1. Која је једна од најлепших црта Исусове личности?

ЈЕДНА од најлепших црта Исусове личности јесте његова способност да разуме проблеме с којима се суочавају несавршени људи. Док је био на земљи, радовао се са онима који се радују и плакао је са онима који плачу (Римљ. 12:15). На пример, када се 70 његових ученика радосно вратило из службе проповедања, „свети дух је испунио Исуса радошћу“ (Лука 10:17-21). С друге стране, „био је дубоко дирнут и потресен“ када је видео колико је Лазарева смрт погодила оне који су га волели (Јов. 11:33).

2. Шта је помогло Исусу да буде саосећајан према људима?

² Шта је помогло овом савршеном човеку да буде тако милосрдан и саосећајан према грешним људима? Као прво, Исус је волео људе. У претходном чланку смо споменули да су му „синови људски“ били посебна радост (Посл. 8:31). Управо зато што је толико волео људе трудио се да схвати како размишљају. Апостол Јован је рекао да је Исус „знао шта је човеку у срцу“ (Јов. 2:25). Исус је саосећао с људима. Они су осећали да их воли и радо су слушали добру вест о Божјем Краљевству. Ако и ми будемо имали такав став, бићемо успешнији у служби проповедања (2. Тим. 4:5).

3-4. (а) Како ћемо гледати на службу ако смо саосећајни? (б) О чему ће бити речи у овом чланку?

³ И ми попут апостола Павла знамо да нам је дужност да проповедамо (1. Кор. 9:16). Међутим, ако смо саосећајни према људима, службу нећемо сматрати само неком обавезом. Проповедаћемо зато што нам је  стало до људи и зато што желимо да им помогнемо. Добро знамо да „више усрећује давање него примање“ (Дела 20:35). Ако то имамо на уму, служба ће нам бити право задовољство.

⁴ У овом чланку ћемо видети како можемо показати саосећање према људима које срећемо у служби проповедања. Најпре ћемо размотрити шта можемо научити од Исуса, а затим ћемо видети на која четири начина можемо показати саосећање према људима (1. Петр. 2:21).

5-6. (а) С ким је Исус саосећао? (б) Као што је проречено у Исаији 61:1, 2, зашто се сажалио на људе којима је проповедао?

⁵ Погледајмо на једном примеру колико је Исус био саосећајан. Једном приликом су он и његови ученици били прилично уморни јер су већ дуже време проповедали. Нису имали времена „ни да једу“. Зато је Исус повео своје ученике „на једно осамљено место“ да се мало одморе. Међутим, једна велика група људи је похрлила на то место и стигла пре њих. Како је Исус реаговао када је видео све те људе? Он се „сажалио * на њих, јер су били као овце без пастира. И почео је да их поучава много чему“ (Мар. 6:30-34).

⁶ Зашто се Исус сажалио на те људе? Запазио је да су били „као овце без пастира“. Можда је видео да су неки од њих сиромашни или да много раде да би прехранили своју породицу. Можда су неки изгубили вољене особе. Ако је тако, Исус се вероватно могао поистоветити с њима. Као што смо видели у претходном чланку, могуће је да је и сам Исус доживео тако нешто. Пошто му је било стало до људи, желео је да им пренесе речи утехе. (Прочитати Исаију 61:1, 2.)

7. Како се можемо угледати на Исуса?

 ⁷ Шта можемо научити из овог примера? Људи су и данас, као и у Исусово време, попут оваца „које немају пастира“. Боре се са многим проблемима, а ми имамо управо оно што им треба – добру вест о Божјем Краљевству (Откр. 14:6). Зато по узору на нашег Учитеља проповедамо добру вест јер саосећамо са сиромашнима и убогима (Пс. 72:13). Жао нам је што су у таквој ситуацији и желимо да им помогнемо.

8. Који је први начин на који можемо показати саосећање у служби проповедања? Објасни помоћу примера.

⁸ Шта ће нам помоћи да будемо саосећајни према онима којима проповедамо? Желимо да се ставимо у њихову ситуацију и да се према њима опходимо онако како бисмо желели да се други опходе према нама * (Мат. 7:12). Погледајмо четири начина на која то можемо учинити. Као прво, размислимо какве су њихове потребе. Наша улога у служби проповедања је слична улози коју има лекар који жели да помогне пацијентима. Добар лекар размишља о томе шта је пацијенту потребно. Поставља питања и пажљиво га слуша док му објашњава какве симптоме има. Неће му преписати први лек који му падне на памет, него ће на основу додатних анализа утврдити шта је у питању и тек онда одредити терапију. Слично томе, у служби проповедања нећемо имати исти приступ према свима. Треба да узмемо у обзир околности и мишљење сваке особе.

9. Шта треба да избегавамо? Објасни.

⁹ Кад сведочимо некој особи, немојмо мислити да аутоматски знамо какве су јој околности, у шта верује и зашто у то верује (Посл. 18:13). Навешћемо је да нам сама то каже ако јој постављамо тактична питања (Посл. 20:5). Ако је то прикладно, поставимо им нека питања о послу, породици или гледиштима. Тако ће нам заправо сама рећи зашто јој је потребна добра вест. А када то знамо, можемо јој саосећајно понудити помоћ примерену њеним потребама, баш као што је то Исус чинио. (Упоредити са 1. Коринћанима 9:19-23.)

10-11. У складу са 2. Коринћанима 4:7, 8, који је други начин на који можемо показати саосећање у служби проповедања? Објасни помоћу примера.

