1. Шта је Исаија прорекао о Исусу и зашто је то охрабрујуће?

ИСАИЈИНО пророчанство о Исусу Христу пружа нам утеху и наду. У њему је проречено да Исус „неће судити по ономе што види, нити ће укоравати по ономе што чује. По правди ће судити сиромашнима“ (Ис. 11:3, 4). Зашто је то охрабрујуће? Зато што живимо у свету преплављеном предрасудама. Сви ми чезнемо за савршеним Судијом, који неће судити по ономе што види!

2. (а) Шта нам је Исус заповедио? (б) О чему ће бити речи у овом чланку?

² Ми сваког дана доносимо неки суд о другима. Али пошто нисмо савршени као што је Исус био, ни наш суд не може бити савршен. На нас лако утиче оно што видимо. Зато је Исус својим ученицима заповедио: „Не судите по спољашњости, него судите праведним судом“ (Јов. 7:24). Јасно је да Исус жели да будемо попут њега и да не судимо људима на основу њихове спољашњости. У овом чланку ћемо размотрити три ствари које би лако могле утицати на наше мишљење о другима, а то су њихова раса или, материјално стање и године. Видећемо како на сваку од  њих можемо применити Исусову заповест да не судимо по спољашњости.

3, 4. (а) Зашто је Петар променио мишљење о паганима? (Видети слику на почетку чланка.) (б) Шта је Петар уз Јеховину помоћ разумео?

³ Замисли само шта се све апостолу Петру врзмало по глави када је чуо да треба да оде у кућу нејеврејина Корнелија који је живео у Цезареји (Дела 10:17-29). Петар је као Јеврејин одрастао у уверењу да су нејевреји нечисти. Али неке ствари које су му се догодиле навеле су га да промени мишљење. На пример, добио је једну визију од Бога (Дела 10:9-16). У њој је видео како се пред њим спушта једно велико платно у ком су биле нечисте животиње, а глас с неба му је заповедио: „Устани, Петре, кољи и једи!“ Петар је одлучно одбио да то учини. Затим му је глас с неба рекао: „Не зови поганим оно што је Бог очистио.“ Кад се вратио у стварност, збуњено се питао шта је тај глас хтео да му каже. И управо тада су дошли гласници које је посао Корнелије. Петар је послушао свети дух који га је упутио да с тим људима пође код Корнелија.

⁴ Да се Петар држао својих старих схватања, никада не би ушао у Корнелијеву кућу. Јевреји никада нису улазили у куће пагана. Зашто је Петар онда то учинио упркос тако дубоко укорењеним предрасудама? На њега је неизбрисив траг оставила визија коју је добио и оно што му је рекао глас с неба. Након што је саслушао Корнелија, Петар је под надахнућем светог духа рекао: „Сад заиста схватам да Бог није пристран, него из сваког народа прихвата оног ко га се боји и чини што је праведно“ (Дела 10:34, 35). За Петра је то било нешто сасвим ново. Како ће то ново схватање утицати на остале хришћане?

5. (а) Шта Јехова жели да сви хришћани разумеју? (б) Чему можда нагињемо иако знамо истину?

⁵ Јехова је преко Петра помогао свим хришћанима да разумеју да он није пристрастан Бог. Њему није битно којој раси припадамо, које смо националности или којим језиком говоримо. Он прихвата све људе који га се боје и чине оно што је исправно (Гал. 3:26-28; Откр. 7:9, 10). То је нешто што свако од нас зна. Али можда смо одрасли у земљи или у породици у којој владају предрасуде. Можда сматрамо да нисмо пристрасни, али неке предрасуде можда чуче дубоко у нама. Чак је и Петар, који је имао ту част да Јехова преко њега обзнани своју непристрасност, касније испољио предрасуде (Гал. 2:11-14). Како онда можемо послушати Исуса и престати да судимо по спољашњости?

6. (а) Шта нам може помоћи да из срца искоренимо предрасуде? (б) Шта је открио извештај једног старешине?

