1-2. (а) Зашто нисмо изненађени када власти забране наше активности? (б) О чему ће бити речи у овом чланку?

ГОДИНЕ 2018, више од 223 000 Јеховиних сведока живело је у земљама у којима су наше активности забрањене или у великој мери ограничене. Нисмо изненађени таквом ситуацијом. Као што смо видели у претходном чланку, прави хришћани очекују прогонство (2. Тим. 3:12). Без обзира на то где живимо, власти могу изненада и без икакве најаве забранити активности Јеховиних сведока.

² Ако се то деси у земљи у којој живимо, можда ће нам се у мислима јавити следећа питања: „Да ли прогонство значи да смо изгубили Божју наклоност? Да ли због забране више нећемо служити Јехови? Да ли треба да се преселим у неку другу земљу у којој слободно могу служити Јехови?“ У овом чланку ћемо размотрити ова питања. Видећемо и како можемо наставити да служимо Јехови упркос забрани и којих замки треба да се чувамо.

3. Према 2. Коринћанима 11:23-27, с каквим се прогонством суочавао апостол Павле и шта учимо из његовог примера?

³ Ако власти забране наше активности, могли бисмо закључити да више немамо Божји благослов. Међутим, имајмо на уму да прогонство не значи да Јехова није задовољан нама. То потврђује пример апостола Павла. Јехова је сигурно био задовољан његовом службом. Имао је част да напише 14 посланица које се налазе  у грчком делу Светог писма и био је апостол послат другим народима. Па ипак, суочавао се са жестоким прогонством. (Прочитати 2. Коринћанима 11:23-27.) Из његовог примера видимо да Јехова дозвољава да његове верне слуге буду прогоњене.

4. Зашто нас свет мрзи?

⁴ Исус је објаснио зашто треба да очекујемо противљење. Он је рекао да ће нас свет мрзети зато што нисмо део тог света (Јов. 15:18, 19). Прогонство не значи да више немамо Јеховин благослов, већ показује да радимо оно што је исправно.

5. Могу ли људи искоренити обожавање Јехове?

⁵ Људи не могу искоренити обожавање свемоћног Бога Јехове. Многи су то покушали и нису успели. На пример, погледајмо шта се дешавало током Другог светског рата. У то време су власти у многим земљама жестоко прогониле Божји народ. Активности Јеховиних сведока биле су забрањене не само у нацистичкој Немачкој већ и у Аустралији, Канади и неким другим земљама. Али какав је био исход? Када је 1939. почео рат, широм света је било 72 475 Јеховиних сведока. Извештаји су показали да је 1945, када се рат завршио, захваљујући Јеховином благослову било 156 299 објавитеља. Дакле, број Јеховиних сведока се више него удвостручио!

6. До чега може довести прогонство? Наведи пример.

⁶ Прогонство нас не мора застрашити већ нас може мотивисати да још одлучније служимо Јехови. На пример, један брачни пар са малим дететом живи у земљи у којој су власти забраниле наше активности. Али они нису дозволили да их страх савлада, већ су почели са сталном пионирском службом. Жена је чак напустила добро плаћен посао да би се посветила служби. Муж је рекао да су управо због забране многи желели да сазнају нешто више о Јеховиним сведоцима. Зато је лако започињао библијске курсеве. Забрана је довела до још неких позитивних резултата. Један старешина из те земље је рекао да су многи који су  престали да служе Јехови поново почели да долазе на састанке и да су постали активни објавитељи.

7. (а) Шта учимо из Левитске 26:36, 37? (б) Шта ћеш ти радити кад наступи забрана?

⁷ Наши непријатељи се надају да ћемо се због забране уплашити и престати да служимо Јехови. Поред тога што забрањују наше активности, можда шире лажи о нама, претресају нам станове, изводе нас пред судове, а неке чак и затварају. Надају се да ће нам утерати страх у кости зато што су неке од нас послали у затвор. Ако бисмо подлегли страху, могли бисмо сами себи „забранити“ да служимо Јехови. Сигурно не бисмо желели да будемо попут оних о којима се говори у Левитској 26:36, 37. (Прочитати.) Нећемо дозволити да због страха успоримо или потпуно престанемо да служимо Јехови. Ми се у потпуности уздамо у њега и не паничимо (Ис. 28:16). Молимо се Јехови да нам пружи вођство. Знамо да нас захваљујући његовој подршци чак ни најмоћније власти не могу спречити да му верно служимо (Јевр. 13:6).

