1, 2. (а) Шта треба да научимо? (б) О чему ће бити речи у овом чланку?

СВИ ми као прави хришћани треба да научимо да исправно процењујемо информације и да на основу њих долазимо до исправних закључака (Посл. 3:21-23; 8:4, 5). Ако то не научимо, Сатана и његов свет би лако могли негативно утицати на наше размишљање (Еф. 5:6; Кол. 2:8). Наравно, до исправних закључака можемо доћи само ако знамо чињенице. Као што пише у Пословицама 18:13: „Ко одговара пре него што саслуша, то му је лудост и срамота.“

² У овом чланку ћемо говорити о неким стварима које нам отежавају да исправно сагледамо ситуацију и да дођемо до исправних закључака. Говорићемо и о неким библијским начелима и примерима који нам могу помоћи да проценимо тачност информација које долазе до нас.

3. Зашто треба да применимо начело из Пословица 14:15? (Видети слику на почетку чланка.)

³ Људи су данас бомбардовани информацијама. Интернет, телевизија и други медији пласирају најразличитије садржаје. Многи су затрпани мејловима, порукама и  новостима које им шаљу добронамерни пријатељи и познаници. Будући да у данашње време није ништа необично да се погрешне информације намерно шире и да се чињенице изврћу, морамо бити опрезни и добро одвагнути оно што чујемо. Које нам библијско начело у томе може помоћи? Пословице 14:15 кажу: „Лаковеран верује свакој речи, а паметан пази на кораке своје.“

4. (а) Како нам стих из Филипљанима 4:8, 9 може помоћи да изаберемо шта ћемо читати? (б) Зашто је важно да имамо тачне информације? (Видети и оквир „ Неколико поузданих извора информација“.)

⁴ Да бисмо доносили добре одлуке, морамо располагати чињеницама. Зато треба да бирамо шта ћемо читати. (Прочитати Филипљанима 4:8, 9.) Не треба да траћимо време на непоуздане вести на интернету или непотврђене приче које циркулишу преко мејлова или порука. Нарочито је важно да избегавамо сајтове иза којих стоје отпадници. Њихов циљ је да ослабе веру Божјег народа и да изврну истину. Погрешне информације ће довести и до погрешних одлука. Никада немојмо мислити да погрешне информације неће утицати на наш ум и наше срце (1. Тим. 6:20, 21).

5. Шта су Израелци чули и како су реаговали?

⁵ Нетачне приче могу довести до катастрофалних последица. На пример, погледајмо шта се десило у Мојсијево време. Од дванаесторице ухода који су отишли да извиде Обећану земљу, десеторица су донела негативан извештај (Бр. 13:25-33). Њихово преувеличавање онога што су видели потпуно је обесхрабрило и уплашило Јеховин народ (Бр. 14:1-4). Зашто је народ у то поверовао? Можда су мислили да је све то истина јер је то рекла већина ухода. Нису хтели да слушају оно што су говорили Исус Навин и Халев, људи достојни поверења (Бр. 14:6-10). Уместо да су сакупили све чињенице и показали поуздање у Јехову, они су решили да поверују онима који су донели негативан извештај. Колико је то само било неразумно!

6. Зашто не треба да будемо изненађени свакаквим причама о Јеховиним сведоцима?

⁶ Посебно треба да будемо опрезни када наилазимо на приче о Јеховиним сведоцима. Никада немојмо заборавити да је Сатана тај који стално оптужује Божје верне слуге (Откр. 12:10). Зато је Исус рекао да ће противници лагати о нама и приписивати нам свакаква зла (Мат. 5:11). Ако те речи озбиљно схватимо, нећемо бити шокирани кад чујемо свакакве приче о Јеховином народу.

7. О чему треба да размислиш пре него што пошаљеш неку поруку или мејл?

⁷ Да ли спадаш у оне који воле да шаљу мејлове и поруке пријатељима и познаницима? Кад видиш неку нову причу у медијима или чујеш неко искуство, да ли се осећаш попут репортера који жели да први пренесе неку ексклузивну вест? Али пре него што пошаљеш неку поруку или мејл, питај се: „Да ли сам сигуран да је та информација тачна? Да ли располажем чињеницама?“ Ако у то ниси сигуран, могло би се десити да међу браћом ненамерно шириш погрешне информације. Ако се двоумиш, боље је да избришеш поруку него да је пошаљеш.

