1. Соске шај те ова секириме, хем сар шај адава те влијајнел упри аменде?

ДАЛИ некогаш сиан бут секиримо? * Шај пхаро туке адалеске со некој вакерѓа или керѓа нешто колеа со дукхавѓа тут. Или, шај секиринеа тут адалеске со ту вакерѓан или керѓан нешто погрешно. На пример, ако керѓан сериозно грево, шај дараја кај о Јехова никогаш нане те простинел туке. А панда полошно, шај мислинеа кај, адалеске со сиан добором секиримо хем вознемиримо, сигурно фалинела туке вера хем кај сиан лошно мануш. Ама, дали чаче тано аѓаар?

2. Кола библиска примерија сикавена кај адава со сием секириме на значинела кај фалинела аменге вера?

² Те дикха некобор библиска примерија. И Ана, е Самоилескири дај, сине ла бари вера. Сепак, сине лаке бут пхаро адалеске со и Фенина, и јавер ромни лакере ромескири, понашинела пе сине лаја лошно (1. Сам. 1:7). О апостол Павле, коле со исто аѓаар сине ле силно вера, бут секиринела пе сине башо са о собранија (2. Кор. 11:28). Е царе е Давиде сине ле исто асавки вера, хем адалеске о Јехова бут мангела ле сине (Дела 13:22). Иако сине аѓаар, о Давид керѓа гревија башо кола со мучинела ле сине и совест (Пс. 38:4). О Јехова утешинѓа хем смиринѓа секоле јекхе лендар. Те дикха со шај те сикљова таро акала слуге е Девлескере.

3. Соске шај те осетина амен вознемириме хем дукхавде таро некаскере лафија?

³ Кеда о јавера керена аменцар грубо лафи или понашинена пе аменцар лошно, адава шај те дукхавел амен. Посебно шај те овел аменге пхаро ако дукхавела амен несаво паше амал или некој тари фамилија. Шај дараја кај никогаш више нашти те ова паше леа. Понекогаш некој шај те вакерел нешто бизо те размислинел, хем адалеа сар те пхене кхувѓа амен чхурикаја! (Изр. 12:18). А понекогаш шај некој чак намерно те керел адава. Асавко нешто случинѓа пе јекхе терне пхењаке. Ој вакерела: „Англедер некобор берша, јекх чхај баши која со мислинѓум кај манге шукар амалин ширинѓа ховајба баши манге ко социјална мреже. Адава бут дукхавѓа ман хем вознемиринѓа ман. Нашти сине те хаљовав сар шај те керел манге адава!“ Ако туте да дукхавѓа тут несаво паше амал или некој тари фамилија, шај бут те сикљове тари Ана.

4. Саве пхаре проблемија сине е Ана?

⁴ Е Ана сине ла баре проблемија. Бершенцар нашти сине те овен ла чхаве (1. Сам. 1:2). Ко пурано Израел мислинела пе сине кај е џувљен со нашти те овен лен чхаве тане казниме таро Девел. Адалеске, и Ана осетинела пе сине понижими (1. Мој. 30:1, 2). Панда полошно е Анаке сине адава со лакере роме сине ле јавер ромни, и Фенина, која со бијанѓа леске чхаве. Адалеске со и Фенина сине љубоморно е Анаке, стално фрдела лаке сине лафија те шај те нервиринел ла (1. Сам. 1:6). Ко почеток е Анаке сине бут пхаро те икљовел ко крајо адалеа. Ој сине добором бут разочарими со ровела сине хем на мангела сине те хал маро. И Ана осетинела сине „керкипе ки душа“ (1. Сам. 1:7, 10). Коте аракхља утеха?

5. Сар и молитва поможинѓа е Анаке?

⁵ И Ана пхравѓа пло вило е Јеховаске ки молитва. Откеда молинѓа пе, ој објаснинѓа пли ситуација е првосвештеникоске, е Илијаске. А ов вакерѓа лаке: „Џа туке ко мир! Хем о Девел е Израелескоро нека шунел тли молитва“. Сар влијајнѓа адава упри Ана? И Библија вакерела: „[Ој] гели песке ко пло друмо, па хала сине хем на сине више тажно“ (1. Сам. 1:17, 18). И молитва поможинѓа е Анаке те овел ла андруно мир.

