1. Каква гледишта о раду постоје?

КАКВО гледиште о раду има већина људи у твом крају? У многим земљама људи раде све дуже и све напорније. Они који прекомерно раде обично су презаузети да би се одмарали, проводили време с породицом или задовољили своје духовне потребе (Проп. 2:23). С друге стране, неки уопште не воле да раде и само смишљају изговоре да ништа не би радили (Посл. 26:13, 14).

2-3. Какав су пример Јехова и Исус пружили када је реч о раду?

² За разлику од људи који иду у неку од ове две крајности, Јехова и Исус сасвим другачије гледају на рад. Знамо да Јехова воли да ради. Исус је то јасно истакао када је рекао: „Мој Отац ради све до сада, па радим и ја“ (Јов. 5:17). Помисли само шта је све Бог урадио док је стварао безброј духовних бића и бескрајни свемир. Сем тога, видимо много дивних ствари које је Бог створио на нашој планети. Псалмиста је с правом рекао: „Како је много дела твојих, о Јехова! Сва си их мудро начинио, пуна је земља стваралаштва твога“ (Пс. 104:24).

³ Исус се угледао на свог Оца. Он је помагао Богу док је „уређивао небеса“. Био је уз њега као „вешт градитељ“ (Посл. 8:27-31). Када је много касније био на земљи, Исус је наставио да марљиво ради. Задатак који му је Јехова поверио био му је попут хране и све што је чинио био је доказ тога да га је Бог послао (Јов. 4:34; 5:36; 14:10).

4. Шта од Јехове и Исуса учимо када је реч о одмору?

⁴ Да ли то што Јехова и Исус марљиво раде значи да ми никад не треба да се одмарамо? Нипошто. Јехова се  никад не умара, па му зато и не треба одмор. Па ипак, Библија каже да је Јехова након што је створио небеса и земљу „престао да ради и почео да се одмара“ (Изл. 31:17). То очигледно значи да је Јехова престао да ствара како би уживао у својим делима. Премда је Исус марљиво радио док је живео на земљи, он је одвајао време да се одмори и да једе с пријатељима (Мат. 14:13; Лука 7:34).

5. Шта је понекад тешко многим Божјим слугама?

⁵ Библија подстиче Божје слуге да вредно раде и да не буду лење (Посл. 15:19). Можда радиш како би збринуо породицу, а као Исусов следбеник имаш задатак и да проповедаш добру вест. Али неопходно је и да се довољно одмараш. Да ли ти је понекад тешко да уравнотежиш посао, службу проповедања и одмарање? Како да одредимо колико треба да радимо, а колико да се одмарамо?

6. Према Марку 6:30-34, какво је гледиште о раду и одмору имао Исус?

⁶ Важно је да имамо исправно гледиште о раду. Краљ Соломон је под Божјим надахнућем написао: „Све има своје време.“ Рекао је да постоји време кад се сади, гради, плаче, смеје, плеше или нешто друго ради (Проп. 3:1-8). Јасно је да су рад и одмор саставни део живота. Исус је имао разумно гледиште о раду и одмору. Једном приликом апостоли су били толико заузети у служби проповедања да „нису имали времена ни да једу“. Кад су се вратили, Исус им је рекао: „Пођите са мном на једно осамљено место и мало се одморите.“ (Прочитати Марка 6:30-34.) Премда он и његови ученици нису могли да се одмарају када су хтели, Исус је знао да им је свима потребан предах.

7. Зашто је добро да сазнамо нешто више о сабату?

⁷ Понекад је свима нама потребно да се одморимо или да променимо свакодневну рутину. Према Мојсијевом закону, Бог је одредио да његов народ сваке седмице држи сабат. Иако ми нисмо под тим законом, добро је да сазнамо нешто више о сабату. То ће нам помоћи да преиспитамо свој став према раду и одмору.

8. Према Изласку 31:12-15, која је била сврха сабата?

⁸ Божја Реч каже да је Бог након шест „дана“ током којих је стварао одлучио да престане са стварањем на земљи (Пост. 2:2). Али Јехова воли да ради и он „ради све до сада“, само на друге начине (Јов. 5:17). Према сличном обрасцу Јехова је увео седмични сабат када је Израелцима рекао да шест дана раде, а да се седмог одмарају. Сабат је био знак између њега и Израелаца. То је био дан „потпуног одмора [...] нешто што је свето Јехови“. (Прочитати Излазак 31:12-15.) Тог дана нико није смео да ради, ни деца, ни робови, па чак ни домаће животиње (Изл. 20:10). Тако су могли више да се посвете духовним активностима.

9. Које је погрешно гледиште о сабату постојало у Исусово време?

⁹ Сабат је позитивно утицао на Божји народ. Међутим, многе верске вође су  у Исусово време направиле веома крута правила о томе како треба држати сабат. Они су тврдили да на сабат није допуштено чак ни кидати класје или излечити болесну особу (Мар. 2:23-27; 3:2-5). Таква гледишта нису била у складу с Божјим размишљањем, што је Исус јасно рекао онима који су га слушали.

10. Према Матеју 12:9-12, како је Исус гледао на сабат?