8. Шта раде наши противници у неким земљама и како бисмо ненамерно могли да им помажемо?

⁸ Постоји још један разлог због ког је опасно да без размишљања прослеђујемо мејлове или поруке. Наше дело  је у неким земљама ограничено или забрањено. Наши противници у тим земљама можда намерно шире неке вести да би изазвали страх или неповерење међу нама. На пример, тако нешто се дешавало у бившем Совјетском Савезу. Тајна полиција, позната као КГБ, ширила је гласине да су нека браћа на одговорним положајима издала Јеховин народ. * Нажалост, многи су у то поверовали и одвојили се од Јеховине организације. Многи су се касније вратили, али неки то никада нису учинили. Доживели су бродолом вере (1. Тим. 1:19). Како можемо избећи тако нешто? Немојмо ширити негативне или непроверене вести. Немојмо бити наивни и лаковерни. Проверимо да ли располажемо чињеницама.

9. Шта може представљати још један проблем?

⁹ Још један проблем представљају приче које садрже полуистине или у којима су само делимично изнете чињенице. Ако у некој причи има само 10 посто истине, она ће нас 100 посто навести на погрешан закључак. Како можемо избећи да нас такве приче доведу у заблуду? (Еф. 4:14).

10. Како су Израелци умало започели рат са својом браћом и захваљујући чему су га избегли?

¹⁰ Погледајмо шта се десило Израелцима који су живели на западној страни Јордана у време Исуса Навина (Ис. Нав. 22:9-34). До њих су стигле вести да су Израелци који живе на источној страни Јордана (Рувимово и Гадово племе и половина Манасијиног племена) направили велик, импресиван олтар поред Јордана. То јесте било тачно, али то није било све. На основу непотпуних информација, Израелци који су живели на западној страни Јордана закључили су да су се њихова браћа побунила против Јехове и зато су се сакупили да пођу у рат против њих. (Прочитати Исуса Навина 22:9-12.) На сву срећу, пре него што су их напали, послали су поуздане  људе да провере о чему се ради. И шта су сазнали? Израелци који су живели на источној страни реке јесу подигли олтар, али не да би на њему приносили жртве, већ да би служио као споменик. Направили су га да би све будуће генерације знале да су и они верно служили Јехови. Израелци који су живели на западној страни Јордана сигурно су били срећни што нису повели рат против своје браће на основу непотпуних информација већ су најпре проверили о чему се тачно ради.

11. (а) Како је Мефивостеј постао жртва неправде? (б) Како је Давид могао избећи такву грешку?

¹¹ Могло би се десити да људи испредају о нама приче које су само делимично тачне. Сетимо се шта се десило Мефивостеју. Краљ Давид је био великодушан и добар према њему када му је вратио сву земљу која је припадала његовом деди Саулу (2. Сам. 9:6, 7). Међутим, Давид је касније чуо неке лоше ствари о Мефивостеју. Не проверивши те информације, одлучио је да му одузме сву имовину (2. Сам. 16:1-4). Када је Давид на крају разговарао с њим, схватио је колико је погрешио и вратио му део имовине (2. Сам. 19:24-29). Али до такве неправде не би ни дошло да је Давид нашао мало времена да провери да ли је тачно оно што је чуо, уместо што је исхитрено реаговао.

12, 13. (а) Шта је Исус радио кад су људи ширили лажи о њему? (б) Шта можемо учинити ако неко шири лажи о нама?

¹² Шта треба да радимо ако неко шири лажи о нама? У таквој ситуацији су се нашли Исус и Јован Крститељ. (Прочитати Матеја 11:18, 19.) Шта је Исус учинио? Није трошио време и снагу да би људе убедио да те приче нису тачне. Подстакао их је да провере чињенице и да сами виде каква дела чини и чему поучава. Као што је и рекао: „Мудрост оправдавају њена дела“ (Мат. 11:19).

¹³ Из овога можемо извући једну важну поуку. Некад ће се десити да људи кажу неке нетачне или лоше ствари о нама и да нам тако наруше углед. Шта у таквој ситуацији можемо урадити? Својим начином живота можемо показати другима да немају никаквог разлога да верују таквим лажима. Као што смо видели из Исусовог примера, добрим хришћанским понашањем можемо оповргнути све полуистине или лажи о нама.