6. Со шај те сикљова баши молитва тари Ана хем таро адава со вакерѓа о Павле ко Филипјаните 4:6, 7?

⁶ Шај те ирана амаро андруно мир ако стално молинаја амен е Јеховаске. И Ана бут време керѓа лафи ки молитва пле Дадеа  сој ко небо (1. Сам. 1:12). Амен да шај бут време те кера лафи ки молитва е Јеховаја башо амаре секирацие, башо адава со даравкерела амен хем башо амаре слабостија. Нане потреба ко амаре молитве те вакера поетска лафија или те кера лафи ко несаво посебно начин. Несаво пути шај чак те рова кеда ка вакера е Јеховаске башо амаре секирацие. Ама, о Јехова никогаш нане те досадинел пе те шунел амен. Освен со ка молина ле башо амаре проблемија на ваљани те бистра о совет сој аменге дендо ко Филипјаните 4:6, 7. (Читин.) О Павле конкретно вакерѓа кај исто аѓаар ваљани те благодарина е Девлеске ки молитва. Иси амен бут причине те кера адава. На пример, шај те благодарина леске башо живото со денѓа амен, башо шуже буќа со створинѓа, башо лескоро верно мангипе хем баши бут шужи надеж со иси амен. Со јавер шај те сикљова тари Ана?

7. Со керена сине секова берш и Ана хем лакоро ром?

⁷ Иако сине ла проблемија, и Ана секова берш џала сине пле ромеа ко свето шатори ко Сило (1. Сам. 1:1-5). Баш ки јекх асавки прилика о првосвештенико о Илиј вакерѓа кај надинела пе кај о Јехова ка шунел лакири молитва хем акава охрабринѓа ла (1. Сам. 1:9, 17).

8. Сар шај те поможинен аменге о состанокија?

⁸ Шај те аракха амаро андруно мир ако џаја ко состанокија. Кеда почминела о состанок, о пхрал со молинела пе обично родела таро Јехова те дел амен свети дух ки адаја прилика. О мир тано јекх таро особине со авена таро е Девлескоро свети дух (Гал. 5:22). Кеда џаја ко состанокија, чак ако иси амен проблемија, даја прилика е Јеховаске хем амаре пхраленге хем пхењенге те охрабринен амен хем те поможинен аменге палем те овел амен андруно мир. И молитва хем о состанокија тане главна начинија сар о Јехова утешинела амен хем смиринела амен (Евр. 10:24, 25). Те дикха со јавер шај те сикљова таро адава со случинѓа пе е Анаке.

9. а) Дали менинѓа пе е Анакири ситуација? Објаснин. б) Со поможинѓа лаке?

⁹ Е Анакоро проблеми на решинѓа пе одма. Кеда иранѓа пе таро свето шатори, ој понадари да живинела сине ко исто кхер е Фенинаја. Освен адава, и Библија на вакерела кај и Фенина менинѓа пло стави. И Ана веројатно понадари да мора сине те трпинел лакере понижувачка лафија кола со дукхавена ла сине бут. Сепак, и Ана на сине више секирими. Откеда мукхља о буќа е Јеховаске ко васта, ој чхинавѓа те секиринел пе башо пло проблеми. И Ана мукхља о Јехова те утешинел ла хем те смиринел ла. Несаво време пало адава, о Јехова одговоринѓа ки лакири молитва, хем ој добинѓа чхаве (1. Сам. 1:19, 20; 2:21).

10. Со сикљоваја таро е Анакоро пример?

¹⁰ Шај те аракха амаро андруно мир иако амаро проблеми нане решимо. Иако таро вило молинаја е Јехова хем редовно џаја ко состанокија, несаве проблемија шај ка ачховен. Сепак, таро е Анакоро пример дикхаја кај ништо нашти те чхинавел е Јехова те смиринел амен. Ама, амен мора те дозволина е Јеховаске адава. Ов никогаш нане те бистрел амен, хем порано или покасно ка наградинел амен баши амари верност (Евр. 11:6).

11. Саве причине сине е Павле те секиринел пе?

