1. Šta je Isaija prorekao o Isusu i zašto je to ohrabrujuće?

ISAIJINO proročanstvo o Isusu Hristu pruža nam utehu i nadu. U njemu je prorečeno da Isus „neće suditi po onome što vidi, niti će ukoravati po onome što čuje. Po pravdi će suditi siromašnima“ (Is. 11:3, 4). Zašto je to ohrabrujuće? Zato što živimo u svetu preplavljenom predrasudama. Svi mi čeznemo za savršenim Sudijom, koji neće suditi po onome što vidi!

2. (a) Šta nam je Isus zapovedio? (b) O čemu će biti reči u ovom članku?

² Mi svakog dana donosimo neki sud o drugima. Ali pošto nismo savršeni kao što je Isus bio, ni naš sud ne može biti savršen. Na nas lako utiče ono što vidimo. Zato je Isus svojim učenicima zapovedio: „Ne sudite po spoljašnjosti, nego sudite pravednim sudom“ (Jov. 7:24). Jasno je da Isus želi da budemo poput njega i da ne sudimo ljudima na osnovu njihove spoljašnjosti. U ovom članku ćemo razmotriti tri stvari koje bi lako mogle uticati na naše mišljenje o drugima, a to su njihova rasa ili, materijalno stanje i godine. Videćemo kako na svaku od  njih možemo primeniti Isusovu zapovest da ne sudimo po spoljašnjosti.

3, 4. (a) Zašto je Petar promenio mišljenje o paganima? (Videti sliku na početku članka.) (b) Šta je Petar uz Jehovinu pomoć razumeo?

³ Zamisli samo šta se sve apostolu Petru vrzmalo po glavi kada je čuo da treba da ode u kuću nejevrejina Kornelija koji je živeo u Cezareji (Dela 10:17-29). Petar je kao Jevrejin odrastao u uverenju da su nejevreji nečisti. Ali neke stvari koje su mu se dogodile navele su ga da promeni mišljenje. Na primer, dobio je jednu viziju od Boga (Dela 10:9-16). U njoj je video kako se pred njim spušta jedno veliko platno u kom su bile nečiste životinje, a glas s neba mu je zapovedio: „Ustani, Petre, kolji i jedi!“ Petar je odlučno odbio da to učini. Zatim mu je glas s neba rekao: „Ne zovi poganim ono što je Bog očistio.“ Kad se vratio u stvarnost, zbunjeno se pitao šta je taj glas hteo da mu kaže. I upravo tada su došli glasnici koje je posao Kornelije. Petar je poslušao sveti duh koji ga je uputio da s tim ljudima pođe kod Kornelija.

⁴ Da se Petar držao svojih starih shvatanja, nikada ne bi ušao u Kornelijevu kuću. Jevreji nikada nisu ulazili u kuće pagana. Zašto je Petar onda to učinio uprkos tako duboko ukorenjenim predrasudama? Na njega je neizbrisiv trag ostavila vizija koju je dobio i ono što mu je rekao glas s neba. Nakon što je saslušao Kornelija, Petar je pod nadahnućem svetog duha rekao: „Sad zaista shvatam da Bog nije pristran, nego iz svakog naroda prihvata onog ko ga se boji i čini što je pravedno“ (Dela 10:34, 35). Za Petra je to bilo nešto sasvim novo. Kako će to novo shvatanje uticati na ostale hrišćane?

5. (a) Šta Jehova želi da svi hrišćani razumeju? (b) Čemu možda naginjemo iako znamo istinu?