14, 15. Како нам ослањање на сопствено расуђивање може постати замка?

¹⁴ Постоји још нешто што нам може отежати доношење исправних закључака. Реч је о нашој несавршености. Можда већ деценијама верно служимо Јехови. Можда смо стекли мудрост и способност расуђивања, због чега нас други веома цене. Да ли би нам то могло постати замка?

¹⁵ Могло би, ако бисмо се превише ослањали на своје виђење ствари. Могли бисмо се повести за својим емоцијама и неким личним схватањима. Можда мислимо да можемо проценити неку ситуацију и разумети је иако не знамо све чињенице. То је веома опасно! Библија нас јасно упозорава да се не ослањамо на своје расуђивање (Посл. 3:5, 6; 28:26).

16. Шта се дешава у замишљеној сцени у ресторану и до каквог је закључка Том дошао?

¹⁶ Замисли следећу сцену. Док је једне вечери био у ресторану, дугогодишњи  старешина кога ћемо звати Том видео је Џона, једног другог старешину, како седи за столом са једном женом која није његова супруга. Смејали су се и уживали у међусобном друштву. То га је много узнемирило. Да ли ће се Џон развести? Шта ће бити с његовом женом? А тек с децом? Том је већ виђао такве ситуације. Шта би ти помислио да си све то видео?

17. Шта је у измишљеној причи Том касније сазнао и какву поуку из тога можемо извући?

¹⁷ Али чекај мало. Иако је Том на пречац закључио да Џон није веран својој жени, да ли је стварно знао све чињенице? Нешто касније те вечери, Том је позвао телефоном Џона. Можеш ли само да замислиш колико му је лакнуло када је сазнао да је та жена у ствари Џонова рођена сестра. Нису се видели годинама, али пошто је на само пар сати била у граду, најзгодније је било да се нађу у ресторану. Џонова супруга није могла да им се придружи. На сву срећу, Том никоме није рекао шта је помислио. Шта из овога можемо научити? Колико год искуства да имамо у хришћанском животу, никада немојмо доносити закључке ако не знамо све чињенице.

18. Како личне размирице могу замаглити наше расуђивање?

¹⁸ Постоји још нешто што нам може сметати у објективном сагледавању ситуације. Можда се ради о брату или сестри с којима се не слажемо баш најбоље. Ако стално размишљамо о нашим несугласицама, можда ћемо постати сумњичави према тој особи. Зато ћемо можда одмах поверовати у нешто лоше што о њој чујемо. Чему нас то учи? Ако гајимо негативна осећања према нашој браћи можда ћемо доћи до погрешних закључака који се не заснивају на чињеницама (1. Тим. 6:4, 5). Али наше расуђивање неће бити замагљено ако не дозволимо себи да завист и љубомора пусте корен у нашем срцу. Никада немојмо заборавити да смо пред Јеховом дужни да волимо своју браћу и да им од срца опраштамо. (Прочитати Колошанима 3:12-14.)

19, 20. (а) Која библијска начела ће нам помоћи да исправно проценимо информације које имамо? (б) О чему ће бити речи у наредном чланку?

¹⁹ У данашње време није лако стећи праву слику о неким стварима зато што смо затрпани непровереним информацијама, причама у којима има полуистина, а ту је и наша несавршеност. Шта нам може помоћи да савладамо те изазове? Библијска начела која морамо знати и примењивати. Једно такво начело јесте да је лудост и срамота ако одговарамо пре него што смо чули све чињенице (Посл. 18:13). Једно друго библијско начело нас подсећа да не треба да верујемо свему што чујемо (Посл. 14:15). И на крају, колико год да имамо искуства у хришћанском животу, морамо пазити да се не ослањамо само на сопствено расуђивање (Посл. 3:5, 6). Библијска начела ће нам помоћи да дођемо до исправних закључака и да доносимо мудре одлуке под условом да смо се потрудили да дођемо до тачних информација.

²⁰ Али постоји још један изазов. То је наша склоност да судимо по спољашњости. У следећем чланку ћемо говорити о неким уобичајеним замкама и о томе како их можемо избећи.