1-2. (а) Шта свако од нас жели? (б) У шта можемо бити сигурни?

СВАКО од нас жели да буде вољен и да се према њему праведно поступа. Ако нам се љубав и правда увек изнова ускраћују, осећамо се безвредно и очајно.

² Јехова зна да чезнемо за љубављу и правдом (Пс. 33:5). Он нас много воли и жели да се према нама праведно поступа. У то ћемо се уверити ако се мало ближе упознамо са законом који је Јехова дао Израелцима преко Мојсија. Ако ти срце чезне за љубављу или патиш због неправде, узми мало времена да размислиш како Мојсијев закон * открива колико је Јехови стало до оних који му служе.

3. (а) Према Римљанима 13:8-10, шта можемо открити проучавајући Мојсијев закон? (б) На која питања ћемо одговорити у овом чланку?

³ Проучавајући Мојсијев закон можемо открити каква нежна осећања Јехова има према нама. (Прочитати Римљанима 13:8-10.) У овом чланку ћемо размотрити само неколико одредби из тог закона и одговорићемо на следећа питања: Зашто можемо рећи да се Мојсијев закон темељи на љубави? Зашто можемо рећи да је тај закон подупирао правду? Како су старешине и судије морале да спроводе тај закон? И кога је Закон посебно штитио? Одговори на ова питања могу нам пружити утеху и наду и помоћи нам да се још више приближимо  нашем брижном небеском Оцу (Дела 17:27; Римљ. 15:4).

4. (а) Зашто можемо рећи да се Мојсијев закон темељи на љубави? (б) Које је заповести Исус истакао према Матеју 22:36-40?

⁴ Будући да Јехова све чини из љубави, можемо рећи да је и Мојсијев закон утемељио на љубави (1. Јов. 4:8). Јехова је читав тај закон засновао на две основне заповести – да волимо Бога и ближње (Лев. 19:18; Пон. зак. 6:5; прочитати Матеја 22:36-40). Зато је логично што се у свакој од преко 600 одредби на различите начине огледа Јеховина љубав. Погледајмо сада неке примере.

5-6. Шта Јехова очекује од брачних другова и шта му не промиче? Наведи пример.

⁵ Будимо верни свом брачном другу и бринимо о својој деци. Јехова жели да љубав међу брачним друговима буде толико јака да траје до краја њиховог живота (Пост. 2:24; Мат. 19:3-6). Прељуба је једна од најгорих ствари коју неко може учинити свом брачном другу. С добрим разлогом, седма од Десет заповести забрањује прељубу (Пон. зак. 5:18). То је грех пред Богом и тежак ударац за брачног друга (Пост. 39:7-9). Преварени брачни друг деценијама након тога може осећати бол.

⁶ Јехова запажа како се брачни другови међусобно опходе. Нарочито му је било важно да се мушкарци у Израелу лепо опходе према својим женама. Мушкарац који је поштовао Мојсијев закон волео је своју жену и није се разводио од ње због ситница (Пон. зак. 24:1-4; Мат. 19:3, 8). Али ако је због неког озбиљног проблема решио да се разведе, морао је да јој да потврду о разводу. Захваљујући тој потврди нико није могао да је оптужи за неморал. Али пре него што би својој жени дао потврду о разводу, по свему судећи морао је да се посаветује са градским старешинама. Тако су старешине имале прилику да им помогну да спасу брак. Јехова није реаговао сваки пут када се неки Израелац из себичних разлога развео од своје жене, али је видео сузе тих недужних жена и осећао њихов бол (Мал. 2:13-16).

7-8. (а) Шта је Јехова заповедио родитељима? (Видети слику на насловној страни.) (б) Коју поуку из тога можемо извући?

⁷ Мојсијев закон нам такође открива да је Јехови веома стало до тога да деца буду срећна и безбедна. Јехова је заповедио родитељима да се брину не само за физичке већ и за духовне потребе своје деце. Од родитеља се очекивало да у свакој прилици помажу својој деци да заволе Јехову и да цене његов закон (Пон. зак. 6:6-9; 7:13). Један од разлога због којих је Јехова казнио Израелце био је тај што су неки од њих са својом децом поступали на ужасан начин (Јер. 7:31, 33). Родитељи нису смели сматрати децу својим власништвом које могу занемарити или злостављати, већ наследством, то јест драгоценим даром од Јехове (Пс. 127:3).

⁸ Поука: Јехова врло добро запажа како се брачни другови међусобно опходе. Он жели да родитељи воле своју децу и сматра их одговорним за то како се понашају према њима.

