1-3. (а) У складу са Исусовим поређењем, како треба да гледамо на библијску истину? (Видети слике на почетку чланка.) (б) Која питања ћемо размотрити у овом чланку?

ДАНАС је сасвим уобичајено да купци врате купљени производ. Према неким проценама, у појединим земљама готово девет посто производа буде враћено у продавнице. А за производе купљене путем интернета та стопа зна да буде већа и од 30 посто. Купци обично враћају производ зато што не испуњава њихова очекивања, има неку грешку или им се једноставно не свиђа. Зато одлуче да га замене за нешто друго или да затраже повраћај новца.

² Наравно, ми никада не бисмо тако нешто учинили с библијском истином. Након што је „купимо“, то јест добро упознамо, више никада не желимо да је „продамо“, то јест вратимо. (Прочитати Пословице 23:23; 1. Тим. 2:4.) Као што смо видели у претходном чланку, ми смо купили истину тако што смо уложили пуно времена да бисмо је упознали. Осим тога, можда смо се ради истине одрекли каријере која нам пружа могућност велике зараде, изгубили блиске односе с породицом или пријатељима, променили свој начин размишљања и понашања или смо се одрекли небиблијских обичаја и поступака. Ипак, цена коју смо платили мала је  у поређењу с благословима које смо добили.

³ Када је реч о библијској истини, ми имамо став какав је имао и човек из једног кратког Исусовог поређења. Да би истакао колико је истина о Божјем Краљевству драгоцена онима који је нађу, Исус је испричао поређење о трговцу који путује тражећи лепе бисере. Кад пронађе један скупоцен бисер, трговац је спреман да одмах прода све што има да би га купио (Мат. 13:45, 46). Слично томе, истина коју смо пронашли — о Божјем Краљевству и свим другим драгоценим стварима које смо сазнали из Божје Речи — била нам је толико драгоцена да смо спремно и без одлагања учинили потребне жртве како бисмо дошли до ње. Докле год ценимо ту истину, нипошто је нећемо продати. Нажалост, неке Божје слуге су престале да је цене, а на крају су је и продале. Немојмо никада дозволити да се и нама то догоди! Како можемо показати да дубоко ценимо истину и да је ни за шта не бисмо продали? Тако што ћемо наставити да „ходимо у истини“, то јест да живимо по њој. (Прочитати 3. Јованову 2-4; фусноте.) То значи да она треба да буде најважнија у нашем животу и да морамо поступати у складу с њом. Размотримо у наставку следећа питања: Зашто и како би неко могао да „прода“ истину? Како можемо избећи ту велику грешку? И како можемо још одлучније ходити у истини?

4. Зашто су неки у првом веку „продали“ истину?

⁴ Неки који су у првом веку у почетку прихватили Исусова учења нису наставили да ходе у истини. На пример, након што је он чудом нахранио велико мноштво људи, то исто мноштво је дошло за њим на другу страну Галилејског мора. Тада је Исус рекао нешто што их је запањило: „Ако не једете тело Сина човечјег и не пијете његову крв, немате живота у себи.“ Уместо да замоле Исуса да им објасни шта је тиме мислио, они су се спотакли и рекли: „Ово су саблажњиве речи! Ко га може слушати?“ Због тога су се „многи од његових ученика вратили ономе што су оставили и више нису ишли с њим“ (Јов. 6:53-66).

5, 6. (а) Зашто су неки у данашње време одступили од истине? (б) Како би Јеховин слуга могао да буде одвучен од истине?

⁵ Нажалост, и у данашње време су неки који су служили Јехови окренули леђа истини. Можда су се спотакли због измењеног разумевања неких библијских стихова или због нечега што је рекао или урадио неки познати брат. Други су се увредили када су добили библијски савет или су напустили истину због озбиљне несугласице са суверником. Има и оних који су се повели за отпадницима и другим противницима који наша веровања приказују у искривљеном светлу. Због тога су неки свесно одступили од живог Бога и од скупштине (Јевр. 3:12-14). Било би далеко боље да су, попут апостола Петра, сачували своју веру и поуздање у Исуса! Кад је Исус питао апостоле да ли и они желе да оду, Петар је одмах одговорио: „Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш речи вечног живота“ (Јов. 6:67-69).

⁶ С друге стране, неки су постепено одлутали од истине, а да можда нису били ни свесни шта се с њима дешава. Такве особе су попут чамца који се полако удаљава од обале. Библија за њих каже да су „одвучени од вере“ (Јевр. 2:1). За разлику од оних који свесно одступе од истине, особа која се постепено удаљава обично то не ради намерно. Међутим,  она ипак допушта да њен однос с Јеховом слаби и с временом га може потпуно изгубити. Како можемо избећи такав трагичан исход?