⁶ Да бисмо видели да ли имамо неке предрасуде, треба да испитамо себе у светлу Божје Речи (Пс. 119:105). Могли бисмо и да питамо неког поузданог пријатеља да ли код нас види неке предрасуде које можда ми не примећујемо (Гал. 2:11, 14). Можда су неки ставови толико укорењени у нама да тога нисмо ни свесни. На пример, погледајмо шта је један старешина написао у извештају о једном фином брачном пару у пуновременој служби. Брат је припадао једној националној мањини на коју се често гледа с ниподаштавањем. Старешина очигледно  није био свестан да има предрасуде према тој мањини. У извештају је навео многе врлине тог брата, али је на крају написао: „Иако припада [тој мањини], својим понашањем и начином живота помаже другима да разумеју да нису сви [који припадају тој мањини] прљави и гори од осталих људи, што је типично за већину његових сународника.“ Да ли разумеш у чему је проблем? Какве год одговорности да имамо у Јеховиној организацији, морамо се добро преиспитати и спремно прихватити сугестије да бисмо из свог срца искоренили сваки преостали траг предрасуда. Шта још можемо урадити?

7. Како можемо показати да је наше срце широм отворено?

⁷ Ако широм отворимо своје срце, дозволићемо да љубав истисне предрасуде (2. Кор. 6:11-13). Да ли се дружиш само са онима који припадају твојој раси или националности, или само са онима који говоре твојим језиком? Ако је тако, потруди се да то промениш. Зашто не би позвао у службу проповедања или у госте некога ко потиче из неке друге културе? (Дела 16:14, 15). Тако ћеш испунити своје срце љубављу и у њему више неће бити места за предрасуде. Али има и других ствари због којих можемо упасти у замку да процењујемо људе по спољашњости. Једна од њих је материјално стање, о чему ћемо говорити у наставку.

8. Како према Левитској 19:15 материјално стање неке особе може утицати на наш став према њој?

⁸ Још нешто што би могло утицати на нас када просуђујемо друге јесте да ли су богати или сиромашни. У Левитској 19:15 пише: „Не буди пристран према убогом, и немој давати предност уваженим људима. По правди суди свом ближњем.“ Како би се могло десити да нечије материјално стање утиче на наше просуђивање?

9. Коју жалосну истину је Соломон забележио и коју поуку из тога можемо извући?

⁹ Соломон је под надахнућем светог духа забележио једну жалосну истину о несавршеним људима. Он је према Пословицама 14:20 рекао: „Сиромах је мрзак и ближњем свом, а богаташ има много пријатеља.“ Коју поуку можемо извући из ове пословице? Ако не пазимо, могло би се десити да тражимо друштво имућније браће док у исто време избегавамо оне који су сиромашни. Зашто је толико опасно просуђивати друге само на основу њиховог материјалног стања?

10. На који је проблем Јаков упозорио?

¹⁰ Ако бисмо браћу просуђивали на основу њиховог материјалног стања, у скупштини би могле настати поделе. Такав проблем је постојао у неким скупштинама у првом веку, на шта је Исусов ученик Јаков упозорио хришћане. (Прочитати Јаковљеву 2:1-4.) Морамо пазити да се такав начин размишљања не увуче у нашу скупштину. Како се онда можемо борити против тога да просуђујемо друге по ономе што имају?

11. Објасни да ли наш однос с Јеховом зависи од тога да ли смо богати или сиромашни.

¹¹ На нашу браћу треба да гледамо онако како Јехова гледа на њих. Јехови нисмо драгоцени зато што смо богати или сиромашни. Наше пријатељство с Јеховом нема никакве везе с тим колико новца или других материјалних ствари имамо или немамо. Исус јесте  рекао да ће богаташу бити „тешко да уђе у небеско краљевство“, али није рекао да ће то бити немогуће (Мат. 19:23). С друге стране, такође је рекао: „Срећни сте ви сиромашни, јер је ваше краљевство Божје“ (Лука 6:20). Па ипак, то не значи да су сви сиромашни људи прихватили Исусова учења и да им је на неки посебан начин била указана милост. Доста сиромашних није прихватило Исуса. Суштина је у томе да само на основу материјалног стања не можемо проценити какав однос неко има с Јеховом.

12. Шта Божја Реч каже и богатима и сиромашнима?

¹² Међу Јеховиним сведоцима има и богатих и сиромашних и сви они воле Јехову и служе му целим срцем. Онима који су богати Божја Реч каже „да се не уздају у несигурно богатство, него у Бога“. (Прочитати 1. Тимотеју 6:17-19.) У исто време, свим Божјим слугама, било да су богати или сиромашни, каже да пазе да се у њима не развије љубав према новцу (1. Тим. 6:9, 10). Када на нашу браћу гледамо онако како Јехова гледа на њих, нећемо бити у искушењу да их просуђујемо на основу онога што у материјалном погледу имају или немају. Али да ли би било добро да о некоме доносимо суд на основу његових година? Хајде да видимо.