⁵ Jehova je preko Petra pomogao svim hrišćanima da razumeju da on nije pristrastan Bog. Njemu nije bitno kojoj rasi pripadamo, koje smo nacionalnosti ili kojim jezikom govorimo. On prihvata sve ljude koji ga se boje i čine ono što je ispravno (Gal. 3:26-28; Otkr. 7:9, 10). To je nešto što svako od nas zna. Ali možda smo odrasli u zemlji ili u porodici u kojoj vladaju predrasude. Možda smatramo da nismo pristrasni, ali neke predrasude možda čuče duboko u nama. Čak je i Petar, koji je imao tu čast da Jehova preko njega obznani svoju nepristrasnost, kasnije ispoljio predrasude (Gal. 2:11-14). Kako onda možemo poslušati Isusa i prestati da sudimo po spoljašnjosti?

6. (a) Šta nam može pomoći da iz srca iskorenimo predrasude? (b) Šta je otkrio izveštaj jednog starešine?

⁶ Da bismo videli da li imamo neke predrasude, treba da ispitamo sebe u svetlu Božje Reči (Ps. 119:105). Mogli bismo i da pitamo nekog pouzdanog prijatelja da li kod nas vidi neke predrasude koje možda mi ne primećujemo (Gal. 2:11, 14). Možda su neki stavovi toliko ukorenjeni u nama da toga nismo ni svesni. Na primer, pogledajmo šta je jedan starešina napisao u izveštaju o jednom finom bračnom paru u punovremenoj službi. Brat je pripadao jednoj nacionalnoj manjini na koju se često gleda s nipodaštavanjem. Starešina očigledno  nije bio svestan da ima predrasude prema toj manjini. U izveštaju je naveo mnoge vrline tog brata, ali je na kraju napisao: „Iako pripada [toj manjini], svojim ponašanjem i načinom života pomaže drugima da razumeju da nisu svi [koji pripadaju toj manjini] prljavi i gori od ostalih ljudi, što je tipično za većinu njegovih sunarodnika.“ Da li razumeš u čemu je problem? Kakve god odgovornosti da imamo u Jehovinoj organizaciji, moramo se dobro preispitati i spremno prihvatiti sugestije da bismo iz svog srca iskorenili svaki preostali trag predrasuda. Šta još možemo uraditi?

7. Kako možemo pokazati da je naše srce širom otvoreno?

⁷ Ako širom otvorimo svoje srce, dozvolićemo da ljubav istisne predrasude (2. Kor. 6:11-13). Da li se družiš samo sa onima koji pripadaju tvojoj rasi ili nacionalnosti, ili samo sa onima koji govore tvojim jezikom? Ako je tako, potrudi se da to promeniš. Zašto ne bi pozvao u službu propovedanja ili u goste nekoga ko potiče iz neke druge kulture? (Dela 16:14, 15). Tako ćeš ispuniti svoje srce ljubavlju i u njemu više neće biti mesta za predrasude. Ali ima i drugih stvari zbog kojih možemo upasti u zamku da procenjujemo ljude po spoljašnjosti. Jedna od njih je materijalno stanje, o čemu ćemo govoriti u nastavku.

8. Kako prema Levitskoj 19:15 materijalno stanje neke osobe može uticati na naš stav prema njoj?

⁸ Još nešto što bi moglo uticati na nas kada prosuđujemo druge jeste da li su bogati ili siromašni. U Levitskoj 19:15 piše: „Ne budi pristran prema ubogom, i nemoj davati prednost uvaženim ljudima. Po pravdi sudi svom bližnjem.“ Kako bi se moglo desiti da nečije materijalno stanje utiče na naše prosuđivanje?

9. Koju žalosnu istinu je Solomon zabeležio i koju pouku iz toga možemo izvući?

⁹ Solomon je pod nadahnućem svetog duha zabeležio jednu žalosnu istinu o nesavršenim ljudima. On je prema Poslovicama 14:20 rekao: „Siromah je mrzak i bližnjem svom, a bogataš ima mnogo prijatelja.“ Koju pouku možemo izvući iz ove poslovice? Ako ne pazimo, moglo bi se desiti da tražimo društvo imućnije braće dok u isto vreme izbegavamo one koji su siromašni. Zašto je toliko opasno prosuđivati druge samo na osnovu njihovog materijalnog stanja?

