Dža ko teksto

Dža ki sodržina

STATIJA PROUČIBASKE 44

Ker tuke zorale amalipa angleder te avel o krajo

Ker tuke zorale amalipa angleder te avel o krajo

O čačutno amal sikavela mangipe ko sekova vreme (IZR. 17:17)

GILI 109 Te manga amen taro vilo

BAŠO SO KA KERA LAFI *

Ka valjanen amenge šukar amala ki „bari nevolja“ (Dikh o pasus 2) *

1-2. Sprema 1. Petrovo 4:7, 8, so ka pomožinel amenge te ikljova ko krajo e nevoljencar?

DŽIKOTE avaja sa popaše ko krajo taro „posledna dive“, šaj ka oven amen sa pophare nevolje (2. Tim. 3:1). Na primer, otkeda nakhle o izborija ki jekh phuv ki zapadno Afrika, počmingje but konfliktija. Poviše taro šov masek, amare phralja hem phenja našti sine slobodno te phiren soske o manuša segde okolu lende marena pe sine. So pomožingja lenge te ikljoven ko krajo akale pharipaja? Nesave našle ko e phralengere khera kola so živinena sine ko pobezbedna thana. Jekh phral vakergja: „Ki adaja situacija sium sine but bahtalo so sium sine maškar mle amala soske agjaar šaj sine te ohrabrina amen jekh jekhea“.

2 Keda ka počminel i „bari nevolja“, but ka cenina ako isi amen šukar amala kola so mangena amen (Otk. 7:14). Adaleske, but tano važno panda akana te kera pozoralo amaro amalipe e phralencar. (Čitin 1. Petrovo 4:7, 8.) Šaj but te sikljova taro Eremija. Leskere paše amala pomožingje leske te preživinel o periodi angleder te ovel uništimo o Erusalim. * Sar šaj te dža palo leskoro primer?

SIKLJOV TARO E EREMIJASKORO PRIMER

3. a) So šaj sine te čhivel e Eremija te izolirinel pe? b) Bašo kola bukja kerela sine lafi o Eremija ple pisarea e Varuhea, hem savo sine o rezultati?

3 Najhari 40 berš, o Eremija živingja maškar o manuša kola so na sine verna e Jehovaske. Nesave lendar sine leskere komšie hem verojatno nekoj tari leskiri familija kola so živinena sine ko Anatot, i diz kote so bijandilo (Erem. 11:21; 12:6). Sepak, ov na izoliringja pe. O Eremija vakergja e verno pisareske e Varuheske sar osetingja pe, a amen da džanaja bašo adava tari Biblija (Erem. 8:21; 9:1; 20:14-18; 45:1). Džikote o Varuh pišinela sine sa adava so slučinela pe sine e Eremijaja, ola ule panda popaše hem poviše ceninena pe sine jekh jekhea (Erem. 20:1, 2; 26:7-11).

4. So rodingja o Jehova taro Eremija, hem sar akaja zadača pomožingja e Eremijaske hem e Varuheske te oven panda popaše amala?

4 O Eremija but berša hrabro predupredinela sine e Izraelcon bašo adava so ka slučinel pe e Erusalimea (Erem. 25:3). Palo adava, te šaj te pottikninel e narodo te kainel pe, o Jehova rodingja taro Eremija te pišinel leskere predupreduvanja ko jekh svitok (Erem. 36:1-4). Džikote o Eremija hem o Varuh paše sorabotinena sine ki akaja zadača so sine lenge dendi taro Devel, koja so verojatno trajngja nekobor masekija, sigurno kerena sine lafi bašo bukja kola so kergje pozorali lengiri vera.

5. Sar o Varuh sikavgja kaj tano šukar amal e Eremijaske?

5 Keda sine završimo o svitok, e Eremija mora sine te ovel le doverba ko plo amal o Varuh kaj ka vakerel e narodoske leskere lafija so dobingja len taro Devel (Erem. 36:5, 6). Iako sine opasno, o Varuh hrabro kergja akaja zadača. Najverojatno o Eremija sine but bahtalo keda o Varuh gelo ko dvoro e hrameskoro hem čitingja o svitok anglo narodo (Erem. 36:8-10). O knezija tari Juda šungje bašo adava so kergja o Varuh hem adaleske vikingje le te čitinel lenge o svitok (Erem. 36:14, 15). Ola odlučingje te vakeren e careske, e Joakimeske, bašo adava so vakergja o Eremija. Ama, sikavgje obzir sprema o Varuh agjaar so vakergje leske: „Dža hem garav tut, tu hem o Eremija, hem nikoj ma te džanel kaj sien“ (Erem. 36:16-19). Adava čače sine šukar sovet!