13. Шта Божја Реч каже о поштовању старијих?

¹³ Божја Реч на више места каже да треба да поштујемо старије. На пример, у Левитској 19:32 пише: „Пред седом косом устани, поштуј лице старе особе и бој се свог Бога.“ У Пословицама 16:31 се каже да је седа коса „предивна круна кад се налази на путу праведности“. Апостол Павле је рекао Тимотеју да старијег човека не прекорава већ да гледа на њега као на оца (1. Тим. 5:1, 2). Иако је Тимотеј имао извесну меру ауторитета, морао је да према старијој браћи покаже разумевање и поштовање.

14. Када би било сасвим на месту исправити некога ко је старији од нас?

¹⁴ Међутим, до које мере се треба држати овог начела? На пример, да ли треба да повлађујемо некоме ко је старији од нас ако намерно чини неки грех или заступа нешто што се Јехови не допада? Јехова неће судити по спољашњости нити ће ономе ко намерно греши гледати кроз прсте само зато што је стар. Погледајмо начело које је записано у Исаији 65:20: „Грешник ће бити проклет чак и ако буде имао сто година.“ Слично начело можемо извући и из онога што је забележено у Језекиљевој визији (Језек. 9:5-7). Дакле, најважније треба да нам буде да покажемо поштовање према Прадавном, то јест Јехови Богу (Дан. 7:9, 10, 13, 14). Зато се нећемо плашити да исправимо некога ако је то потребно, без обзира на његове године (Гал. 6:1).

15. Шта од апостола Павла можемо научити о ставу према младој браћи?

¹⁵ Шта бисмо могли рећи о томе како гледамо на млађу браћу у скупштини? Апостол Павле је Тимотеју написао: „Нека те нико не потцењује због твоје младости, него буди узор вернима у говору, у понашању, у љубави, у вери, у чистоћи“ (1. Тим. 4:12). Тимотеј је у то време вероватно имао тридесетак година. Али Павле му је ипак поверио озбиљне одговорности. Из којег год разлога да је дат овај савет, суштина је јасна. О млађој браћи не треба да  формирамо мишљење само на основу њихових година. Немојмо заборавити да је Исус своју целокупну службу на земљи извршио када је имао само тридесетак година.

16, 17. (а) На основу чега старешине треба да одлуче да ли неки брат испуњава услове да постане слуга помоћник или старешина? (б) Како лично мишљење или мишљење средине може бити у супротности са библијским мерилима?

¹⁶ Можда потичемо из средине у којој се на младе гледа с ниподаштавањем. Старешине у скупштини можда због тога оклевају да младу браћу која испуњавају услове препоруче за слуге помоћнике или старешине. Али не смеју заборавити да Свето писмо не каже колико најмање година мушкарац треба да има да би могао бити препоручен за слугу помоћника или старешину (1. Тим. 3:1-10, 12, 13; Титу 1:5-9). Ако неки старешина постави неко правило на основу културе из које потиче, онда не поступа у складу са Светим писмом. Младу браћу не треба процењивати на основу личног гледишта или локалних обичаја већ на основу критеријума постављених у Божјој Речи (2. Тим. 3:16, 17).

¹⁷ Погледајмо како таква небиблијска гледишта коче напредак младе браће. У једној земљи је један слуга помоћник добро обављао задужења која су му била поверена. Иако су старешине у тој скупштини сматрале да он у разумној мери испуњава библијске услове за старешину, нису га предложиле за именовање. Неколико старијих старешина је рекло да он изгледа премладо за старешину. Нажалост, тај брат није био именован само због тога. Иако је ово само један пример, изгледа да је овакво гледиште присутно у многим деловима света. Заиста је веома важно да се ослањамо на Свето писмо, а не на своје лично мишљење или мишљење средине. То је једини начин да послушамо Исусову заповест и да не судимо по спољашњости.

18, 19. Шта ће нам помоћи да на друге гледамо онако како Јехова гледа на њих?

¹⁸ Иако смо несавршени, можемо научити да будемо непристрасни и да на друге гледамо онако како Јехова гледа на њих (Дела 10:34, 35). Да бисмо у томе успели, стално морамо обраћати пажњу на савете које нам пружа Божја Реч. Ако их примењујемо, све мање ћемо судити по спољашњости (Јов. 7:24).

¹⁹ Ускоро ће наш Краљ, Исус Христ, судити читавом човечанству, али не по ономе што види или чује, већ по правди (Ис. 11:3, 4). Сви ми жељно ишчекујемо то време!