¹¹ Е Павле сине ле бут причине те овел секиримо. На пример, адалеске со мангела сине е пхрален хем е пхењен, сине леске бут пхаро кеда сине лен проблемија (2. Кор. 2:4; 11:28). Џикоте о Павле проповединела сине, о мануша со противинена пе сине леске бут пути марѓе ле хем чхивѓе ле ко затвор. Освен  адава, бут пути сине „ко чоролипе“ (Фил. 4:12). А адалеске со најхари трин пути доживинѓа бродолом, шај те замислина аменге само кобор дарала сине те патујнел бродеа (2. Кор. 11:23-27). Сар успејнѓа о Павле те икљовел ко крајо са адале секирациенцар?

12. Со поможинѓа е Павлеске те овел ле похари секирацие?

¹² Иако сине секиримо кеда е пхрален хем е пхењен сине лен пхарипа, о Павле на пробинѓа коркори те решинел са ленгере проблемија. Ов сине скромно. Замолинѓа јаверен да те поможинен е пхраленге хем е пхењенге. На пример, ов денѓа несаве задаче е пхраленге кола со сине достојна баши доверба, сар со сине о Тимотеј хем о Тит. Адалеске со поможинѓе леске акала пхраља, е Павле сигурно сине ле похари секирацие (Фил. 2:19, 20; Тит 1:1, 4, 5).

13. Сар шај о старешине те џан пало пример е Павлескоро?

¹³ Роде помош таро јавера. Исто сар о Павле, авдиве бут љубезна старешине секиринена пе пле пхраленге хем пхењенге колен со иси лен проблемија. Ама, кобор те мангел, јекх старешина нашти те поможинел сариненге ко собрание. И скромност ка поттикнинел ле те делинел о товар јавере зрела пхраленцар хем те обучинел е потернен те поможинен леске те грижинел пе башо е Девлескоро стадо (2. Тим. 2:2).

14. Таро со на дарандило о Павле, хем со шај те сикљова таро лескоро пример?

¹⁴ Признајн кај ваљани туке охрабрување. Адалеске со сине понизно, о Павле родинѓа хем добинѓа охрабрување таро пле амала. На секиринела пе сине дали о јавера ка мислинен кај тано слабо ако признајнела кај лескере амала охрабринѓе ле. Ко пло писмо џи ко Филимон, о Павле пишинѓа: „Тло мангипе керѓа ман бут бахтало хем утешинѓа ман“ (Филим. 7). О Павле спомнинѓа ко анав несаве јавере да соработникон кола со бут охрабринѓе ле кеда сине леске пхаро (Кол. 4:7-11). Ако понизно признајнаја аменге кај ваљанела аменге охрабрување, амаре пхраља хем пхења спремно ка поможинен аменге.

15. Со утешинѓа е Павле кеда сине ко бут пхаре околностија?

¹⁵ Нека овел тут доверба ко е Девлескоро лафи. О Павле џанља кај шај те аракхел утеха ко света списија (Рим. 15:4). Исто аѓаар, џанља кај лендар шај те добинел мудрост  те шај те икљол ко крајо секоле неволјаја (2. Тим. 3:15, 16). Кеда дујто пути сине пханло ко Рим, о Павле сине свесно кај панда хари ка мерел. Со керѓа ко адава бут пхаро периоди таро пло живото? Замолинѓа е Тимотее те авел ки лесте со шај посигате хем те анел леске о свитокија (2. Тим. 4:6, 7, 9, 13). Соске? Адалеске со адала свитокија веројатно сине дело таро Хебрејска списија кола со шај сине те проучинел лен. Слично сар о Павле, ако амен да редовно проучинаја е  Девлескоро Лафи, о Јехова преку лесте ка утешинел амен бизи разлика таро саве пхарипа хем неволје накхаја.

16. Сар осетинела пе сине о Давид кеда керѓа грево?

¹⁶ Е Давиде мучинела ле сине лескири совест. Ов керѓа прељуба е Витсавеаја, керѓа те овел мудардо лакоро ром хем пробинѓа те гаравел адава со керѓа (2. Сам. 12:9). Ко почеток, о Давид на мангела сине те шунел пли совест. Адалеске, на само со руминѓа пло амалипе е Јеховаја него исто аѓаар емоционално мучинела пе сине, па чак насвалило (Пс. 32:3, 4). Со поможинѓа е Давидеске те икљол ко крајо е чувствонцар со мучинена ле сине башо адава со керѓа, хем со ка поможинел аменге ако грешинѓем е Јеховаске?

