1. Шта сви по природи желимо?

КАКО би се осећао ако би неко кога познајеш и поштујеш заборавио како се зовеш или те чак не би ни препознао? Сигурно би био веома разочаран. Зашто? Зато што сви имамо потребу за признањем и уважавањем, а то укључује више од тога да други знају како се зовемо. Ми желимо да нас други цене због онога ко смо и шта смо постигли (Бр. 11:16; Јов 31:6).

2, 3. Како се жеља за признањем може извитоперити? (Видети слику на почетку чланка.)

² Као што је случај и с другим природним жељама, жеља за признањем може постати извитоперена због наше несавршености. Због тога бисмо могли почети да имамо неисправно гледиште о признању. Будући да живимо у Сатанином свету, може се десити да почнемо да тежимо за славом и признањем. Уколико се то деси, онда нећемо одати славу и част оном ко то заслужује, а то је наш небески Отац, Јехова Бог (Откр. 4:11).

 ³ У Исусово време, верске вође су имале неисправно гледиште о признању. Зато је Исус упозорио своје следбенике: „Чувајте се писмозналаца који радо шетају у дугим хаљинама и воле да их поздрављају на трговима и радо заузимају прва места у синагогама и најбоља места на вечерама.“ Затим је додао: „Они ће добити строжу пресуду“ (Лука 20:46, 47). Насупрот томе, Исус је похвалио сиромашну удовицу која је дала мали прилог и која није тражила признање других (Лука 21:1-4). Тако је показао које је гледиште о признању исправно. Овај чланак ће нам помоћи да задржимо гледиште које Јехова Бог жели да имамо.

4. Чијем признању треба да тежимо?

⁴ Које је онда најважније признање којем можемо тежити? То није признање које многи прижељкују а стиче се високим образовањем, пословним успехом и славом у свету забаве. У питању је признање о ком је Павле писао: „Сада кад сте упознали Бога — у ствари сада кад је Бог упознао вас — како то да се поново враћате испразним и бедним начелима и желите да им опет изнова робујете?“ (Гал. 4:9). Изузетна је част што нас познаје Бог, Врховни Владар свемира. Он жели да буде близак с нама. Као што је један изучавалац рекао, он обраћа „посебну пажњу на нас“. Када смо блиски с Јеховом, то јест кад смо његови пријатељи, ми испуњавамо сврху свог постојања (Проп. 12:13, 14).

5. Шта треба да радимо да би нас Јехова признао за пријатеље?

⁵ Мојсије је био Јеховин пријатељ и стекао је његово признање *. Када је молио Јехову да му помогне да још боље упозна његове путеве, Јехова му је одговорио: „Ово о чему си говорио ја ћу учинити, јер си нашао милост у мојим очима и знам те по имену“ (Изл. 33:12-17). Сигурно је да ће нас Јехова благословити када смо његови пријатељи. Али шта треба да радимо да би нас он признао за пријатеље? Треба да га волимо и да му посветимо свој живот. (Прочитати 1. Коринћанима 8:3.)

6, 7. Због чега бисмо се могли удаљити од Јехове?

⁶ Међутим, морамо остати блиски са својим небеским Оцем. Попут првих хришћана у Галатији, којима је Павле писао, морамо пазити да не робујемо „испразним и бедним начелима“ овог света, што би укључивало и тежњу за његовим признањем (Гал. 4:9). Ти хришћани су већ били Јеховини пријатељи. Међутим, Павле их је упозорио да се не враћају испразним стварима. Као да им је рекао: „Када сте већ толико напредовали, зашто бисте се вратили безвредним стварима које сте оставили за собом?“

⁷ Да ли би се и нама могло десити нешто слично? Могло би. Кад смо упознали Јехову, можда смо попут Павла одбацили признање Сатаниног света. (Прочитати Филипљанима 3:7, 8.) Можда смо се одрекли  могућности да стекнемо високо образовање или смо одбили унапређење на послу и прилику да зарадимо више новца. Такође смо се можда могли обогатити и постати славни јер смо талентовани за неки спорт или музику. Међутим, свему томе смо окренули леђа (Јевр. 11:24-27). Било би немудро да сада на то гледамо као на „пропуштене прилике“. Такво размишљање би нас могло навести да се вратимо ономе за шта смо већ утврдили да је међу „испразним и бедним“ стварима овог света.