6. So kergje o Eremija hem o Varuh keda sine len protivibe?

6 O cari o Joakim doborom but holjangja keda šungja o lafija so vakergja len o Eremija so čak thargja o svitok hem naredingja te phanden e Eremija hem e Varuhe. Ama o Eremija na darandilo. Lelja javer svitok, dengja le e Varuheske hem vakergja leske palem te pišinel e Jehovaskoro haberi. O Varuh pišingja „sa adala lafija“ kola so sine ko prvo svitok so thargja le o cari o Joakim (Erem. 36:26-28, 32).

7. So verojatno slučingja pe džikote o Eremija hem o Varuh sorabotinena sine zaedno?

7 Okola so zaedno nakhena taro phare momentija but puti ovena paše amala. Verojatno adava slučingja pe e Eremijaja hem e Varuhea. Ola valjani sine te len javer svitok hem te pišinen o isto haberi so sine ko svitok so thargja le o lošno cari o Joakim. Džikote zaedno sorabotinena sine, sigurno sine len prilika panda pošukar te pendžaren pe hem te dikhen o šukar osobine so sine sekole jekhe lendar. So šaj te sikljova taro akava izveštaj?

KER LAFI ISKRENO

8. So šaj te čhinavel amen te ova paše amala nekasaja, hem soske na valjani sigate te otkažina amen taro adava?

8 Šaj amenge pharo te vakera e javerenge sar osetinaja amen adaleske so nekoj angleder povredingja amen (Izr. 18:19, 24). Ili, šaj mislinaja amenge kaj nane amen ni vreme ni sila te ova nekasaja paše amala. Ama, na valjani sigate te otkažina amen. Ako mangaja o phralja te oven uzi amende keda ka aven phare vremija, mora panda akana te sikljova slobodno te kera lencar lafi bašo amare misle hem čuvstvija. Adaja tani jekh but važno buti te šaj te oven amen čačutne amala (1. Pet. 1:22).

9. a) Sar sikavgja o Isus kaj isi le doverba ko ple amala? b) Sar adava so ka kere lafi bašo tle misle hem čuvstvija ka pomožinel tuke te oven tut paše amala? Vaker primer.

9 O Isus sikavgja kaj isi le doverba ko ple amala agjaar so iskreno kerela sine lencar lafi bizo ništo te garavel (Jovan 15:15). Šaj te dža palo leskoro primer agjaar so ka vakera amare amalenge bašo bukja so kerena amen bahtale, sekirime hem razočarime. Ako šukar šunea keda nekoj kerela tuja lafi, šaj ka haljove kaj isi tumen but zaednička bukja. Šaj isi tumen slično razmislibe, stavija, čuvstvija hem celija. Razmislin baši Sindi, jekh phen so isi la 29 berš. Oj uli amalin jekhe pionerkaja so vikinela pe Mari-Luiz, kola so isi la 67 berš. Sekova četvrtok sabajle, ola džana zaedno ki služba hem slobodno kerena lafi bašo razna bukja. I Sindi vakerela: „Uživinava keda kerava lafi e phralencar hem e phenjencar bašo hor hem važna bukja. Adava pomožinela mange pošukar te pendžarav len hem poviše te haljovav len“. So šaj te sikljove tari Sindi? Ako iskreno hem slobodno kerea lafi te amalencar bašo adava so mislinea hem sar osetinea tut hem ako spremno šunea len, tlo amalipe ka ovel pozoralo (Izr. 27:9).

SORABOTIN E JAVERENCAR

O šukar amala sorabotinena ki služba (Dikh o pasus 10)

10. Sprema Izreki 27:17, sar pomožinela amenge adava so sorabotinaja amare phralencar hem phenjencar ki služba?

10 O Eremija hem o Varuh tane šukar primer baši sorabotka. Keda amen da sorabotinaja amare phralencar hem phenjencar hem keda dikhaja lengere šuže osobine, sikljovaja lendar hem ovaja lencar panda popaše. (Čitin Izreki 27:17.) Na primer, sar osetinea tut džikote sian ki služba nesave phralea hem dikhea sar hrabro braninela pli vera ili sar iskreno hem uverimo kerela lafi bašo Jehova hem leskere namere? Verojatno ka mange le panda poviše.