8-9. (а) Коју одлуку сваки Јеховин сведок мора донети? (б) Шта ће некоме помоћи да донесе добру одлуку?

⁸ Ако власти у земљи у којој живиш забране наше активности, можда размишљаш о томе да се преселиш у неку земљу у којој би слободно могао да служиш Јехови. То је лична одлука коју нико не може донети уместо тебе. Неки сматрају да им у доношењу такве одлуке може помоћи анализирање онога што су хришћани у првом веку урадили када су били прогоњени. Након што је Стефан каменован и убијен, ученици из Јерусалима су се расули по јудејским и самаријским крајевима, а неки су стигли све до Феникије, Кипра и Антиохије (Мат. 10:23; Дела 8:1; 11:19). Међутим, други ће се водити оним што је урадио апостол Павле када је уследио још један талас прогонства. Он је одлучио да остане на подручју на коме су се људи противили проповедању добре вести, иако је то било опасно. Учинио је то зато што је желео да шири добру вест и да ојача браћу у градовима у којима су хришћани били жестоко прогоњени (Дела 14:19-23).

⁹ Шта учимо из ових библијских извештаја? Одговорност за одлуку о пресељењу сноси поглавар породице. Пре него што донесе такву одлуку, треба да се моли, да добро размисли о околностима у којима се налази његова породица, као и о позитивним и негативним странама пресељења. У том погледу, сваки хришћанин мора „носити свој терет“ (Гал. 6:5). Не смемо осуђивати друге због одлуке коју су донели.

10. Која упутства ће нам пружати подружница и старешине?

¹⁰ Како можеш наставити да служиш Јехови под забраном? Подружница ће старешинама дати упутства и практичне предлоге о томе којим ћемо путем добијати духовну храну, како ћемо се састајати и како ћемо проповедати добру вест. Ако подружница не буде могла да контактира са старешинама, онда ће старешине помагати свима у скупштини да и даље служе Јехови. Они ће пружати упутства у складу са смерницама које се налазе у Библији и  нашим публикацијама (Мат. 28:19, 20; Дела 5:29; Јевр. 10:24, 25).

11. Зашто можемо бити сигурни да ћемо увек имати довољно духовне хране и шта можеш учинити да би је сачувао?

¹¹ Јехова је обећао да ће његове слуге увек имати довољно духовне хране (Ис. 65:13, 14; Лука 12:42-44). Зато можемо бити сигурни да ће његова организација учинити све што може да би нам обезбедила оно што нам је потребно да останемо верни Јехови. Шта ти можеш урадити? Кад наступи забрана, нађи неко добро место где ћеш сакрити Библију и неке друге публикације које имаш. Пази да такав драгоцени материјал, било да је у штампаном или електронском облику, не остављаш тамо где ће се лако пронаћи. Свако од нас мора предузети неке мере да би остао духовно јак.

12. Како старешине могу организовати састанке тако да се не привлачи непотребна пажња?

¹² Шта ће бити с нашим састанцима? Старешине ће се побринути да се они одржавају тако да се не привлачи непотребна пажња. Могу нас упутити да се састајемо у мањим групама и вероватно ће често мењати време и место одржавања. Заштитићеш своју браћу ако будеш тих када долазиш или одлазиш са састанака. Можда се нећеш обући као за састанке да не би привлачио пажњу.

13. Шта можемо научити од браће из бившег Совјетског Савеза?

¹³ Што се тиче проповедања, околности се разликују од места до места. Будући да волимо Јехову и да радо говоримо другима о његовом Краљевству, наћи ћемо начина да проповедамо (Лука 8:1; Дела 4:29). Говорећи о томе како су Јеховини сведоци проповедали у бившем Совјетском Савезу, историчарка Емили Беран је рекла: „Када су власти забраниле Сведоцима да проповедају, они су необавезно разговарали с комшијама, колегама на послу и пријатељима. Када су због тога завршили у радним логорима, проповедали су другим затвореницима.“ Упркос забрани, браћа у бившем Совјетском Савезу нису престала да проповедају. Ако проповедање икада буде забрањено у земљи у којој живиш, угледај се на њих!

14. У коју замку нећемо упасти ако послушамо савет из Псалма 39:1?