7. Шта ће нам помоћи да никада не продамо истину?

⁷ Да бисмо ходили у истини, морамо прихватити и послушати све што Јехова каже. Истина мора имати приоритет у нашем животу и морамо живети по библијским мерилима. Краљ Давид је у молитви Јехови чврсто обећао: „Ходићу у истини твојој“ (Пс. 86:11). Давид је одлучио да да̂ све од себе како би ходио у Божјој истини. И ми морамо имати такав став. Ако нисмо одлучни, могли бисмо почети да сумњамо у исправност своје одлуке да толико тога жртвујемо ради истине и чак пожелети да надокнадимо нешто од тога. Међутим, ми се чврсто држимо целокупне истине. Знамо да не можемо бирати шта ћемо прихватити, а шта ћемо занемарити. Уосталом, треба да будемо упућени „у сву истину“ и да живимо по њој (Јов. 16:13). Осврнимо се у наставку на пет ствари којих смо се можда одрекли да бисмо купили истину. То ће ојачати нашу одлучност да никада не тражимо „повраћај“ било чега што смо за њу платили (Мат. 6:19).

8. Како би хришћанин могао да буде одвучен од истине ако немудро користи своје време? Наведи пример.

⁸ Време. Ако не желимо да нас ишта одвуче од истине, морамо мудро користити своје време. Ако нисмо опрезни, могли бисмо почети да трошимо превише времена на забаву, рекреацију, хобије, сурфовање по интернету или гледање телевизије. Ништа од тога само по себи није неисправно, али нам може узети време које смо раније користили за лично проучавање и друге духовне активности. Размислимо о ономе што се догодило с нашом сестром коју ћемо звати Ема. * Она је од малих ногу много волела коње. Ишла је на јахање кад год би јој се пружила прилика. Али, с временом је почела да је пече савест јер је на свој хоби трошила много времена. Зато је предузела одређене промене и на крају је успела да задржи рекреацију на исправном месту у свом животу. Много јој је значио и пример сестре Кори Велс, која се некада бавила извођењем акробација на родеу. * Ема је срећна што сада више времена посвећује духовним активностима, као и својој породици и суверницима. Блискија је с Јеховом и осећа унутрашњи мир, јер зна да мудро користи своје време.

9. Како би нас жеља за материјалним стварима могла навести да занемаримо духовне активности?

⁹ Материјалне погодности. Ако желимо да и даље ходимо у истини, не смемо дозволити да нам материјалне ствари постану превише важне. Када смо упознали истину, увидели смо да је служење Јехови далеко битније од материјалних ствари. Спремно смо се одрекли неких материјалних погодности да бисмо живели по истини. Ипак, можда видимо друге како купују најновије електронске уређаје или уживају у другим стварима које могу себи да приуште. С временом бисмо могли помислити да нешто пропуштамо. Могли бисмо да постанемо незадовољни оним што имамо, па да духовне активности гурнемо у други план како бисмо се посветили стицању материјалних ствари. Нешто слично се догодило с Димасом. Он је „заволео садашњи свет“, па више није служио  са апостолом Павлом (2. Тим. 4:10). Зашто је Димас оставио Павла? Библија нам не открива разлог. Можда је то учинио зато што је материјалне ствари волео више од духовних или зато што више није желео да се жртвује да би служио с Павлом. Коју поуку можемо извући из његовог примера? Можда смо у прошлости много волели материјалне ствари. Ако нисмо опрезни, та љубав би се могла поново разбуктати у нама и угушити љубав према истини.

10. Ком притиску морамо да се одупиремо ако желимо да истрајно ходимо у истини?

¹⁰ Односи с другима. Ако желимо да истрајно ходимо у истини, морамо да се одупиремо притиску који други врше на нас. Када смо тек кренули тим путем, променили су се наши односи с пријатељима и члановима породице који нису Јеховини сведоци. Неки су били толерантни, а неки су нам се отворено противили (1. Петр. 4:4). Премда настојимо да будемо у добрим односима с члановима породице и да се лепо опходимо према њима, морамо пазити да не прекршимо библијска начела у жељи да им угодимо. Ми ћемо се и даље трудити да будемо у добрим односима са својом породицом. Али у складу с јасним упозорењем из 1. Коринћанима 15:33, за своје блиске пријатеље ћемо бирати само особе које воле Јехову.

11. Шта нам може помоћи да се клонимо нечистих мисли и поступака?

