1-2. (a) Zašto nismo iznenađeni kada vlasti zabrane naše aktivnosti? (b) O čemu će biti reči u ovom članku?

GODINE 2018, više od 223 000 Jehovinih svedoka živelo je u zemljama u kojima su naše aktivnosti zabranjene ili u velikoj meri ograničene. Nismo iznenađeni takvom situacijom. Kao što smo videli u prethodnom članku, pravi hrišćani očekuju progonstvo (2. Tim. 3:12). Bez obzira na to gde živimo, vlasti mogu iznenada i bez ikakve najave zabraniti aktivnosti Jehovinih svedoka.

² Ako se to desi u zemlji u kojoj živimo, možda će nam se u mislima javiti sledeća pitanja: „Da li progonstvo znači da smo izgubili Božju naklonost? Da li zbog zabrane više nećemo služiti Jehovi? Da li treba da se preselim u neku drugu zemlju u kojoj slobodno mogu služiti Jehovi?“ U ovom članku ćemo razmotriti ova pitanja. Videćemo i kako možemo nastaviti da služimo Jehovi uprkos zabrani i kojih zamki treba da se čuvamo.

3. Prema 2. Korinćanima 11:23-27, s kakvim se progonstvom suočavao apostol Pavle i šta učimo iz njegovog primera?

³ Ako vlasti zabrane naše aktivnosti, mogli bismo zaključiti da više nemamo Božji blagoslov. Međutim, imajmo na umu da progonstvo ne znači da Jehova nije zadovoljan nama. To potvrđuje primer apostola Pavla. Jehova je sigurno bio zadovoljan njegovom službom. Imao je čast da napiše 14 poslanica koje se nalaze  u grčkom delu Svetog pisma i bio je apostol poslat drugim narodima. Pa ipak, suočavao se sa žestokim progonstvom. (Pročitati 2. Korinćanima 11:23-27.) Iz njegovog primera vidimo da Jehova dozvoljava da njegove verne sluge budu progonjene.

4. Zašto nas svet mrzi?

⁴ Isus je objasnio zašto treba da očekujemo protivljenje. On je rekao da će nas svet mrzeti zato što nismo deo tog sveta (Jov. 15:18, 19). Progonstvo ne znači da više nemamo Jehovin blagoslov, već pokazuje da radimo ono što je ispravno.

5. Mogu li ljudi iskoreniti obožavanje Jehove?

⁵ Ljudi ne mogu iskoreniti obožavanje svemoćnog Boga Jehove. Mnogi su to pokušali i nisu uspeli. Na primer, pogledajmo šta se dešavalo tokom Drugog svetskog rata. U to vreme su vlasti u mnogim zemljama žestoko progonile Božji narod. Aktivnosti Jehovinih svedoka bile su zabranjene ne samo u nacističkoj Nemačkoj već i u Australiji, Kanadi i nekim drugim zemljama. Ali kakav je bio ishod? Kada je 1939. počeo rat, širom sveta je bilo 72 475 Jehovinih svedoka. Izveštaji su pokazali da je 1945, kada se rat završio, zahvaljujući Jehovinom blagoslovu bilo 156 299 objavitelja. Dakle, broj Jehovinih svedoka se više nego udvostručio!

6. Do čega može dovesti progonstvo? Navedi primer.

⁶ Progonstvo nas ne mora zastrašiti već nas može motivisati da još odlučnije služimo Jehovi. Na primer, jedan bračni par sa malim detetom živi u zemlji u kojoj su vlasti zabranile naše aktivnosti. Ali oni nisu dozvolili da ih strah savlada, već su počeli sa stalnom pionirskom službom. Žena je čak napustila dobro plaćen posao da bi se posvetila službi. Muž je rekao da su upravo zbog zabrane mnogi želeli da saznaju nešto više o Jehovinim svedocima. Zato je lako započinjao biblijske kurseve. Zabrana je dovela do još nekih pozitivnih rezultata. Jedan starešina iz te zemlje je rekao da su mnogi koji su  prestali da služe Jehovi ponovo počeli da dolaze na sastanke i da su postali aktivni objavitelji.

7. (a) Šta učimo iz Levitske 26:36, 37? (b) Šta ćeš ti raditi kad nastupi zabrana?

⁷ Naši neprijatelji se nadaju da ćemo se zbog zabrane uplašiti i prestati da služimo Jehovi. Pored toga što zabranjuju naše aktivnosti, možda šire laži o nama, pretresaju nam stanove, izvode nas pred sudove, a neke čak i zatvaraju. Nadaju se da će nam uterati strah u kosti zato što su neke od nas poslali u zatvor. Ako bismo podlegli strahu, mogli bismo sami sebi „zabraniti“ da služimo Jehovi. Sigurno ne bismo želeli da budemo poput onih o kojima se govori u Levitskoj 26:36, 37. (Pročitati.) Nećemo dozvoliti da zbog straha usporimo ili potpuno prestanemo da služimo Jehovi. Mi se u potpunosti uzdamo u njega i ne paničimo (Is. 28:16). Molimo se Jehovi da nam pruži vođstvo. Znamo da nas zahvaljujući njegovoj podršci čak ni najmoćnije vlasti ne mogu sprečiti da mu verno služimo (Jevr. 13:6).