10. Na koji je problem Jakov upozorio?

¹⁰ Ako bismo braću prosuđivali na osnovu njihovog materijalnog stanja, u skupštini bi mogle nastati podele. Takav problem je postojao u nekim skupštinama u prvom veku, na šta je Isusov učenik Jakov upozorio hrišćane. (Pročitati Jakovljevu 2:1-4.) Moramo paziti da se takav način razmišljanja ne uvuče u našu skupštinu. Kako se onda možemo boriti protiv toga da prosuđujemo druge po onome što imaju?

11. Objasni da li naš odnos s Jehovom zavisi od toga da li smo bogati ili siromašni.

¹¹ Na našu braću treba da gledamo onako kako Jehova gleda na njih. Jehovi nismo dragoceni zato što smo bogati ili siromašni. Naše prijateljstvo s Jehovom nema nikakve veze s tim koliko novca ili drugih materijalnih stvari imamo ili nemamo. Isus jeste  rekao da će bogatašu biti „teško da uđe u nebesko kraljevstvo“, ali nije rekao da će to biti nemoguće (Mat. 19:23). S druge strane, takođe je rekao: „Srećni ste vi siromašni, jer je vaše kraljevstvo Božje“ (Luka 6:20). Pa ipak, to ne znači da su svi siromašni ljudi prihvatili Isusova učenja i da im je na neki poseban način bila ukazana milost. Dosta siromašnih nije prihvatilo Isusa. Suština je u tome da samo na osnovu materijalnog stanja ne možemo proceniti kakav odnos neko ima s Jehovom.

12. Šta Božja Reč kaže i bogatima i siromašnima?

¹² Među Jehovinim svedocima ima i bogatih i siromašnih i svi oni vole Jehovu i služe mu celim srcem. Onima koji su bogati Božja Reč kaže „da se ne uzdaju u nesigurno bogatstvo, nego u Boga“. (Pročitati 1. Timoteju 6:17-19.) U isto vreme, svim Božjim slugama, bilo da su bogati ili siromašni, kaže da paze da se u njima ne razvije ljubav prema novcu (1. Tim. 6:9, 10). Kada na našu braću gledamo onako kako Jehova gleda na njih, nećemo biti u iskušenju da ih prosuđujemo na osnovu onoga što u materijalnom pogledu imaju ili nemaju. Ali da li bi bilo dobro da o nekome donosimo sud na osnovu njegovih godina? Hajde da vidimo.

13. Šta Božja Reč kaže o poštovanju starijih?

¹³ Božja Reč na više mesta kaže da treba da poštujemo starije. Na primer, u Levitskoj 19:32 piše: „Pred sedom kosom ustani, poštuj lice stare osobe i boj se svog Boga.“ U Poslovicama 16:31 se kaže da je seda kosa „predivna kruna kad se nalazi na putu pravednosti“. Apostol Pavle je rekao Timoteju da starijeg čoveka ne prekorava već da gleda na njega kao na oca (1. Tim. 5:1, 2). Iako je Timotej imao izvesnu meru autoriteta, morao je da prema starijoj braći pokaže razumevanje i poštovanje.

14. Kada bi bilo sasvim na mestu ispraviti nekoga ko je stariji od nas?

¹⁴ Međutim, do koje mere se treba držati ovog načela? Na primer, da li treba da povlađujemo nekome ko je stariji od nas ako namerno čini neki greh ili zastupa nešto što se Jehovi ne dopada? Jehova neće suditi po spoljašnjosti niti će onome ko namerno greši gledati kroz prste samo zato što je star. Pogledajmo načelo koje je zapisano u Isaiji 65:20: „Grešnik će biti proklet čak i ako bude imao sto godina.“ Slično načelo možemo izvući i iz onoga što je zabeleženo u Jezekiljevoj viziji (Jezek. 9:5-7). Dakle, najvažnije treba da nam bude da pokažemo poštovanje prema Pradavnom, to jest Jehovi Bogu (Dan. 7:9, 10, 13, 14). Zato se nećemo plašiti da ispravimo nekoga ako je to potrebno, bez obzira na njegove godine (Gal. 6:1).

