1. Do čega je zavist dovela u Josifovoj porodici?

JAKOV je voleo sve svoje sinove, ali 17-godišnji Josif mu je bio posebno drag. Kako su se Josifova braća osećala zbog toga? Počeli su da mu zavide do te mere da su ga zamrzeli, iako on nije uradio ništa čime bi to zaslužio. Na kraju su ga prodali u ropstvo i slagali svog oca rekavši mu da je njegovog najdražeg sina ubila neka zver. Pošto su zavideli svom bratu, narušili su mir u porodici i slomili srce svom ocu (Post. 37:3, 4, 27-34).

2. Prema Galatima 5:19-21, zašto je zavist opasna?

² U Svetom pismu, zavist * se ubraja među „dela tela“, koja su opasna jer mogu sprečiti osobu da nasledi Božje Kraljevstvo. (Pročitati Galatima 5:19-21.) Zavist je često koren ozbiljnih problema kao što su neprijateljstva, svađe i izlivi gneva.

3. Šta ćemo osmotriti u ovom članku?

³ Primer Josifove braće pokazuje kako zavist može narušiti dobre odnose i ugroziti mir u porodici. Iako nikad ne bismo postupili poput njih, svi smo nesavršeni i srce nas lako može prevariti (Jer. 17:9). Zato ne iznenađuje što se u nama ponekad javi zavist. Osmotrimo neke biblijske primere koji će nam pomoći da  prepoznamo zbog čega bi zavist mogla pustiti koren u našem srcu. Zatim ćemo razmotriti kako da se odupremo toj sklonosti i da gradimo mir.

4. Zašto su Filisteji zavideli Isaku?

⁴ Bogatstvo. Isak je bio bogat i Filisteji su mu zavideli zbog njegovog blagostanja (Post. 26:12-14). Čak su zatrpali bunare na kojima je Isak pojio svoju stoku (Post. 26:15, 16, 27). Poput Filisteja, neki ljudi danas zavide onima koji u materijalnom pogledu imaju više od njih. Oni ne samo što priželjkuju za sebe stvari koje drugi imaju već žele i da ih drugi izgube.

5. Zbog čega su verske vođe zavidele Isusu?

⁵ Ugled. Judejske verske vođe su zavidele Isusu zato što je bio omiljen u narodu (Mat. 7:28, 29). Isus je došao u Božje ime i poučavao je ljude istini. Ipak, te verske vođe su širile zlobne laži i klevetale Isusa da bi narušile njegov ugled (Mar. 15:10; Jov. 11:47, 48; 12:12, 13, 19). Šta iz toga učimo? Ne smemo zavideti onima koje drugi u skupštini cene zbog njihovih vrlina, već treba da se trudimo da i mi razvijemo takve vrline (1. Kor. 11:1; 3. Jov. 11).

6. Po čemu se videlo da je Diotref zavidan?

⁶ Zaduženja u organizaciji. U prvom veku, Diotref je zavideo onima koji su predvodili u skupštini. Želeo je „da bude prvi“ među suvernicima i loše je govorio o apostolu Jovanu i drugoj odgovornoj braći kako ih drugi ne bi poštovali (3. Jov. 9, 10). Iako nećemo otići tako daleko kao on, i nama bi se moglo desiti da zavidimo suverniku koji je dobio zaduženje koje smo mi priželjkivali – naročito ako smatramo da bismo to obavljali podjednako dobro, ako ne i bolje.

7. Kako zavist može uticati na nas?

⁷ Zavist je poput otrovnog korova. Kad jednom pusti koren u našem srcu, teško ju je ukloniti. Zavist se hrani drugim negativnim osećanjima, kao što su ljubomora, ponos i sebičnost. Može sprečiti rast dobrih osobina, kao što su ljubav, saosećanje i dobrota. Čim primetimo da je zavist počela da klija, moramo je iskoreniti iz srca. Šta će nam u tome pomoći?