9-11. Зашто је Јехова свом народу забранио да жуди за оним што је туђе?

⁹ „Не пожели.“ Последњом од Десет заповести било је забрањено жудети за  нечим што припада неком другом (Пон. зак. 5:21; Римљ. 7:7). Јехова је овим законом желео да поучи свој народ колико је важно да чувају своје срце, то јест своје мисли и осећања. Он зна да зла дела проистичу из лоших мисли и осећања (Посл. 4:23). Ако би неки Израелац дозволио да се у његовом срцу развију неисправне жеље, вероватно би с другима поступао безосећајно. На пример, краљ Давид је упао у ту замку. Он је у суштини био добар човек. Али у једном тренутку је пожелео туђу жену. Та жеља га је одвела у грех (Јак. 1:14, 15). Давид је починио прељубу с том женом, затим је хтео да обмане њеног мужа, а кад му то није успело, побринуо се да он погине (2. Сам. 11:2-4; 12:7-11).

¹⁰ Јехова је знао када је неки Израелац прекршио ту заповест, јер он чита срца (1. Лет. 28:9). Том заповешћу је упозорио свој народ да се не бави мислима које воде до лоших поступака. Колико је само Јехова мудар и брижан Отац!

¹¹ Поука: Јехова види много више од онога што се види споља. Он види какви смо у срцу (1. Сам. 16:7). Ниједну мисао, ниједно осећање, ниједан поступак не можемо сакрити од њега. Он тражи оно добро у нама и подстиче нас да будемо добри. Али жели да препознамо и контролишемо лоше мисли пре него што се претворе у погрешне поступке (2. Лет. 16:9; Мат. 5:27-30).

12. Шта је Мојсијев закон наглашавао?

¹² Мојсијев закон је такође наглашавао да Јехова воли правду (Пс. 37:28; Ис. 61:8). Јехова је поставио савршен пример како праведно поступати према другима. Када су Израелци слушали његове законе, имали су његов благослов. Када су игнорисали његова праведна мерила, трпели су последице. Погледајмо још две од Десет заповести.

13-14. Које су биле прве две заповести и зашто је за Израелце било добро да их слушају?

¹³ Одани искључиво Јехови. Према првим двема заповестима од Израелаца се очекивало да буду одани само Јехови и да се не клањају идолима (Изл. 20:3-6). У њиховом интересу је било да се држе тих заповести, а не у Јеховином. Израелци су напредовали када су били верни Јехови. А када су почели да се клањају боговима других народа, трпели су последице.

¹⁴ Размислимо какви су били Хананци. Клањали су се беживотним идолима уместо правом и живом Богу. Зато су постали изопачени (Пс. 115:4-8). Разврат и одвратан обичај жртвовања деце били су саставни део њихове религије. Исто тако, када су Израелци одбацили Јехову и почели да се клањају идолима, чинили су разне гадости и наносили бол својим породицама (2. Лет. 28:1-4). Старешине и судије су занемаривале Јеховина праведна мерила. Злоупотребљавали су моћ и угњетавали слабе и беспомоћне (Језек. 34:1-4). Јехова је упозорио Израелце да ће судити онима који угњетавају незаштићене жене и децу (Пон. зак. 10:17, 18; 27:19). Насупрот томе, Јехова је благосиљао Израелце када су му били верни и када су једни према другима поступали праведно (1. Краљ. 10:4-9).

15. Шта из прве две заповести можемо научити о Јехови?

 ¹⁵ Поука: Не треба кривити Јехову кад неки који тврде да му служе игноришу његова мерила и наносе штету његовом народу. Он нас воли и зна када трпимо неправду. Кад види да нас нешто боли, жао му је чак и више него што би мајци било жао свог детета (Ис. 49:15). Иако можда неће одмах реаговати, он ће сигурно судити онима који су без кајања чинили зло другима.

16-18. Шта је све било обухваћено Мојсијевим законом и шта из тога можемо научити?

¹⁶ Мојсијевим законом били су обухваћени многи аспекти живота Израелаца, тако да је било веома важно да постављене старешине праведно суде Јеховином народу. Они су решавали не само случајеве повезане са служењем Јехови већ и различите сукобе и преступе. Погледајмо следеће примере.

