli Jehovina načela, potrebno je da razumemo kako on razmišlja i zašto je doneo neke zakone. Tokom svoje službe, Isus je svoje učenike poučavao osnovnim istinama kako bi im pomogao da uvide koje su posledice određenih stavova i postupaka. Na primer, objasnio je da mržnja može dovesti do nasilja, a požuda do preljube (Mat. 5:21, 22, 27, 28). Da bismo imali ispravno oblikovanu savest, treba da dozvolimo Božjim načelima da nas vode i da tako proslavimo Boga (1. Kor. 10:31).

11. Zašto možemo reći da savest nije ista kod svih hrišćana?

¹¹ U izvesnim situacijama, dva hrišćanina čija je savest oblikovana u skladu s Biblijom, mogu izvući potpuno suprotne zaključke. Jedan primer je konzumiranje alkoholnih pića. Biblija ne osuđuje umerenu upotrebu alkohola. Međutim, ona osuđuje prekomernu upotrebu alkohola i pijanstvo (Posl. 20:1; 1. Tim. 3:8). Da li to znači da jedan hrišćanin ne mora uzimati u obzir druge faktore dok god umereno konzumira alkohol? Ni u kom slučaju. Iako je njegova savest možda mirna, on mora uzeti u obzir i savest drugih.

12. Kako nas reči iz Rimljanima 14:21 podstiču da poštujemo tuđu savest?

¹² Kad je govorio o tome da treba uzeti u obzir savest drugih, apostol Pavle je napisao: „Dobro je ne jesti mesa i ne piti vina i ne činiti ništa zbog čega bi se tvoj brat mogao spotaći“ (Rimlj. 14:21). Da li bi se odrekao nekih prava ukoliko bi time izbegao da spotakneš brata čija se savest razlikuje od tvoje? Sigurno bi. Pre nego što su upoznala istinu, neka naša braća su imala problem sa alkoholom, ali sada su odlučna da uopšte ne piju. Sasvim je sigurno da niko od nas ne bi želeo da doprinese tome da se neko od naše braće vrati lošim navikama, koje bi mu nanele mnogo štete  (1. Kor. 6:9, 10). Prema tome, domaćin koji bi nagovarao svog gosta da popije piće, iako on to ne želi, pokazao bi nedostatak ljubavi.

13. Kako je Timotej pokazao da poštuje savest drugih?

¹³ Kada je imao oko 20 godina, Timotej se podvrgao bolnom obrezanju kako ne bi spotakao Jevreje kojima je trebalo da propoveda. On je imao stav poput apostola Pavla (Dela 16:3; 1. Kor. 9:19-23). Da li si i ti poput Timoteja spreman da podneseš neke žrtve zarad dobrobiti drugih?

14, 15. (a) Šta znači biti zreo? (b) Kako su povezane ljubav prema drugima i hrišćanska zrelost?

¹⁴ Svi treba da ostavimo „osnovna učenja o Hristu“ i da napredujemo „prema zrelosti“ (Jevr. 6:1). To ne dolazi automatski. Moramo neprestano ulagati trud. Ukoliko želimo da budemo zreli, treba da produbljujemo svoje znanje i razumevanje. Zato smo uvek iznova podstaknuti da svakog dana čitamo Bibliju (Ps. 1:1-3). Da li imamo taj cilj? Redovno čitanje nam omogućava da bolje upoznamo Jehovine zakone i načela i da dublje razumemo Božju Reč.

¹⁵ Najvažniji zakon za hrišćane jeste zakon ljubavi. Isus je svojim učenicima rekao: „Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako budete voleli jedan drugoga“ (Jov. 13:35). Isusov polubrat Jakov je rekao da je zakon ljubavi „kraljevski zakon“ (Jak. 2:8). Pavle je napisao: „Ljubav je ispunjenje Zakona“ (Rimlj. 13:10). Nije nikakvo čudo što se toliki naglasak stavlja na ljubav, jer Biblija kaže: „Bog je ljubav“ (1. Jov. 4:8). Ljubav koju Bog ima nije samo puko osećanje. Jovan je napisao: „Po ovome se pokazala Božja ljubav prema nama: Bog je poslao svog jedinorođenog Sina u svet da preko njega dobijemo život“ (1. Jov. 4:9). Boga je ljubav podstakla na dela. Dubina naše ljubavi prema njemu, njegovom Sinu, našim suvernicima, kao i drugim ljudima, otkriva do koje mere smo zreli hrišćani (Mat. 22:37-39).

16. Zašto nam načela s vremenom postaju sve važnija?

 ¹⁶ Kako postajemo duhovno zreliji, načela nam postaju sve važnija. Zakoni se mogu odnositi samo na određenu situaciju, dok načela imaju širu primenu. Primera radi, malo dete ne razume koje opasnosti krije druženje s lošim ljudima i zato će razborit roditelj postaviti neka pravila kako bi ga zaštitio (1. Kor. 15:33). Ali kako dete sazreva, razvija se i njegova sposobnost razumevanja, tako da ono uči da se vodi biblijskim načelima. S vremenom će umeti da mudro bira društvo. (Pročitati 1. Korinćanima 13:11; 14:20.) Kada donosimo odluke na osnovu biblijskih načela, naša savest postaje pouzdan vodič, podešen prema Božjem načinu razmišljanja.

17. Šta sve imamo na raspolaganju kako bismo donosili mudre odluke?

¹⁷ Da li imamo sve što nam je potrebno kako bismo donosili mudre odluke kojima ugađamo Jehovi? Imamo. Ako naučimo da vešto primenjujemo zakone i načela koji se nalaze u Božjoj Reči, bićemo sasvim sposobni i potpuno opremljeni „za svako dobro delo“ (2. Tim. 3:16, 17). Prema tome, istražujmo biblijska načela kako bismo razumeli „šta je Jehovina volja“ (Ef. 5:17). Dobro iskoristimo Vodič kroz publikacije Jehovinih svedoka, biblioteku publikacija na CD-u (Watchtower Library), ONLAJN BIBLIOTEKU Watchtower i aplikaciju JW Library. Sve je to oblikovano tako da nam pomogne da izvučemo najveću korist iz ličnog i porodičnog proučavanja.

18. Koje blagoslove ćemo imati kada postupamo u skladu s Jehovinim zakonima i načelima?

¹⁸ Blagoslovi su rezultat poslušnosti Jehovinim zakonima i načelima, kao što stoji u Psalmu 119:97-100: „O kako volim zakon tvoj! Po ceo dan o njemu razmišljam. Zapovest tvoja čini me mudrijim od neprijatelja mojih, jer je uvek sa mnom. Razboritiji sam postao od svih učitelja svojih, jer razmišljam o opomenama tvojim. Mudriji sam i od staraca, jer se držim naredaba tvojih.“ Ako odvajamo vreme da razmišljamo o Božjim zakonima i načelima, bićemo mudriji i razboritiji i dozvolićemo im da oblikuju našu savest. Uložimo svesrdan trud i uspećemo da „uzrastemo do punine Hristove“ (Ef. 4:13).