¹⁰ Исус и његови ученици јеврејског порекла држали су сабат зато што су били под Мојсијевим законом. * Међутим, Исус је речима и многим делима показао да није погрешно чинити добро и помагати другима на сабат. Јасно је рекао: „На сабат се сме чинити добро.“ (Прочитати Матеја 12:9-12.) Он није сматрао да добра дела и помагање другима представљају кршење сабата. Дела која је чинио показала су да је разумео зашто је Бог рекао свом народу да не ради на сабат. Пошто се Божји народ одмарао од свакодневних послова, могао је да се усредсреди на духовне активности. Исус је одрастао у породици у којој је сабат сигурно био посвећен духовним активностима. То се види из онога што је Исус радио када је боравио у свом родном граду Назарету. О томе у Библији пише: „На сабатни дан, по свом обичају, ушао је у синагогу и устао да чита“ (Лука 4:15-19).

11. Чији добар пример је Исус имао када је реч о раду?

¹¹ Нема сумње да је Јосиф имао Јеховино гледиште о раду док је учио Исуса да буде тесар (Мат. 13:55, 56). Исус је имао прилику да види како Јосиф сваки дан напорно ради како би збринуо своју вишечлану породицу. Вредно је пажње да је Исус касније рекао својим ученицима да је „радник достојан своје плате“ (Лука 10:7). Исус је знао шта значи напоран рад.

12. Који стихови показују које је библијско гледиште о раду?

¹² Апостол Павле је такође знао шта значи напорно радити. Њему је било најважније да говори о Исусу и његовим учењима. Међутим, Павле је радио како би се издржавао. Браћа у Солуну су знала да је „ноћ и дан тешко и напорно“ радио како никоме од њих не би био „на терету“ (2. Сол. 3:8; Дела 20:34, 35). Можда је говорио о прављењу шатора. Док је био у Коринту, боравио је код Акиле и Прискиле и „радио с њима“ јер су они „по занимању били израђивачи шатора“. То што је Павле радио „ноћ и дан“ не значи да је радио без престанка. На пример, није радио на сабат. Тада је имао прилику да сведочи Јудејцима, који такође нису радили на сабат (Дела 13:14-16, 42-44; 16:13; 18:1-4).

13. Шта учимо из Павловог примера?

¹³ Апостол Павле је пружио добар пример. Морао је да ради, али се трудио да редовно обавља „свето дело проповедања Божје добре вести“ (Римљ. 15:16; 2. Кор. 11:23). Подстицао је друге да се угледају на њега. Акилу и Прискилу је назвао својим сарадницима „у Христу Исусу“ (Римљ. 12:11; 16:3). Павле је подстакао Коринћане да буду „заокупљени Господовим делом“ (1. Кор. 15:58; 2. Кор. 9:8). Јехова је Павла чак надахнуо да напише следеће: „Ако неко неће да ради, нека и не једе“ (2. Сол. 3:10).

14. Шта значе Исусове речи из Јована 14:12?

¹⁴ Данас је најважније учествовати у делу проповедања и стварања ученика. Заправо, Исус је прорекао да ће његови ученици чинити и већа дела од његових! (Прочитати Јована 14:12.) При томе није мислио да ћемо моћи да чинимо чуда попут њега. Хтео је да каже да ће његови ученици проповедати на већем подручју, већем броју људи и током дужег периода него што је он то радио.

15. Шта треба да се питамо и зашто?

¹⁵ Ако си запослен, можеш себи поставити следећа питања: „Да ли сам на послу познат као марљив радник? Да ли посао завршавам на време и најбоље што могу?“ Уколико си одговорио потврдно, онда вероватно уживаш поверење свог послодавца. Твој добар пример такође доприноси томе да порука о Краљевству буде привлачнија онима који те посматрају. Када је реч о проповедању и стварању ученика, можеш себи поставити следећа питања: „Да ли сам познат по томе да сам вредан у служби проповедања? Да ли се припремам за службу? Да ли без одлагања обављам накнадне посете код заинтересованих особа? Да ли редовно учествујем у различитим видовима службе проповедања?“ Уколико си одговорио потврдно, онда уживаш у служби проповедања.

16. По чему се гледиште које су Исус и апостоли имали о одмору разликује од оног које данас имају многи људи?

¹⁶ Исус је знао да је њему и апостолима понекад требао одмор. Међутим, многи људи су у то време, баш као и данас, попут богатог човека из Исусове приче. Тај човек је говорио себи: „Почивај, једи, пиј, уживај“ (Лука 12:19; 2. Тим. 3:4). Он је мислио да су одмарање и ужици најважније ствари у животу. С друге стране, Исусу и апостолима није било најважније да угађају себи.

17. Како користимо време када нисмо на послу?

¹⁷ Ми се данас трудимо да будемо попут Исуса када слободно време не користимо само за одмарање него и за важне ствари као што су служба проповедања и хришћански састанци. За нас је стварање ученика и присуствовање састанцима толико важно да чинимо све што можемо како бисмо редовно учествовали у овим видовима свете службе (Јевр. 10:24, 25). Чак и када смо на одмору, редовно идемо на састанке без обзира на то где се налазимо и настојимо да разговарамо о Библији са онима које сретнемо (2. Тим. 4:2).

18. Шта наш Краљ, Христ Исус, жели да радимо?

¹⁸ Веома смо срећни што је наш Краљ, Христ Исус, разуман и што нам помаже да имамо исправно гледиште о раду и одмарању (Јевр. 4:15). Он жели да се одморимо кад нам је то потребно. Исто тако, жели да вредно радимо да бисмо подмирили своје материјалне потребе и да учествујемо у служби проповедања која нам доноси много задовољства. У наредном чланку видећемо шта је Исус урадио како би нас ослободио једног облика ропства.