8. Шта ће нам помоћи да сачувамо Јеховино признање?

⁸ Када се од срца трудимо да сачувамо Јеховино признање, тада нећемо тежити за признањем овог света. Шта ће нам помоћи у томе? Морамо упамтити две важне чињенице. Осмотримо сада прву: Јехова цени оне који му верно служе и никада их не заборавља. (Прочитати Јеврејима 6:10; 11:6.) Он уважава сваког свог слугу и сматра да би било неправедно када не би обраћао пажњу на оне који су му верни. „Јехова познаје оне који су његови“ (2. Тим. 2:19). Он „познаје пут праведника“ и зна како да оне који су му одани избави из кушњи (Пс. 1:6; 2. Петр. 2:9).

9. Наведи примере који показују како је Јехова обраћао пажњу на свој народ.

⁹ Понекад је Јехова на посебан начин обраћао пажњу на свој народ (2. Лет. 20:20, 29). Присетимо се како га је код Црвеног мора избавио од фараонове моћне војске (Изл. 14:21-30; Пс. 106:9-11). Тај догађај је био толико невероватан да су га, и након 40 година, људи у том делу света и даље препричавали (Ис. Нав. 2:9-11). Размишљање о томе како је Јехова избављао свој народ ојачаће нам веру. То је посебно важно сада, будући да очекујемо проречени напад Гога из Магога (Језек. 38:8-12). Тада ће нам бити посебно драго што смо тежили за Божјим признањем, а не за признањем овог света.

10. Коју другу чињеницу треба да имамо на уму?

¹⁰ Која је друга важна чињеница коју треба да задржимо на уму? Јехова на неке потпуно неочекиване начине може показати да нас цени. Онима који чине добра дела само да би их видели људи речено је да неће добити никакву награду од Јехове. Зашто? Зато што су већ примили награду онда када су од других добили признање за оно што су учинили. (Прочитати Матеја 6:1-5.) Међутим, Исус је рекао да његов Отац види када неко чини добра дела, а не добија признање за то. Јехова то примећује и такву особу награђује и благосиља. Међутим, он то понекад чини онако како не очекујемо. Погледајмо неке примере.

11. Како је Јехова благословио Марију?

¹¹ Када је дошло време да се Божји Син роди као човек, Јехова је изабрао понизну девојку Марију да буде његова мајка. Марија је живела у малом граду Назарету, далеко од Јерусалима и његовог величанственог храма. (Прочитати Луку 1:26-33.)  Зашто је Јехова изабрао баш њу? Анђео Гаврило јој је рекао да је „нашла милост код Бога“. Када је касније разговарала са својом рођаком Јелисаветом, из њених речи се видело колико је волела Јехову (Лука 1:46-55). Очигледно је Јехова посматрао Марију и благословио ју је на овако неочекиван начин зато што му је била верна.

12, 13. (а) На који начин је Јехова објавио Исусово рођење? (б) Како је Исусу била указана част у храму?

¹² Јехова није објавио рођење свог Сина истакнутим људима и владарима у Јерусалиму, већ је преко анђела ту вест објавио понизним пастирима, који су чували стада око Витлејема (Лука 2:8-14). Након тога, пастири су отишли да посете тек рођеног Исуса (Лука 2:15-17). Марија и Јосиф су сигурно били изненађени начином на који је Јехова објавио тако важан догађај. Међутим, Сатана је поступио другачије. Када су астролози које је он послао дошли у Јерусалим да се распитују о Исусовом рођењу, цео град се узнемирио (Мат. 2:3). Оваква јавна објава овог важног догађаја довела је до смрти многе недужне деце (Мат. 2:16). Колико се само разликују Јеховин и Сатанин начин поступања.