15. Šta od apostola Pavla možemo naučiti o stavu prema mladoj braći?

¹⁵ Šta bismo mogli reći o tome kako gledamo na mlađu braću u skupštini? Apostol Pavle je Timoteju napisao: „Neka te niko ne potcenjuje zbog tvoje mladosti, nego budi uzor vernima u govoru, u ponašanju, u ljubavi, u veri, u čistoći“ (1. Tim. 4:12). Timotej je u to vreme verovatno imao tridesetak godina. Ali Pavle mu je ipak poverio ozbiljne odgovornosti. Iz kojeg god razloga da je dat ovaj savet, suština je jasna. O mlađoj braći ne treba da  formiramo mišljenje samo na osnovu njihovih godina. Nemojmo zaboraviti da je Isus svoju celokupnu službu na zemlji izvršio kada je imao samo tridesetak godina.

16, 17. (a) Na osnovu čega starešine treba da odluče da li neki brat ispunjava uslove da postane sluga pomoćnik ili starešina? (b) Kako lično mišljenje ili mišljenje sredine može biti u suprotnosti sa biblijskim merilima?

¹⁶ Možda potičemo iz sredine u kojoj se na mlade gleda s nipodaštavanjem. Starešine u skupštini možda zbog toga oklevaju da mladu braću koja ispunjavaju uslove preporuče za sluge pomoćnike ili starešine. Ali ne smeju zaboraviti da Sveto pismo ne kaže koliko najmanje godina muškarac treba da ima da bi mogao biti preporučen za slugu pomoćnika ili starešinu (1. Tim. 3:1-10, 12, 13; Titu 1:5-9). Ako neki starešina postavi neko pravilo na osnovu kulture iz koje potiče, onda ne postupa u skladu sa Svetim pismom. Mladu braću ne treba procenjivati na osnovu ličnog gledišta ili lokalnih običaja već na osnovu kriterijuma postavljenih u Božjoj Reči (2. Tim. 3:16, 17).

¹⁷ Pogledajmo kako takva nebiblijska gledišta koče napredak mlade braće. U jednoj zemlji je jedan sluga pomoćnik dobro obavljao zaduženja koja su mu bila poverena. Iako su starešine u toj skupštini smatrale da on u razumnoj meri ispunjava biblijske uslove za starešinu, nisu ga predložile za imenovanje. Nekoliko starijih starešina je reklo da on izgleda premlado za starešinu. Nažalost, taj brat nije bio imenovan samo zbog toga. Iako je ovo samo jedan primer, izgleda da je ovakvo gledište prisutno u mnogim delovima sveta. Zaista je veoma važno da se oslanjamo na Sveto pismo, a ne na svoje lično mišljenje ili mišljenje sredine. To je jedini način da poslušamo Isusovu zapovest i da ne sudimo po spoljašnjosti.

18, 19. Šta će nam pomoći da na druge gledamo onako kako Jehova gleda na njih?

¹⁸ Iako smo nesavršeni, možemo naučiti da budemo nepristrasni i da na druge gledamo onako kako Jehova gleda na njih (Dela 10:34, 35). Da bismo u tome uspeli, stalno moramo obraćati pažnju na savete koje nam pruža Božja Reč. Ako ih primenjujemo, sve manje ćemo suditi po spoljašnjosti (Jov. 7:24).

¹⁹ Uskoro će naš Kralj, Isus Hrist, suditi čitavom čovečanstvu, ali ne po onome što vidi ili čuje, već po pravdi (Is. 11:3, 4). Svi mi željno iščekujemo to vreme!