¹¹ Нечисте мисли и поступци. Сви који ходе у истини морају бити свети (Ис. 35:8; прочитати 1. Петрову 1:14-16). Када смо тек упознали истину, свако од нас је морао да начини промене да би ускладио живот с праведним библијским мерилима. Код неких су те промене биле драстичне. Какве год да смо промене ми лично учинили, своју моралну чистоћу никад немојмо заменити за прљавштину овог света. Шта ће нам помоћи да не подлегнемо неморалу? Треба да размишљамо о високој цени коју је Јехова платио да бисмо ми постали свети — о драгоценој крви његовог Сина, Исуса Христа (1. Петр. 1:18, 19). Да бисмо остали чисти у Јеховиним очима, никада не смемо да заборавимо колико је вредна Исусова откупна жртва.

12, 13. (а) Зашто је веома важно да на верске празнике гледамо као Јехова? (б) Шта ћемо размотрити у наставку?

¹² Небиблијски обичаји и поступци. Чланови породице, као и колеге на послу или школски другови могли би да врше притисак на нас да им се придружимо у обичајима или прославама које нису на част Јехови. Како се можемо одупрети том притиску? Важно је да увек имамо у мислима како Јехова гледа на такве поступке. Користиће нам ако проучимо шта наше публикације кажу о пореклу популарних верских празника. Ако будемо размишљали о библијским разлозима зашто не славимо такве празнике, бићемо сигурни да живимо онако како је „угодно Господу“ (Еф. 5:10). Поуздање у Јехову и његову Реч истине помоћи ће нам да се не бојимо људи (Посл. 29:25).

¹³ Ходити у истини је трајан процес. То је пут којим желимо да идемо у сву вечност. Како можемо ојачати своју одлучност да останемо на том путу? Размотримо три важна корака.

14. (а) Како ће нам проучавање Библије помоћи да будемо још одлучнији да никада не продамо истину? (б) Зашто су нам потребни мудрост, поука и разборитост?

¹⁴ Као прво, настави да проучаваш Божју Реч и размишљај о ономе што  учиш из ње. Купуј истину тако што ћеш се редовно хранити драгоценим библијским мислима. Тако ћеш је још више ценити и бићеш одлучнији да је никада не продаш. Такође, према Пословицама 23:23, осим истине треба да купујемо „мудрост и поуку и разборитост“. Није довољно само да знамо истину. Треба да живимо по њој. Разборитост нам помаже да оно што учимо о Јехови ускладимо са оним што већ знамо. А мудрост нас подстиче да знање применимо у пракси. Осим тога, истина нас понекад поучава и укорава. Другим речима, показује нам које промене треба да начинимо. Будимо увек спремни да следимо њено вођство. Она је далеко вреднија од сребра и злата (Посл. 8:10).

15. Како нас штити појас истине?

¹⁵ Као друго, буди одлучан да из дана у дан поступаш у складу са истином. Симболично речено, увек имај на себи појас истине (Еф. 6:14). У библијско доба, војници су носили појас, који им је штитио струк и унутрашње органе. Али да би он испунио своју сврху, морао је да буде добро причвршћен. Лабав појас им не би био од велике користи. Како симболични појас истине штити нас? Ако се чврсто опашемо истином, она ће нас штитити од погрешног размишљања и помоћи ће нам да доносимо мудре одлуке. Када дођемо у искушење или се нађемо пред озбиљним проблемом, библијска истина ће нам дати снаге да исправно поступимо. Као што војник не би ни помислио да пође у борбу без појаса, тако ни ми никада не бисмо смели да олабавимо свој појас истине или да га чак скинемо. Напротив, ми дајемо све од себе како бисмо остали чврсто опасани њиме тако што поступамо у складу са истином на сваком подручју свог живота. Појас је имао још једну сврху — војник је захваљујући њему могао да припаше мач. Погледајмо како је и то повезано с нашом одлучношћу да наставимо да ходимо у истини.

16. Како нам користи то што поучавамо друге о истини?

¹⁶ Као треће, труди се колико год можеш да поучаваш друге о библијској истини. На тај начин ћеш чврсто држати свој духовни мач, „Божју реч“ (Еф. 6:17). Свако од нас треба да се труди да постане још бољи учитељ, „који се исправно служи речју истине“ (2. Тим. 2:15). Док помоћу Библије помажемо другима да купују истину и одбацују лажи, Божје мисли се још дубље усађују у наш ум и срце. Тако постајемо још одлучнији да никада не престанемо да ходимо у истини.

17. Зашто је теби истина драгоцена?

¹⁷ Истина је диван дар од Јехове. Захваљујући том дару поседујемо оно што нам је драгоценије од свега — присан однос с нашим небеским Оцем. Међутим, све што нас је Бог до сада научио представља тек почетак! Он нам је обећао да ће у сву вечност увећавати истину коју смо већ купили. Зато цени истину као скупоцен бисер. И даље је купуј и „немој да је продајеш“. Тада ћеш и ти, попут Давида, одржати обећање које си дао Јехови кад си му рекао: „Ходићу у истини твојој“ (Пс. 86:11).