¹⁰ Као друго, покушај да замислиш како изгледа њихов живот. На неки начин, можемо се поистоветити с њиховом ситуацијом. На крају крајева, и  ми смо несавршени и имамо исте проблеме (1. Кор. 10:13). Знамо колико у данашње време живот може бити тежак. Опстајемо само захваљујући Јеховиној помоћи. (Прочитати 2. Коринћанима 4:7, 8.) Али помисли како је онима који се боре да преживе у овом свету без Јеховине подршке. Као и Исусу, и нама је жао тих људи и желимо да им пренесемо „добру вест о нечем бољем“ (Ис. 52:7).

¹¹ Погледајмо пример једног брата који се зове Сергеј. Пре него што је упознао истину, био је веома повучен. Није баш био комуникативан. А онда је почео да проучава Библију. „Док сам проучавао Библију, схватио сам да хришћани морају говорити другима о својим веровањима“, каже Сергеј. „Стварно сам мислио да ја то никада нећу моћи.“ Али почео је да размишља о онима који још нису упознали истину и схватио је колико им је тешко јер не познају Јехову. Он каже: „Оно што сам учио доносило ми је велику радост и унутрашњи мир. Знао сам да и други треба да упознају библијску истину.“ Што је више саосећао с људима, имао је више храбрости да им проповеда. „На моје велико изненађење“, каже Сергеј, „разговарајући с другима о Библији стицао сам све више самопоуздања. То ми је такође помогло да ојачам своју веру.“ *

12-13. Зашто треба да будемо стрпљиви са онима које поучавамо? Наведи пример.

¹² Као треће, буди стрпљив са онима које поучаваш. Имај на уму да за разлику од тебе они можда не знају пуно тога о Библији. Многи су емотивно везани за своја садашња веровања. Можда сматрају да им је религија веза са породицом, њиховом културом и друштвом у коме живе. Како им можемо помоћи?

 ¹³ Размислимо о следећем поређењу: Шта се ради када један стари, климави мост треба заменити? Док се нови мост не направи, стари је још у употреби. А када се заврши нови мост, стари се руши. Слично томе, пре него што се људи одрекну својих драгоцених „старих“ веровања, морамо им помоћи да упознају и заволе „нова“ веровања, то јест библијска учења за која раније нису знали. Тек тада ће бити спремни да се одрекну старих веровања. А за такве промене им треба време (Римљ. 12:2).

14-15. Како можемо помоћи онима који мало знају о нади у вечни живот на рајској земљи? Наведи пример.

¹⁴ Ако смо стрпљиви с људима у служби проповедања, нећемо очекивати да одмах разумеју или прихвате библијску истину. Саосећање ће нас подстаћи да им стрпљиво помажемо да дубље размишљају о ономе што стоји у Библији. На пример, погледајмо како бисмо могли помоћи некоме да разуме библијско учење о вечном животу на рајској земљи. Људи углавном врло мало знају о томе. Можда верују да је смрт крај свега. Или можда верују да сви добри људи одлазе на небо. Како бисмо им могли помоћи?

¹⁵ Један брат објашњава који приступ он користи. Најпре станару прочита Постанак 1:28. Затим га пита где и у каквим условима је Бог желео да људи живе. Већина каже да је желео да буду срећни и да живе на земљи. Затим прочита Исаију 55:11 и постави питање да ли се Божја намера променила. Људи често кажу да није. На крају прочита Псалам 37:10, 11 и пита станара каква нас будућност очекује. Користећи овај приступ, помогао је многима да разумеју да Бог још увек жели да добри људи живе у рају на земљи.

16-17. Имајући у мислима Пословице 3:27, на које практичне начине можемо показати саосећање? Наведи пример.

¹⁶ Као четврто, потруди се да на практичан начин покажеш саосећање. На пример, ако смо дошли у неко незгодно време, треба да се извинимо и да питамо да ли одговара да дођемо други пут. Шта ако је станару потребна нека мања помоћ? Или је везан за кућу и неко треба да оде до продавнице или поште? Можда бисмо у таквим ситуацијама могли да му изађемо у сусрет. (Прочитати Пословице 3:27.)

¹⁷ Једна сестра је својим малим знаком пажње учинила велико дело. Написала је писмо једној породици која је изгубила дете. У писму је навела и неке утешне библијске стихове. Како су ти људи реаговали? Ожалошћена  мајка је написала: „Јуче сам имала јако тежак дан. Нисте ни свесни колико нам је ваше писмо помогло. Не могу вам довољно захвалити нити описати колико нам је значило. Јуче сам га прочитала барем 20 пута. Невероватно колико нас је подигло. Од срца вам хвала.“ Сигурно ћемо много добра постићи ако се трудимо да се ставимо у нечију кожу и да предузмемо нешто како бисмо помогли.

18. У складу са 1. Коринћанима 3:6, 7, које уравнотежено гледиште треба да имамо?

¹⁸ Наравно, морамо имати уравнотежено гледиште о нашој улози у служби проповедања. Наша улога у томе да помогнемо људима да упознају Бога јесте важна, али није најважнија. (Прочитати 1. Коринћанима 3:6, 7.) Јехова је тај који привлачи људе к себи (Јов. 6:44). И на крају, да ли ће неко прихватити добру вест или неће, зависи од тога шта му је у срцу (Мат. 13:4-8). Немојмо заборавити да већина људи није прихватила Исусова учења, а он је био највећи Учитељ који је икада живео! Зато не треба да будемо обесхрабрени ако многи не желе да прихвате добру вест коју им проповедамо.

19. Шта ћемо постићи ако смо саосећајни у служби проповедања?

¹⁹ Саосећање у служби проповедања донеће много добра. Више ћемо уживати у служби. Уверићемо се да више среће има у давању. А онима који исправно гледају на вечни живот биће лакше да прихвате добру вест (Дела 13:48). Зато „док за то имамо прилику, чинимо добро свима“ (Гал. 6:10). Бићемо срећни знајући да смо тако исказали част нашем небеском Оцу (Мат. 5:16).