8. Koje osobine će nam pomoći da ne budemo zavidni?

⁸ Ako smo ponizni i zadovoljni onim što imamo, nećemo zavideti drugima. U srcu koje je ispunjeno ovim dobrim osobinama nema mesta za zavist. Ponizna osoba nema previsoko mišljenje o sebi. Ona ne smatra da zaslužuje više od drugih (Gal. 6:3, 4). Čovek koji je zadovoljan onim što ima ne upoređuje se s drugima (1. Tim. 6:7, 8). Osoba sa ovakvim osobinama raduje se kad se nekome desi nešto lepo.

9. Prema Galatima 5:16 i Filipljanima 2:3, 4, kako nam sveti duh može pomoći?

⁹ Potrebna nam je pomoć Božjeg svetog duha da bismo se oduprli štetnoj sklonosti kao što je zavist i da bismo bili ponizni i zadovoljni. (Pročitati Galatima 5:16 i Filipljanima 2:3, 4.) Jehovin sveti duh nam može pomoći da preispitamo svoje najdublje misli i motive. Uz Božju pomoć, štetne misli i osećanja  možemo zameniti pozitivnim (Ps. 26:2; 51:10). Osmotrimo primere Mojsija i Pavla, koji nisu dozvolili da se u njima javi zavist.

10. Koja situacija je bila ispit za Mojsija? (Videti sliku na naslovnoj strani.)

¹⁰ Mojsije je imao veliki autoritet nad Božjim narodom, ali ga nije ljubomorno čuvao za sebe. Primera radi, jednom prilikom je Jehova od Mojsija uzeo nešto svetog duha i dao ga izraelskim starešinama koje su stajale oko šatora sastanka. Ubrzo nakon toga, Mojsije je čuo da su dvojica starešina koji nisu bili kod šatora takođe dobili sveti duh i počeli da se ponašaju kao proroci. Kako je reagovao kad mu je Isus Navin rekao da im to zabrani? Mojsije im nije zavideo zbog časti koju im je Jehova ukazao. Bio je ponizan i radovao se što i oni prorokuju (Br. 11:24-29). Šta učimo od Mojsija?

11. Kako se starešine mogu ugledati na Mojsija?

¹¹ Ako si starešina, da li si ikada bio zamoljen da obučavaš drugog brata da preuzme skupštinsko zaduženje koje ti je posebno drago? Na primer, možda ti je pravo zadovoljstvo što svake sedmice vodiš Razmatranje Stražarske kule. Ali ako si ponizan poput Mojsija, nećeš se osećati ugroženo ako treba da obučavaš nekoga kako bi s vremenom on mogao da obavlja to zaduženje. Naprotiv, biće ti drago što možeš pomoći svom bratu.

12. Kako mnogi naši suvernici danas pokazuju da su ponizni i zadovoljni svojim okolnostima?

¹² Osmotrimo sa čime se suočavaju mnoga starija braća. Neki od njih decenijama služe kao koordinatori starešinstva. Ali kad napune 80 godina, spremni su da predaju to zaduženje drugome. Pokrajinski nadglednici koji napune 70 godina pokazuju poniznost tako što su spremni da prestanu da služe u tom svojstvu i prihvate drugi vid službe. Osim toga, proteklih godina su mnogi članovi betelske porodice takođe promenili vid službe i sada služe na području. Ta verna braća i sestre nisu ogorčeni zato što drugi sada obavljaju njihova zaduženja.

13. Zbog čega je Pavle mogao da zavidi dvanaestorici apostola?

¹³ Apostol Pavle nam je takođe pružio dobar primer jer je bio zadovoljan i ponizan. Pavle nije dozvolio da se u njemu razvije zavist. Mnogo se zalagao u službi za Jehovu, ali ponizno je rekao: „Ja sam najmanji među apostolima i nisam dostojan da se nazovem apostolom“ (1. Kor. 15:9, 10). Pavle nije bio uz Isusa tokom njegove službe na zemlji, kao što je to bio slučaj sa 12 apostola. On je postao hrišćanin tek nakon Isusove smrti i uskrsenja. Iako je kasnije bio „apostol poslat drugim narodima“, nikada se nije ubrajao među 12 apostola (Rimlj. 11:13; Dela 1:21-26). Pavle im nije zavideo zbog toga što su bili bliski sa Isusom, već je bio zadovoljan ulogom koja mu je poverena.