¹³ Четрдесет дана након Исусовог рођења, од Марије се очекивало да принесе жртву у храму у Јерусалиму, који се налазио неких девет километара од Витлејема (Лука 2:22-24). Док је Марија с Јосифом и Исусом била на путу, можда се питала да ли ће свештеник свима објавити какву ће улогу у будућности Исус имати. Детету јесте била указана част, али не онако како је Марија можда очекивала. Јехова је преко праведног и богобојазног човека по имену Симеон и 84-годишње пророчице Ане објавио да ће то дете бити обећани Месија, то јест Христ (Лука 2:25-38).

14. На које је још начине Јехова благословио Марију?

¹⁴ На које је још начине Јехова благословио Марију за то што је верно бринула о његовом Сину и одгајала га? На пример, тако што је дао да се у Библији запишу неке њене речи и поступци. Пошто је Марија била удовица, можда је морала да остане у Назарету и могуће је да није могла да путује са Исусом током три и по године његове службе. Па ипак, иако није могла да присуствује свему што је Исус чинио, била је с њим кад је умро (Јов. 19:26). Била је са Исусовим ученицима у Јерусалиму пре него што је на Педесетницу на њих изливен свети дух (Дела 1:13, 14). Зато је могуће да је и она била помазана светим духом. Ако је то тако, онда ће она у читаву вечност бити са Исусом на небу. То је заиста предиван благослов за њену верност.

15. Док је Исус био на земљи, како је Јехова показао да га цени?

¹⁵ Исус није тежио признању верских или политичких вођа свог времена. Али сигурно га је охрабрило када му се у три прилике Јехова директно обратио с неба и тиме показао да га цени. Одмах након што се Исус крстио у Јордану, Јехова је рекао: „Ово је мој Син, вољени, који је по мојој вољи“ (Мат. 3:17). По свему  судећи, те речи је чуо још само Јован Крститељ. Затим, око годину дана пре Исусове смрти, три апостола су чула шта је Јехова рекао о Исусу: „Ово је мој Син, вољени, који је по мојој вољи! Њега слушајте!“ (Мат. 17:5). На крају, само неколико дана пре него што је Исус умро, Јехова му се поново обратио с неба (Јов. 12:28).

16, 17. Како је Јехова на неочекиван начин благословио Исуса?

¹⁶ Иако је Исус знао да ће бити лажно оптужен као богохулник и да ће умрети срамном смрћу, он се молио да се врши Јеховина воља, а не његова (Мат. 26:39, 42). „Поднео је мученички стуб не марећи за срамоту“ јер је тежио признању свог Оца, а не света (Јевр. 12:2).

¹⁷ Док је био на земљи, рекао је да жели да поново има славу коју је имао код Оца (Јов. 17:5). Ништа не указује на то да је очекивао нешто више од тога, то јест неки виши положај на небу. Али шта је Јехова урадио? Благословио га је на неочекиван начин. Када га је ускрснуо дао му је узвишен положај на небу. Поред тога, дао му је и бесмртност — нешто што нико пре њега није добио (Фил. 2:9; 1. Тим. 6:16). * То је заиста изванредно признање за Исусову верност!

18. Шта ће нам помоћи да не тражимо признање овог света?

¹⁸ Шта ће нам помоћи да не тражимо признање овог света? Задржимо на уму да Јехова увек награђује и благосиља своје верне слуге и то често на неочекиване начине. Не можемо ни замислити који нас све благослови очекују у будућности. Али за сада, док истрајавамо у кушњама и невољама у овом злом свету, немојмо заборавити да овај свет пролази, а с њим и његово признање (1. Јов. 2:17). Наш Отац Јехова „није неправедан па да заборави [наш] труд и љубав коју [смо] показали према његовом имену“ (Јевр. 6:10). Он ће нас благословити и то можда онако како сада не можемо ни замислити!