11-12. Sar i sorabotka ki služba šaj te kerel pozoralo amaro amalipe e javerencar? Vaker primer.

11 Te dikha duj primerija so sikavena sar i sorabotka ki služba šaj te kerel amen te ova popaše. I Adelin, jekh phen so isi la 23 berš, vikingja ple amalinka so vikinela pe Kendis te džan te propovedinen ko podračje kote so nane but propovedimo. Oj vakerela: „Manglem te ova panda porevna ki služba te šaj te uživina panda poviše ki late. E soldujenge valjanela sine ohrabruvanje te šaj ponadari da te da amaro najšukar e Jehovaske“. Sar koristingja lenge adava so sorabotinena sine zaedno? I Adelin vakerela: „Ko krajo taro sekova dive, keraja sine lafi bašo adava sar nakhlem amenge, sar o razgovorija e manušencar ohrabringje amen hem sar dikhaja sine kaj o Jehova vodinela amen ki služba. O solduj uživinaja sine ko adala razgovorija, hem agjaar zapoznajngjem amen sa pošukar“.

12 I Lejla hem i Marien, duj phenja tari Francija so nane ko brako, gele te propovedinen pandž kurke ko Bangi, i glavno diz ki Centralnoafrikansko Republika. I Lejla vakerela: „Ponekogaš na složinaja amen sine, ama adaleske so sine amen šukar komunikacija hem iskreno mangipe ulem panda popaše. Dikhava sine kobor i Marien prilagodingja pe ko neve okolnostija, kobor mangela e manušen kaske so propovedinela sine hem kobor sine revno ki služba. Adava pomožingja mange panda poviše te ceninav la“. Na valjani te seline tut ki javer phuv te šaj te ove popaše nekasaja. Sekova puti keda sian ki služba nesave phralea ili phenjaja, isi tut prilika pošukar te pendžare len hem te kere pozoralo tlo amalipe lencar.

DIKH O ŠUKAR KO JAVERA HEM SPREMNO PROSTIN

13. So šaj te slučinel pe keda paše sorabotinaja amare phralencar hem phenjencar?

13 Ponekogaš keda sorabotinaja paše amare phralencar hem phenjencar, dikhaja lengere šukar strane, ama hem lengere slabostija. So ka pomožinel amenge te ačhova lencar paše iako nekogaš šaj te grešinen amenge? Te razmislina palem bašo primer e Eremijaskoro. So pomožingja leske te dikhel o šukar ko javera hem te nakhel preku lengere greške hem maane?

14. So siklilo o Eremija bašo Jehova, hem sar pomožingja leske adava?

14 O Eremija pišingja o lil so phiravela leskoro anav, a verojatno pišingja hem o bibliska lila 1. hem 2. Carevite. Adaja zadača pomožingja leske te haljovel kobor bari milost sikavela o Jehova sprema o nesovršena manuša. Na primer, džanlja kaj, keda o cari Ahav kaingja pe bašo lošnipa so kergja le, o Jehova sikavgja leske milost hem džikote sine ov dživdo na dikhlja sar leskiri familija ovela uništimi (1. Car. 21:27-29). Osven adava, o Eremija džanlja kaj o Manasija kergja bukja kolencar so vredžingja e Jehova but poviše taro Ahav. Sepak, keda o Manasija kaingja pe, o Devel prostingja leske (2. Car. 21:16, 17; 2. Let. 33:10-13). Adala izveštaija sigurno pomožingje e Eremijaske te džal palo e Jehovaskoro primer hem te ovel strplivo hem milostivo ple paše amalencar (Ps. 103:8, 9).

15. Sar sikavgja strplivost o Eremija keda e Varuheske valjani sine pomoš?

15 Te dikha so kergja o Eremija keda o Varuh dozvolingja jekh kratko periodi javera bukja te len leskoro vnimanie tari zadača so kerela la sine. Namesto sigate te otkažinel pe taro plo amal, o Eremija pomožingja leske agjaar so vakergja leske o direktno ama ljubezno sovet kova so o Jehova dengja le bašo leskoro šukaripe (Erem. 45:1-5). So šaj te sikljova taro akava izveštaj?