14. Kako ćemo postupati ako smo zadovoljni i ponizni?

¹⁴ Ako smo zadovoljni i ponizni, pokazivaćemo poštovanje prema onima kojima je Jehova poverio autoritet, kao što je i Pavle činio (Dela 21:20-26). Jehova je odredio da naimenovana braća predvode u skupštini. Uprkos njihovim  manama, on ih smatra dragocenima (Ef. 4:8, 11). Time što poštujemo one koje je Jehova postavio i ponizno sarađujemo s njima, jačamo prijateljstvo s Jehovom i doprinosimo miru u skupštini.

15. Šta treba da radimo?

¹⁵ Mir ne može opstati tamo gde zavist cveta. Moramo iskoreniti zavist iz svog srca i paziti da ne navedemo druge da zavide nama. To je važno ako želimo da budemo poslušni Jehovinoj zapovesti da „unapređujemo mir i da se međusobno izgrađujemo“ (Rimlj. 14:19). Na šta moramo paziti da nam drugi ne bi zavideli i kako možemo graditi mir?

16. Na šta ćemo paziti da ne bismo izazvali zavist drugih?

¹⁶ Naš stav i postupci mogu u velikoj meri uticati na druge. Svet nas podstiče da se razmećemo svojim imetkom (1. Jov. 2:16). Ali takav stav stvara zavist. Da ne bismo izazvali zavist drugih, trudićemo se da ne govorimo često o onome što imamo ili planiramo da kupimo. Osim toga, bićemo skromni iako imamo neka zaduženja u skupštini. Ako u prvi plan stavljamo svoje odgovornosti, stvaramo plodno tlo za zavist. Nasuprot tome, ako pokazujemo da nam je stalo do drugih i da cenimo  njihov trud, oni će biti srećniji. Ujedno ćemo doprinositi jedinstvu i miru u skupštini.

17. U kom smislu su se Josifova braća promenila i do čega je to dovelo?

¹⁷ Zavist nije nesavladiv problem. Vratimo se na priču o Josifovoj braći. Godinama nakon što su okrutno postupili prema Josifu, ponovo su ga videli u Egiptu. Pre nego što im je otkrio ko je, Josif je proverio da li su se promenili. Pozvao ih je na obrok na kom je najmlađem bratu, Venijaminu, poklonio posebnu pažnju (Post. 43:33, 34). Međutim, nije bilo ni najmanjeg nagoveštaja da su njegova braća zavidela Venijaminu. Pokazala su da im je zaista stalo do njihovog brata i do oca Jakova (Post. 44:30-34). Zahvaljujući tome što su se oslobodila zavisti, Josifova braća su doprinela da u njihovoj porodici ponovo vlada mir (Post. 45:4, 15). Slično tome, ako i mi iskorenimo zavist iz svog srca, sačuvaćemo mir u porodici i skupštini.

18. Prema Jakovljevoj 3:17, 18, šta ćemo postići time što gradimo mir?

¹⁸ Jehova želi da se čuvamo zavisti i da gradimo mir. I jedno i drugo zahteva veliki trud. Kao što je rečeno u ovom članku, zavist se može javiti kod svakoga od nas (Jak. 4:5). Svet u kom živimo otežava nam borbu protiv zavisti. Ali ako smo ponizni, zadovoljni onim što imamo i zahvalni za to, u našem srcu neće biti mesta za zavist. Na taj način ćemo doprinositi miru, koji je plodno tlo za mnoge lepe osobine. (Pročitati Jakovljevu 3:17, 18.)