8-9. (a) Koju odluku svaki Jehovin svedok mora doneti? (b) Šta će nekome pomoći da donese dobru odluku?

⁸ Ako vlasti u zemlji u kojoj živiš zabrane naše aktivnosti, možda razmišljaš o tome da se preseliš u neku zemlju u kojoj bi slobodno mogao da služiš Jehovi. To je lična odluka koju niko ne može doneti umesto tebe. Neki smatraju da im u donošenju takve odluke može pomoći analiziranje onoga što su hrišćani u prvom veku uradili kada su bili progonjeni. Nakon što je Stefan kamenovan i ubijen, učenici iz Jerusalima su se rasuli po judejskim i samarijskim krajevima, a neki su stigli sve do Fenikije, Kipra i Antiohije (Mat. 10:23; Dela 8:1; 11:19). Međutim, drugi će se voditi onim što je uradio apostol Pavle kada je usledio još jedan talas progonstva. On je odlučio da ostane na području na kome su se ljudi protivili propovedanju dobre vesti, iako je to bilo opasno. Učinio je to zato što je želeo da širi dobru vest i da ojača braću u gradovima u kojima su hrišćani bili žestoko progonjeni (Dela 14:19-23).

⁹ Šta učimo iz ovih biblijskih izveštaja? Odgovornost za odluku o preseljenju snosi poglavar porodice. Pre nego što donese takvu odluku, treba da se moli, da dobro razmisli o okolnostima u kojima se nalazi njegova porodica, kao i o pozitivnim i negativnim stranama preseljenja. U tom pogledu, svaki hrišćanin mora „nositi svoj teret“ (Gal. 6:5). Ne smemo osuđivati druge zbog odluke koju su doneli.

10. Koja uputstva će nam pružati podružnica i starešine?

¹⁰ Kako možeš nastaviti da služiš Jehovi pod zabranom? Podružnica će starešinama dati uputstva i praktične predloge o tome kojim ćemo putem dobijati duhovnu hranu, kako ćemo se sastajati i kako ćemo propovedati dobru vest. Ako podružnica ne bude mogla da kontaktira sa starešinama, onda će starešine pomagati svima u skupštini da i dalje služe Jehovi. Oni će pružati uputstva u skladu sa smernicama koje se nalaze u Bibliji i  našim publikacijama (Mat. 28:19, 20; Dela 5:29; Jevr. 10:24, 25).

11. Zašto možemo biti sigurni da ćemo uvek imati dovoljno duhovne hrane i šta možeš učiniti da bi je sačuvao?

¹¹ Jehova je obećao da će njegove sluge uvek imati dovoljno duhovne hrane (Is. 65:13, 14; Luka 12:42-44). Zato možemo biti sigurni da će njegova organizacija učiniti sve što može da bi nam obezbedila ono što nam je potrebno da ostanemo verni Jehovi. Šta ti možeš uraditi? Kad nastupi zabrana, nađi neko dobro mesto gde ćeš sakriti Bibliju i neke druge publikacije koje imaš. Pazi da takav dragoceni materijal, bilo da je u štampanom ili elektronskom obliku, ne ostavljaš tamo gde će se lako pronaći. Svako od nas mora preduzeti neke mere da bi ostao duhovno jak.

12. Kako starešine mogu organizovati sastanke tako da se ne privlači nepotrebna pažnja?

¹² Šta će biti s našim sastancima? Starešine će se pobrinuti da se oni održavaju tako da se ne privlači nepotrebna pažnja. Mogu nas uputiti da se sastajemo u manjim grupama i verovatno će često menjati vreme i mesto održavanja. Zaštitićeš svoju braću ako budeš tih kada dolaziš ili odlaziš sa sastanaka. Možda se nećeš obući kao za sastanke da ne bi privlačio pažnju.

13. Šta možemo naučiti od braće iz bivšeg Sovjetskog Saveza?

¹³ Što se tiče propovedanja, okolnosti se razlikuju od mesta do mesta. Budući da volimo Jehovu i da rado govorimo drugima o njegovom Kraljevstvu, naći ćemo načina da propovedamo (Luka 8:1; Dela 4:29). Govoreći o tome kako su Jehovini svedoci propovedali u bivšem Sovjetskom Savezu, istoričarka Emili Beran je rekla: „Kada su vlasti zabranile Svedocima da propovedaju, oni su neobavezno razgovarali s komšijama, kolegama na poslu i prijateljima. Kada su zbog toga završili u radnim logorima, propovedali su drugim zatvorenicima.“ Uprkos zabrani, braća u bivšem Sovjetskom Savezu nisu prestala da propovedaju. Ako propovedanje ikada bude zabranjeno u zemlji u kojoj živiš, ugledaj se na njih!