17. Сар е Давидескере лафија сој пишиме ко Псалм 51:1-4 сикавена кај искрено каинѓа пе башо адава со керѓа?

¹⁷ Молин е Јехова те простинел туке. Ко крајо, о Давид молинѓа пе е Јеховаске. Ов искрено каинела пе сине хем признајнѓа пле грешке. (Читин Псалм 51:1-4.) Акава поможинѓа леске те овел смиримо хем палем те овел бахтало! (Пс. 32:1, 2, 4, 5). Ако керѓан пхаро грево, ма пробин те гараве ле. Наместо адава, молин тут е Јеховаске хем вакер леске са со керѓан. Адава ка поможинел туке те осетине тут смиримо хем те на осетине тут више криво. Ама, ако мангеа палем те ове паше е Јеховаја, нане доволно само те молине тут леске — ваљани те кере нешто повише.

18. Сар реагиринѓа о Давид кеда добинѓа укор?

¹⁸ Прифатин о укор. Кеда о Јехова бичхалѓа е пророко е Натане те керел лафи е Давидеа башо лескоро грево, о Давид на пробинѓа те оправдинел пе, или те вакерел кај адава со керѓа нане добором лошно. Ов одма признајнѓа кај на грешинѓа само е Витсавеакере ромеске него, сој пострашно, грешинѓа  е Девлеске. О Давид прифатинѓа о укор таро Јехова, хем адалеске ов простинѓа леске (2. Сам. 12:10-14). Ако керѓем пхаро грево, ваљани те кера лафи е старешиненцар колен со о Јехова чхивѓа те грижинен пе аменге (Јак. 5:14, 15). Хем никогаш на ваљани те пробина те оправдина амен. Кобор посигате ка прифатина хем ка применина о совет со ка добина, добором посигате ка ирана амаро мир хем бахталипе.

19. Ко со ваљани те ова одлучна?

¹⁹ Ов одлучно те на кере о иста грешке. О Давид џанља кај ваљани леске помош таро Јехова те шај те на керел о иста гревија (Пс. 51:7, 10, 12). Откеда о Јехова простинѓа леске, о Давид сине одлучно те на овен ле више погрешна мисле. Адава поможинѓа леске палем те овел ле андруно мир.

20. Сар шај те сикава кај ценинаја е Јеховаскири спремност те простинел?

²⁰ Сикаваја кај ценинаја е Јеховаскири спремност те простинел кеда молинаја ле башо адава, кеда прифатинаја о укор хем кеда даја са амендар те на повторина о иста грешке. Ако кераја акала буќа, ка аракха амаро мир . О Џејмс, јекх пхрал кова со керѓа сериозно грево, осетинѓа акава ки пли кожа. Ов вакерела: „Кеда признајнѓум мло грево е старешиненге, пело мандар пхарипе таро пиќе. О мир похари иранела пе сине манге“. Бут утешинела амен адава со џанаја кај „о Јехова тано паше узо адала сој пхаѓе вилеа хем спасинела адален сој пхаѓе духоја“ (Пс. 34:18).

21. Сар шај те дозволина е Јеховаске те утешинел амен?

²¹ Џикоте авела са попаше о крајо, веројатно ка овен амен са повише причине башо секирацие. Кеда ка почминен те мучинен тут секирацие, одма молин тут е Јеховаске те поможинел туке. Темелно проучин и Библија. Сикљов таро пример е Анакоро, е Павлескоро хем е Давидескоро. Молин амаре Даде сој ко небо те поможинел туке те хаљове соске сиан добором секиримо (Пс. 139:23). Дозволин леске те пхиравел тло товар, посебно ако керела пе лафи башо нешто упро кова со нане тут скоро нисави контрола. Ако кереа адава, ту да ка шај те вакере леске адава со вакерѓа о псалмисти: „Кеда пхердиљум бут мисле со на дена ман мир, ту утешинѓан ман хем смиринѓан ман“ (Пс. 94:19).