¹⁷ Ако би неки Израелац убио некога, не би обавезно био погубљен. Градске старешине би најпре истражиле под каквим околностима се догодило убиство, а затим би одлучиле да ли треба спровести смртну казну (Пон. зак. 19:2-7, 11-13). Старешине су судиле и у многим стварима из свакодневног живота, било да су у питању имовински спорови или брачни проблеми (Изл. 21:35; Пон. зак. 22:13-19). Када су старешине праведно судиле и када су се Израелци држали Закона, сви су били на добитку, а Јехови је то било на част (Лев. 20:7, 8; Ис. 48:17, 18).

¹⁸ Поука: Јехова обраћа пажњу на сваки аспект нашег живота. Он жели да будемо праведни и добри у опхођењу према другима. Он запажа шта говоримо и шта радимо, чак и када нас нико не види (Јевр. 4:13).

19-21. (а) Како су старешине и судије морале да се опходе према Божјем народу? (б) Како је Мојсијев закон конкретно штитио народ и шта из тога можемо научити?

¹⁹ Јехова је желео да заштити свој народ од лошег утицаја околних народа. Зато је захтевао да старешине и судије непристрасно примењују Закон. Међутим, они који су судили нису смели да буду крути или груби према људима, већ су морали да воле правду (Пон. зак. 1:13-17; 16:18-20).

²⁰ Јехова је био милосрдан према свом народу, па је зато дао неке законе с циљем да се спречи неправда. На пример, захваљујући Закону била је мала вероватноћа да неко буде неправедно оптужен за неки злочин. Свако је имао  право да зна ко га је оптужио (Пон. зак. 19:16-19; 25:1). Барем два сведока су морала потврдити оптужбу пре него што би неко могао бити осуђен (Пон. зак. 17:6; 19:15). А шта би било када би само једна особа била сведок неког злочина? Онај ко је починио злочин није смео мислити да ће проћи некажњено. Јехова је видео шта је урадио. Што се тиче породице, очеви су имали ауторитет, али тај ауторитет је био ограничен. Старешине града су морале да се укључе у решавање неких породичних проблема и да донесу коначну одлуку (Пон. зак. 21:18-21).

²¹ Поука: Све што Јехова ради је праведно и зато треба да се угледамо на њега (Пс. 9:7). Он награђује оне који живе по његовим мерилима, а кажњава оне који злоупотребљавају своју моћ (2. Сам. 22:21-23; Језек. 9:9, 10). Неки чине зло и изгледа да их казна заобилази, али Јехова ће им судити кад за то дође време (Посл. 28:13). Ако се не покају, ускоро ће сазнати како је „страшно [...] упасти у руке живог Бога“ (Јевр. 10:30, 31).

22-24. (а) Кога је Мојсијев закон посебно штитио и шта нам то говори о Јехови? (б) Које упозорење налазимо у Изласку 22:22-24?

²² Закон је посебно штитио оне који сами нису могли да се заштите, као што су сирочићи, удовице и странци. Јехова је судијама у Израелу рекао: „Не изврћи правду странцу ни сирочету, и од удовице не узимај хаљину у залог“  (Пон. зак. 24:17). Јехова је посебно пазио на оне који су у друштву били најугроженији и кажњавао је оне који су их тлачили. (Прочитати Излазак 22:22-24.)

²³ Закон је забрањивао све облике инцеста, чиме су сви у породици били заштићени од сексуалног насиља (Лев. 18:6-30). За разлику од околних народа, у којима су се такве ствари толерисале или чак оправдавале, Јеховин народ је, по узору на свог Бога, такве злочине сматрао одвратним.

²⁴ Поука: Јехова жели да се сви надгледници у његовој организацији с пуно љубави брину о онима који су им поверени. Он мрзи сексуалне злочине и жели да сви, а нарочито они који су најрањивији, буду заштићени и да се према њима поступа праведно.

25-26. (а) Зашто можемо рећи да љубав и правда не могу постојати једно без другог? (б) О чему ће бити речи у наредном чланку у овој серији?

²⁵ Љубав и правда су нераскидиво повезане. Када се уверимо да је Јехова праведан према нама, још више га волимо. А када волимо Бога и његова праведна мерила, волећемо и друге људе и праведно ћемо поступати према њима.

²⁶ Савез на темељу Закона зближио је Израелце с Јеховом. Међутим, Божји народ више није под Мојсијевим законом након што га је Исус испунио и заменио нечим још бољим (Римљ. 10:4). Апостол Павле је рекао да је тај закон сенка будућих благослова (Јевр. 10:1). Наредни чланак у овој серији говориће о неким од тих благослова, као и о томе колико су љубав и правда данас важни међу Јеховиним народом.