14. U koju zamku nećemo upasti ako poslušamo savet iz Psalma 39:1?

¹⁴ Pazi šta govoriš drugima. Tokom zabrane moramo prepoznati kada je „vreme kad se ćuti“ (Prop. 3:7). Poverljive informacije, kao što su imena braće i sestara, mesta gde se sastajemo, kako obavljamo službu propovedanja i kako dobijamo duhovnu hranu ne smemo odavati drugima. Takve informacije nećemo otkrivati vlastima niti ćemo  ih prenositi dobronamernim prijateljima ili rođacima u svojoj zemlji ili u inostranstvu, bez obzira da li služe Jehovi ili ne. Ako bismo upali u tu zamku, ugrozili bismo bezbednost braće. (Pročitati Psalam 39:1.)

15. Šta Satana pokušava i kako se možemo čuvati te zamke?

¹⁵ Ne dozvoli da sitnice unesu razdor među nas. Satana zna da razjedinjen dom ne može opstati (Mar. 3:24, 25). On će stalno pokušavati da ugrozi naše jedinstvo. Tako se nada da ćemo se boriti jedni protiv drugih umesto protiv njega.

16. Kakav primer nam je ostavila sestra Gertruda Pecinger?

¹⁶ Čak i zreli hrišćani treba da paze da ne upadnu u tu zamku. Pogledajmo primer dve pomazane sestre, Gertrude Pecinger i Elfride Ler. Obe su bile u koncentracionom logoru sa drugim sestrama. Gertruda je bila ljubomorna što Elfrida drži ohrabrujuće govore drugim sestrama u logoru. Kasnije se Gertruda postidela zbog toga i molila Jehovu da joj pomogne. Ona je napisala: „Moramo prihvatiti da su drugi sposobniji od nas ili da imaju veće odgovornosti.“ Kako je savladala ljubomoru? Gertruda se usredsredila na Elfridine dobre osobine i blagu narav. To joj je pomoglo da je ponovo smatra prijateljicom. Obe su preživele koncentracioni logor i verno služile Jehovi sve do kraja svog zemaljskog puta. Ako se budemo trudili da rešimo razmirice sa svojom braćom, nećemo dozvoliti da išta ugrozi naše jedinstvo (Kol. 3:13, 14).

17. Zašto uvek treba da postupamo po uputstvima?

¹⁷ Uvek postupajmo po uputstvima. Ako postupamo po uputstvima koja dobijamo od pouzdane, odgovorne braće, izbeći ćemo mnoge probleme (1. Petr. 5:5). Na primer, u jednoj zemlji gde su naše aktivnosti zabranjene, odgovorna braća su rekla objaviteljima da u službi propovedanja ne ostavljaju štampanu literaturu. Ali jedan brat koji je pionir nije ih poslušao. Do čega je to dovelo? Ubrzo nakon što su on i neki drugi objavitelji završili sa neformalnim svedočenjem, zaustavila ih je policija. Po svemu sudeći, policajci su ih pratili i pokupili literaturu koju su ostavljali. Šta učimo iz ovog iskustva? Treba da postupamo po uputstvima čak i ako se ne slažemo s njima. Jehova će nas blagosloviti svaki put  kada sarađujemo sa braćom koju je on postavio da predvode među nama (Jevr. 13:7, 17).

18. Zašto ne smemo postavljati nepotrebna pravila?

¹⁸ Nemoj postavljati nepotrebna pravila. Ako starešine postavljaju nepotrebna pravila, time samo opterećuju druge. Brat Juraj Kaminski je ispričao šta se događalo za vreme zabrane u bivšoj Čehoslovačkoj: „Nakon što su mnoge starešine bile uhapšene, neki od onih koji su ostali da predvode u skupštinama i pokrajinama počeli su da propisuju pravila ponašanja za objavitelje, praveći spisak stvari koje se smeju i koje se ne smeju.“ Jehova nam nije dao pravo da donosimo odluke umesto drugih. Onaj ko postavlja nepotrebna pravila ne štiti braću već pokušava da bude gospodar njihove vere (2. Kor. 1:24).

19. Prema 2. Letopisa 32:7, 8, zašto možemo biti hrabri uprkos svemu što Satana radi?

¹⁹ Naš glavni neprijatelj, Satana Ðavo, neće prestati da progoni Jehovine verne sluge (1. Petr. 5:8; Otkr. 2:10). Satana i oni koji su na njegovoj strani pokušaće da zabrane obožavanje Jehove. Ali nema razloga da nas strah parališe! (Pon. zak. 7:21). Jehova je uz nas i podržavaće nas čak i ako naše aktivnosti budu zabranjene. (Pročitati 2. Letopisa 32:7, 8.)

20. Šta si čvrsto odlučio?

²⁰ Budimo odlučni poput naše braće u prvom veku. Oni su tadašnjim vladarima rekli: „Sami prosudite da li je pravo pred Bogom da slušamo vas, a ne Boga. Mi ne možemo a da ne govorimo o onome što smo videli i čuli“ (Dela 4:19, 20).