¹⁴ Пази шта говориш другима. Током забране морамо препознати када је „време кад се ћути“ (Проп. 3:7). Поверљиве информације, као што су имена браће и сестара, места где се састајемо, како обављамо службу проповедања и како добијамо духовну храну не смемо одавати другима. Такве информације нећемо откривати властима нити ћемо  их преносити добронамерним пријатељима или рођацима у својој земљи или у иностранству, без обзира да ли служе Јехови или не. Ако бисмо упали у ту замку, угрозили бисмо безбедност браће. (Прочитати Псалам 39:1.)

15. Шта Сатана покушава и како се можемо чувати те замке?

¹⁵ Не дозволи да ситнице унесу раздор међу нас. Сатана зна да разједињен дом не може опстати (Мар. 3:24, 25). Он ће стално покушавати да угрози наше јединство. Тако се нада да ћемо се борити једни против других уместо против њега.

16. Какав пример нам је оставила сестра Гертруда Пецингер?

¹⁶ Чак и зрели хришћани треба да пазе да не упадну у ту замку. Погледајмо пример две помазане сестре, Гертруде Пецингер и Елфриде Лер. Обе су биле у концентрационом логору са другим сестрама. Гертруда је била љубоморна што Елфрида држи охрабрујуће говоре другим сестрама у логору. Касније се Гертруда постидела због тога и молила Јехову да јој помогне. Она је написала: „Морамо прихватити да су други способнији од нас или да имају веће одговорности.“ Како је савладала љубомору? Гертруда се усредсредила на Елфридине добре особине и благу нарав. То јој је помогло да је поново сматра пријатељицом. Обе су преживеле концентрациони логор и верно служиле Јехови све до краја свог земаљског пута. Ако се будемо трудили да решимо размирице са својом браћом, нећемо дозволити да ишта угрози наше јединство (Кол. 3:13, 14).

17. Зашто увек треба да поступамо по упутствима?

¹⁷ Увек поступајмо по упутствима. Ако поступамо по упутствима која добијамо од поуздане, одговорне браће, избећи ћемо многе проблеме (1. Петр. 5:5). На пример, у једној земљи где су наше активности забрањене, одговорна браћа су рекла објавитељима да у служби проповедања не остављају штампану литературу. Али један брат који је пионир није их послушао. До чега је то довело? Убрзо након што су он и неки други објавитељи завршили са неформалним сведочењем, зауставила их је полиција. По свему судећи, полицајци су их пратили и покупили литературу коју су остављали. Шта учимо из овог искуства? Треба да поступамо по упутствима чак и ако се не слажемо с њима. Јехова ће нас благословити сваки пут  када сарађујемо са браћом коју је он поставио да предводе међу нама (Јевр. 13:7, 17).

18. Зашто не смемо постављати непотребна правила?

¹⁸ Немој постављати непотребна правила. Ако старешине постављају непотребна правила, тиме само оптерећују друге. Брат Јурај Камински је испричао шта се догађало за време забране у бившој Чехословачкој: „Након што су многе старешине биле ухапшене, неки од оних који су остали да предводе у скупштинама и покрајинама почели су да прописују правила понашања за објавитеље, правећи списак ствари које се смеју и које се не смеју.“ Јехова нам није дао право да доносимо одлуке уместо других. Онај ко поставља непотребна правила не штити браћу већ покушава да буде господар њихове вере (2. Кор. 1:24).

19. Према 2. Летописа 32:7, 8, зашто можемо бити храбри упркос свему што Сатана ради?

¹⁹ Наш главни непријатељ, Сатана Ђаво, неће престати да прогони Јеховине верне слуге (1. Петр. 5:8; Откр. 2:10). Сатана и они који су на његовој страни покушаће да забране обожавање Јехове. Али нема разлога да нас страх паралише! (Пон. зак. 7:21). Јехова је уз нас и подржаваће нас чак и ако наше активности буду забрањене. (Прочитати 2. Летописа 32:7, 8.)

20. Шта си чврсто одлучио?

²⁰ Будимо одлучни попут наше браће у првом веку. Они су тадашњим владарима рекли: „Сами просудите да ли је право пред Богом да слушамо вас, а не Бога. Ми не можемо а да не говоримо о ономе што смо видели и чули“ (Дела 4:19, 20).