O šukar amala spremna tane te prostinen (Dikh o pasus 16)

16. Sprema Izreki 17:9, so valjani te kera te šaj te arakha amare amalipa?

16 Džangjola pe kaj našti te adžikera sovršenstvo taro amare phralja hem phenja. Adaleske, otkeda ka ova amala nekasaja, mora but te trudina amen te arakha adava amalipe. Ako amare amala kerena nesavi greška, šaj ka valjani te da len ljubezno, ama iskreno sovet kova so temelinela pe ko e Devleskoro Lafi (Ps. 141:5). Ako povredinena amen, valjani te prostina lenge. A otkeda ka prostina na valjani te spomnina lenge i greška, a ni te kera lafi e javerencar bašo adava. (Čitin Izreki 17:9.) But tano važno ko akala phare vremija te razmislina bašo šukar osobine amare phralengere hem phenjengere namesto bašo lengere slabostija. Ako keraja adava, ka ova lencar panda popaše. A asavke paše amala ka valjanen amenge ki bari nevolja.

SIKAV VERNO MANGIPE

17. Sar sikavgja o Eremija kaj tano čačutno amal ko pharo vreme?

17 O proroko o Eremija sikavgja kaj tano čačutno amal ko pharo vreme. Na primer, otkeda spasingja e Eremija taro sigurno meribe ki jekh hor dupka pherdi čikaja, o Avde-Meleh darandilo kaj o knezija ka mudaren le bašo adava. Keda šungja bašo akava, o Eremija na kjutingja mislindor kaj leskoro amal korkori ka šaj te ikljol lencar ko krajo. Iako sine phanlo, o Eremija kergja sa so šaj bašo Avde-Meleh adalea so vakergja leske o utešno vetuvanje so dengja le o Jehova (Erem. 38:7-13; 39:15-18).

O šukar amala pomožinena ple phralenge hem phenjenge keda nakhena taro pharo vreme (Dikh o pasus 18)

18. Sprema Izreki 17:17, so valjani te kera keda nesavo phral nakhela taro pharo vreme?

18 Avdive amare phralja hem phenja nakhena taro različna pharipa. Na primer, but džene cidena muke adaleske so doživingje katastrofe ili vojne. Keda ka slučinel pe asavko nešto, nesave amendar šaj ka oven ki možnost te priminen asavke phralen hem phenjen ko pumare khera. Javera šaj te pomožinen lenge ko materijalno pogled. Ama, sarine amen šaj te molina e Jehova te pomožinel amare phralenge hem phenjenge. Ako šunaja kaj nesavo phral tano obeshrabrimo, šaj nane te džana so te vakera leske ili so te kera. Ama, sekova jekh amendar šaj te kerel nešto. Na primer, šaj te odvojna amenge vreme te ova adale phralea. Šaj ljubezno te šuna le, ili šaj te vakera leske nesavo amaro omileno stiho so ka šaj te utešinel le (Isa. 50:4). Najvažno taro sa tano te ove uzo tle phralja hem phenja keda lenge najpharo. (Čitin Izreki 17:17.)

19. Sar o zorale amalipa so keraja len avdive ka pomožinen amenge ki idnina?

19 Mora te ova odlučna panda akana te ova hem te ačhova paše amala amare phralencar hem phenjencar. Soske? Adaleske so amare dušmanja ka probinen te odvojnen amen agjaar so ka vakeren hovajba baši amende. Ka probinen te čhinaven amen te verujna amare phralenge hem te poddržina len. Ama nane te uspejnen. Ola ka našti te čhinaven o mangipe so isi maškar amende. Našti te uništinen o amalipa kola so kergjem len. Ustvari, asavke amalipa ka trajnen na samo dži ko krajo taro akava sveto, nego ki celo večnost!

GILI 69 Te vakera bašo Carstvo!

^ pas. 5 Sar so avela o krajo popaše, sarine valjani te ova panda popaše amare phralencar hem phenjencar. Ki akaja statija ka dikha so šaj te sikljova taro e Eremijaskoro primer. Osven adava, ka dikha sar asavke paše amalipa ka pomožinen amenge ki bari nevolja.

^ pas. 2 O nastanija ko lil Eremija nane pišime ko hronološko redo.

^ pas. 57 OBJASNIME SLIKE: Ki akaja slika dikhjola pe so šaj te slučinel pe ki idnina ki „bari nevolja“. Nekobor phralja hem phenja tane khedime zaedno ko tavani. Adaleske soj tane paše, šaj te ohrabrinen pe hem te utešinen pe jekh jekhea. Akala trin slike sikavena kaj o ista phralja hem phenja ule paše amala but angleder te počminel i bari nevolja.