БИБЛИЈА је препуна искрених изјава људи који су имали „иста осећања као и ми“ (Јак. 5:17, фусн.). На пример, сигурно се можемо поистоветити са искреним речима апостола Павла које се налазе у Римљанима 7:21-24: „Кад желим да чиним добро, у мени је зло [...] Јадан сам ти ја човек!“ Ове речи нас заиста могу утешити када се боримо са својим манама.

Међутим, Павле је изражавао и другачија осећања. У Галатима 2:20 изразио је своје уверење да га је Исус „волео и предао себе за [њега]“. Да ли се и ми тако осећамо? Па, не баш увек.

Ако се због нечега што смо раније радили боримо са осећајем мање вредности, понекад нам је тешко да прихватимо да нас Јехова воли и да нам опрашта, а камоли да на откупну жртву гледамо као на дар намењен нама лично. Да ли Исус заиста жели да тако гледамо на откупну жртву? Ако жели, шта нама може помоћи да тако размишљамо? Хајде да размотримо ова два питања.

Исус заиста жели да на његову жртву гледамо као на дар намењен нама лично. Зашто можемо бити сигурни у то? Замисли догађај који је записан у Луки 23:39-43. Поред Исуса је на мученичком стубу висио човек који је признао да је учинио нешто лоше. Мора да се радило о тешком преступу, јер је тако окрутна казна била предвиђена само за најгоре злочинце. Измучен и очајан, преклињао је Исуса: „Сети ме се кад дођеш у своје краљевство.“

Шта му је Исус одговорио? Замисли како уз велик бол окреће главу према том човеку да би га погледао у очи. Иако је био у агонији, смогао је снаге да му упути топао осмех и пружи му следећу гаранцију: „Заиста, кажем ти данас, бићеш са мном у рају.“ Исус је могао да једноставно подсети тог човека да је Син човечји дошао „да свој живот да као откупнину за многе“ (Мат. 20:28). Међутим, да ли си запазио да се Исус обраћа директно том човеку и тиме истиче да ће баш он имати користи од његове жртве? У том истом духу му је рекао да ће имати могућност да живи у рају на земљи.

Нема сумње да је Исус желео да овај човек прихвати откупну жртву као дар намењен њему лично. Ако је Исус тако гледао на злочинца који није имао прилику да служи Богу, сигурно исто тако гледа на некога ко се крстио и служи Богу. Шта нама може помоћи да прихватимо да је Исус умро за нас лично, иако смо можда у прошлости починили неке грехе?

Апостол Павле је захваљујући служби проповедања прихватио Исусову откупну жртву  као дар намењен лично њему. У ком смислу? Он је објаснио: „Захвалан сам Христу Исусу, нашем Господу, који ми је дао снагу, јер ме је сматрао достојним поверења и поставио ме је у службу, иако сам раније био хулник, прогонитељ и дрзник“ (1. Тим. 1:12-14). Задатак који му је био додељен уверио је Павла да му је Исус показао милосрђе, љубав и поверење. Слично томе, Исус је и нама дао задатак да проповедамо добру вест (Мат. 28:19, 20). Може ли служба проповедања и нама помоћи?

Алберт, који се недавно вратио Јехови након што је био искључен 34 године, каже: „Нисам заборавио своје грехе. Али када сам у служби проповедања, осећам да је и мени лично Исус дао тај задатак, као што га је дао и апостолу Павлу. То ме изграђује и помаже ми да позитивно размишљам о себи, животу и будућности“ (Пс. 51:3).

Алан се бавио криминалом и био је насилан пре него што је упознао истину. Он каже: „И даље размишљам о болу који сам нанео људима. Због тога сам понекад депресиван. Али захваљујем Јехови што је допустио једном грешнику као што сам ја да преноси добру вест другима. Када видим како људи реагују на добру вест, то ме подсећа на то колико је Јехова добар и брижан. Осећам да Јехова преко мене помаже онима који су имали сличну прошлост као ја.“

Служба проповедања нам помаже да своју снагу усмеримо на добра дела и позитивне мисли. Уверава нас у Исусово милосрђе, љубав и у то да има поверења у нас.

Све док буде трајао Сатанин свет, наше срце ће нагињати томе да нас осуђује због грешака из прошлости. Шта ће нам помоћи да се изборимо са таквим осећањима?

„Свиђа ми се стих који каже да је Бог ’већи од нашег срца‘“, каже Џин, која се често бори са осећањем кривице због двоструког живота који је водила у младости (1. Јов. 3:19, 20). И нас може утешити сазнање да Јехова и Исус боље од нас самих разумеју колико смо несавршени. Не заборавимо да су они с много љубави обезбедили откупну жртву, и то не за савршене људе, него за грешнике који се кају (1. Тим. 1:15).

Уверићемо своје срце у ову драгоцену истину када у молитви дубоко размишљамо о томе како се Исус опходио према несавршеним људима и када дајемо све од себе да бисмо обавили задатак који нам је поверио. Тако ћемо, попут Павла, моћи да кажемо: Исус „ме је волео и предао себе за мене“.